• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

Domaćinstvo Dragoslava i Slađane Milić iz sela Ceremošnja kod Kučeva učestvovalo je na Sajmu etno hrane i pića održanom krajem novembra na Beogradskom sajmu predstavljaući svoju opštinu. Doneli su homoljski ovčiji sir, vrganje u salamuri, nešto suvih vrganja, ali je to „planulo“ još prvog dana, oraha, feferona bez konzervansa i sve to sa Homoljskih planina. Veliko interesovanje posetilaca izazvao je ovčiji sir rađen po tradicionalnoj recepturi. Postupak rada domaćini ne otkrivaju, a i da otkriju ne bi to niko mogao da ponovi, jer bi nedostajale sirovine, zdrava hrana i vazduh Homolja. Dragoslav Milić kaže da je kvalitet sira dobar zbog toga što ovce ne jedu travu, već čajeve. Svaka druga-treća travka sa pašnjaka je lekovita što zasigurno utiče na ukus i kvalitet sira.

Vrganji su iz Homoljskih šuma oko kojih nema industrije, niti drugih zagađivača. Gljive se u tom kraju beru generacijama u nazad. Seća se da je još sa svojom čukunbabom, dok su čuvali ovce, brao i gljive, koje su pripremali nekada na žaru, nekada na roštilju, a ponekad i kuvali, pa se može reći da je na vrganjima, sunčanicama, lisičarkama i odrasao.
- Kod nas skoro svako domaćinstvo bere i sprema jela od gljiva. Ranije, dok su postojale Zem. zadruge to je bio osnovni prihod žitelja našeg kraja. Kada su se one ugasile, posebno u rodnim godinama postalo je problematično tržište. Vrganji rode, a nema zainteresovanih da ih kupe, da bi se ubrano unovčilo. Isti je problem i sa isporukom žive stoke. Zadruge ne funkcionišu i sve je duži lanac od proizvođača do potrošača. U tom lancu mnogo ima nakupaca koji se ugrađuju sa nekoliko desetina procenata pa je potrošačima cena visoka, a proizvođačima niska. Primera radi, cena svežeg vrganja u sezoni je bila 1.000 dinara na pijacama većih centara, a mi, berači i proizvođači, prodajemo na Sajmu konzervirane u salamuri po 400 dinara, po našoj proizvođačkoj ceni - objašnjava gospodin Milić.
Svoje proizvode domaćinstvo Milić prodaje uglavnom na kućnom pragu, ali kada bi tražnja bila veća, proizvodili bi još mnogo više. Zahvaljujući lokalnoj samoupravi Kučevo, koja ga poziva na bezmalo sve manifestacije na kojima opština učestvuje, dosta svojih proizvoda plasira i na taj način. Trajnije rešenje vidi u udruživanju poljoprivrednih proizvođača iz sela, koji bi zajednički mnogo bolje mogli da funkcionišu.
Osim garantovano zdravih poljoprivrednih proizvoda Kučevo je poznato po više pećina, zlatonosnoj reci Pek, gde i dan danas par starijih ljudi, koji su nasledili taj zanat, ispiraju zlato (ne zna se da li se od toga iko obogatio, ako i jeste to nije obelodanio).
Krajem maja u Kučevu se organizuje manifestacija Homoljski motivi, najpoznatija turističko-kulturna manifestacija u ovoj opštini, jedinstvena smotra izvornog narodnog stvaralaštva istočne Srbije sa kontinuitetom od 1968. godine, kada se u grad sjate gosti iz cele Srbije, pa i iz inostranstva.
Naš sagovornik kaže da je ovde priroda sve dala od sebe. Nedostaje organizacija da se sve što se proizvede upakuje i plasira i da im to da podstrek da rade još više i još bolje.
Domaćinstvo Milić se nalazi na atraktivnoj lokaciji, u neposrednoj blizini uređenih pećina Ravništarka i Ceremošnja. To je bio jedan od razloga što je Dragoslav Milić počeo da razmišlja o bavljenju seoskim turizmom. U tu namenu podigao je dve brvnare, ali nedostaju sredstva za uređenje enterijera da bi počeo sa primanjem turista koji žele da provedu vikend, a zašto ne i godišnji odmor, na Homoljskim planinama, da ih ujutru budi cvrkut ptica umesto buke automobila.
Osim stada od 50 ovaca, Dragoslav Milić se bavi i pčelarenjem i trenutno poseduje 65 košnica i proizvodi livadski, bagremov, nekih godina i lipov med. Kaže da je život u Ceremošnji zdrav i lep. Pogotovo što je njemu, kao malo kome, pošlo za rukom da na imanju zadrži svoja dva sina
(od 26 i 29 godina) koji su sebe našli, jedan u stočarstvu, a drugi u pčelarenju.
A on, obučen u narodnu vlašku nošnju u koju su utkani tradicija, običaji i kultura koja se na ovim prostorima vekovima čuva i neguje, ponosan je i na to šta je i odakle je. Šubara i gunj izrađeni od jagnjećeg krzna i ručno vezena košulja vlaške nošnje iz homoljskog kraja sigurno je ono što prvo privuče pažnju, ali ono što uspeva tu pažnju i da zadrži je veliko srce ovih vrednih ljudi, koji ne odustaju od onoga što su u amanet dobili.