U jednom od 167 sela na teritoriji Grada Beograda, u opštini Palilula nalazi se selo Slanci. U njemu živi oko 1770 stanovnika, koji se uglavnom bave povrtarstvom, koje u ovom naselju ima tradiciju dužu od jednog veka. Selo je bogato termalnim izvorima i zeolitom, a posebno vrednim domaćinima. Proizvodnja se u selu Slanci bazira na konvencionalnoj proizvodnji.

Iako još nema organske proizvodnje, poljoprivednici uzgajaju zdrave proizvode, jer se obradiva zemlja nalazi na 270 mnv, a obronci brda bogati su mineralom - zeolitom, koji detoksira zemlju. Dragoslav Đorđević, jedan od žitelja sela, poljoprivredni je proizvođač, kooperant PKB-a i član Skupštine Privredne komore Beograda i u Zadružnom savezu predstavlja zadrugare na području grada Beograda. Ovaj domaćin na četiri hektara proizvodi oko 25 vrsta povrća: od tikvica, salata i mladog luka, preko paradajza, boranije, do rotkvice, praziluka, krompira, kupusa, brokolija, karfiola, kelja, prokelja, pa i jagoda... U ponudi ovog domaćinstva preko cele godine ima svežeg povrća jer se bavi i plasteničkom proizvodnjom. Do sledeće godine se nada da će pribaviti sve potrebne sertifikate za organsku proizvodnju na jednom hektaru zemlje koji nije bio obrađivan gotovo pola veka. Za 40 godina, koliko je snabdevao radničke menze povrćem, između ostalih: Građevinsko preduzeće „Ratko Mitrović“ Dedinje d.o.o., brodogradilište „Tito“, livnicu FOB na Novom Beogradu, giganta kakav je u svoje vreme bio Genex, nikada na fitopatološkom pregledu nije bilo toksičnih materija. Uvek se poštovala karenca, uvek se poštovala zaštita bilja i nikada nije bilo problema sa ispravnošću poljoprivrednih proizvoda kojim je snabdevao tržište. Trenutno je jedan od dvanaest osnivača ZZ u selu Slanci, koji svojim proizvodima snabdevaju dečje vrtiće na području Zemuna i Novog Beograda i bolnice. Zbog osetljivosti ustanova u koje plasiraju svoje proizvode, svakih petnaest dana ispunjavaju zahtev za fitopatološkim pregledom svoje robe i do sada su analize uvek potvrđivale ispravnost svih poljoprivrednih proizvda koji dolaze iz sela Slanici.
Dragoslav Đorđević se izborio na tržištu kvalitetom. Ima tezgu u Bloku 44 na Novom Beogradu trideset godina i za to vreme stekao je veliki broj stalnih mušterija, koje ne pitaju kolika je cena, samo traže određenu količinu robe. Supružnici Đorđević žive isključivo od poljoprivede. Zahvaljujući njoj iškolovali su decu. Sin i snaja imaju troje dece i nastavili su da rade ovaj posao. Ćerka je udata u selu i takođe se bavi poljoprivredom. Svi su završili srednje škole, ali se dalje usavršavaju jer konkurencija na tržištu zahteva da se stalno edukuje.
I kada pomislite da se ovaj vredni 65-togodišnjak priprema za penziju, on s ponosom pokazuje nedavno stečenu diplomu poljoprivrednog inženjera. Kaže, studije su često bile prekidane teškoćama u porodici. Moralo je da se radi. Stigao je do apsolventa, a onda posle pauze od 30 godina, rešio da započeto dovrši i da ni godine, ni bilo šta drugo, ne bude prepreka njegovoj odluci. U poznim godinama zavšrio je Visoku poljoprivedu školu - Zaštita i proizvodnja na polju poljoprivrede i tvrdi da će mu ova diploma dosta pomoći, jer, 40 godina je kroz praksu učio ono što je sada i teoretski potvrdio, i sada je speman da svoje znanje prenese mlađima, da znaju šta i kako da proizvode.
A na pitanje, koliko se teorija razlikuje od prakse, smatrali smo da nemamo adekvatnijeg sagovornika:
- To je jedna celina i ko ovlada i jednim i drugim dostiže vrhunac. Ali ja sam možda zakasnio sa diplomom. Skoro sam bio stigao do kraja, tako da mi nije manjkalo neko znanje. Upeo sam se iz petnih žila i finalizirao, rešen da idem do kraja, jer mislim da sam uhvatio „poslednji voz“. Za neki mesec punim 65 godina idem i u penziju. Nisam nikada radio u državnoj firmi. Nikada nisam dobio nikakva sredstva od države, čak su mi i zemlju oduzimali. Zdravlje me služi, i ne samo zbog zeolita, već pre svega zbog zdrave ishrane, svi u mom domaćinstvu izgledaju lepo i mladoliko. Moj otac sa 89 godina izgleda kao 60-togodišnjak, a ja neću da se hvalim, ali kažu da izgledam kao da mi je četrdeset - rekao je dip. inž. Dragoslav Đorđević, a slika koju objavljujemo, to može i da potvrdi.