Vinarija Maurer jedinstvena je po mnogo čemu. U njenim zasadima, delom na Fruškoj gori, a delom u regionu Subotičko-horgoške peščare, 80% zasada čine autohtone sorte kao što su Kevedinka, Slanka, Medenac beli, Slankamenka, Kadarka, Divlja Crnka itd. od davnina vezane za ovo podneblje. Prozvode se organska vina, a njihov kvalitet prepoznat je od najupućenijih, pa su jedina sa ovog podneblja koja su zavredela da se nađu u čuvenim “Michelin star” restoranima.

Ali, to nije sve. Maurer vina se nalaze u restoranima širom Francuske, Velike Britanije, Belgije, Danske, Nemačke...
I dok se veliki broj ljubitelja kvalitetnog vina tiskalo oko deska za kojim se točila bela (od sorte grožđa Bakator i Tamjanika) i Crvene Corvine (Cabernet Sauvignon i Kadarka), iz vinarije Maurer, koji je bio jedan od 40 izlagača vina na VII Ravangrad Wine Fest-u održanom 5. decembra u Gradskoj hali Mostonga, u Somboru, iskoristili smo priliku, dok degustiramo Maurer vina, da popričamo o novostima iz ove vinarije i prošloj rodnoj godini, sa gospodinom Oskarom Maurerom.
- Ovo vino je zaokruženo zato što je ove godine to priroda tako htela. Pošto mi gajimo lozu na organski način, nema dodataka aditiva u vinu i sve je ono što je „kao što je Bog dao“, a mi nismo pametniji od Boga. Kada imamo poverenje u to što nam je Bog dao, onda je to savršeno. A ove godina, dočekali smo nova vina, i to je najbitnije. Na žalost, izgubili smo neke proizvođače, koji su mi bili lični prijatelji - sa žaljenjem je obavestio gospodin Maurer.
Po njegovim rečima ova, njegova 23. berba, bila dosta teška. Do septembra je izgledalo da će ovo biti izvandredna godina za grožđe, a onda, početkom septembra, nastupile su vrućine do 37°C i suša, što je šokiralo vinovu lozu i zaustavilo zrenje. Neki nisu bili dovoljno strpljivi pa su obrali grožđe, a on je čekao do kraja oktobra. Berbu je završio kasno - sredinom novembra, sa Tamjanikom, dok nije dobio željeni kvalitet, a vreme tokom oktobra i novembra je to omogućilo. Vinogradi vinarije Maurer velikim delom pripadaju Fruškogorskom vinogorju (10 hektara) i nešto manji deo Horgoško-subotičkom (6 hektara), ali su se sortama grožđa, etiketama i načinom uzgoja izdvojili kao autenično Maurerovo ostrvo.
- To je istina, mada ništa drugo ne radimo sem onoga što su radili naši preci. Svi kažu da mi imamo neku neobičnu priču, ali ništa ne radimo sem onoga što su radili naši stari iz okoline Hajdukova ili Srema. Okopavanje se vrši na klasičan način, ne koriste se herbicidi, insekticidi, veštačko đubrivo, niti aditivi u proizvodnji vina, a fermentacija se obavlja, takođe na prirodan način, divljim kvascima. Na koji način su naši stari nekada gajili lozu, sorte koje su gajili, na koji način i kakvo vino su proizvodili, mi tako nastavljamo. Nismo želeli ništa novo da izmišljamo jer naše vinogorje ima tradiciju staru 3.000 godina. Zašto mi treba da se ponašamo kao deo Novog sveta: Novog Zelanda ili Amerike, kao zemlje koje nemaju vinsku tradiciju.
Svaka godina pred vinare postavlja nove izazove, svaka nepredvidiva i drugačija a nekako bez obzira na sve to vina iz naše regije sve više nalaze put do stranih, bogatijih, pre svega tržišta zapadnih zemalja. Kada je reč o vinariji Maurer, blizu 80% vina iz ove vinarije završava u zapadnoevropskim zemljama. Međutim, ta ista vina, po rečima gospodina Maurera, nisu naišla na veće interesovanje u našoj zemlji, npr. među najizbirljivijim beogradskim kupcima. Razlog za to je još uvek nerazumevanje ovakvih vina (kupaže autohtonih sorti). Ali, sve što se „izgubi“ na domaćem, nadoknadi se na stranim tržištima. Gospodin Maurer jedino iskazuje žal što neki Belgijanci, kojima Sremska Zelenika, Medenac, Tamjanika ne znače ništa, niti Fruška gora, ali ih je ubedio sam kvalitet. Za to je po rečima našeg sagovornika kriva nedovolja edukacija, te nedovoljna individualnost, pa svi prate trendove, masu, i njoj se priklanjaju.
Činjenica je i da vino nije za svakoga, a oni izabrani znaju šta hoće da piju i danas, i sutra. Raduje ga interesovanje posetilaca na Sajmu u Somboru, u gradu koji nije bio poznat kao izrazito ni vinski ni rakijaški kraj, koji je okupio vinske hedoniste, koji se interesuju za novitete i žele da probaju nešto drugačije.
- Zato sam lično došao, mada dosta slabo idem po manifestacijama. Treba ispoštovati mogućnost da se nađemo među publikom, da im lično sipamo u čaše i da možemo da im objasnimo na koji način smo proizveli vino, iz kojih vinograda, kakva je lokacija, kako se ponaša priroda, koje sve ptice, bube imamo u našim vinogradima. Potrebni su ti kontakti na ovakvim sajmovima. Somborci su bili veoma otvoreni i mi smo pokušali da im prenesemo što više informacija. Na žalost standard ljudima malo manje dozvoljava da troše na kvalitetne proizvode. A prirodan proizvod spada u kategoriju kvalitetnih proizvoda. Ali, mislim da moramo da koračamo malo brže da bi se što pre približili Evropi, i vodećim tendencijama u svetu. Jer, u Austriji, blizu 50% malih gazdinstava su registrovani organski proizvođači, a kod nas nema ni 1%, jer nema ni potražnje. Neki kažu da su prirodna vina skupa i da ne mogu to da plate. Zašto je problem da se prirodno vino plati 500- 600 dinara, ni dinar više nego tehnološko vino. Kao da nam je svejedno šta ćemo popiti, kako će to delovati na naše fizičko telo, na naš duh - saopštio je Oskar Maurer, a ljubiteljima vina preporučio:
- Svima bih preporučio da probaju ono što ja volim da pijem. Ja ne volim našminkana vina. Ne volim kada ima preterano raznih aditiva, barikiranja, kvasaca, posebno onih aromatičnih koji nemaju nikakve veze sa prirodom, grožđem, fermentacijom. Preporučio bih da se pije prirodno vino i da se, na ovakvim skupovima što više vode razgovori tipa: koji se herbicid, insekticid, veštačko đubrivo koriste u vinogradu; da li se u proizvodnji vina koriste aditivi. Posebno bih preporučio da svako pokuša da nađe vino proizvedeno na prirodan način. Možda neće imati tako popularan, intenzivan miris, ali svako ko ga pije znaće da je to nešto što je iskreno, zdravo, napravljeno po Božjem receptu.