Deseti jubilarni Sajam etno hrane i pića u Beogradu, održan krajem novembra 2015. godine, bio je u znaku podrške i podsticanja proizvođača da oznakom geografskog porekla zaštite svoj proizvod, u skladu s čim je bio i slogan ovogodišnjeg Sajma: „Utemeljenje robne marke etno-proizvoda“. Svojim nastupom ovoj temi je u potpunosti odgovorio, u septembru 2015. godine ustanovljen Savez proizvođača tradicionalnih proizvoda iz Srbije – “Original Srbija”, čiji su osnivači: Udruženje Futoški kupus, Udruženje proizvođača "Leskovački ajvar", Društvo pčelara „Jovan Živanović“ iz Novog Sada, Opštinsko udruženje pčelara „Homolje“ Žagubica i Udruženje proizvođača sjeničkog jagnjeta "Sjeničko jagnje".

Jedan od izlagača na zajedničkom štandu novoformiranog Saveza bio je i Stevica Marković koji je beogradskoj publici predstavio zaštićen oznakom porekla, domaći, Leskovački ajvar.
Šta u Leskovačkom ajvaru ima što u drugim nema?
Gospodin Stevica Marković objašnjava da tajne nema, a razlog kvalitetu, ukusu i mirisu po kojima se Leskovački izdvaja od drugih ajvara proizvedenih na teritoriji naše zemlje, je paprika, odnosno mesto na kojem se uzgaja. Ako je paprika, sorta Kurtova kapija, dugih plodova s jednim vrhom, kao primarni proizvod, presudna za taj i takav kvalitet, veliku ulogu igra i mikroklima. Leskovačka kotlina ima 286 sunčanih dana godišnje i nalazi se u tzv. petorečju, u slivu Južne Morave,što je nešto što daje dodatni kvalitet paprici od koje kasnije nastaje ajvar. A tu su i vredne ruke žena iz Leskovca.
- Tradciija proizvodnje ajvara preuzeta je od naših majki, baka, i mi to nastojimo da sačuvamo u izvornom obliku. Vrlo često čujem kritike na račun toga što se ajvar štiti kao proizvod. Mišljenja sam da ga treba štititi kao deo tradicije upravo iz razloga što ima previše industrijskih ajvara, koji kvalitetom ne mogu da pariraju domaćem, ali cenom narušavaju kredibilitet našeg. Iz tog razloga bi trebalo sačuvati način proizvodnje Leskovačkog ajvara koji se proizvodi na tradicionalan način što podrazumeva: pečenje na furuni na drva, nema plina, gasa, struje, ljušti se ručno, a jedina mašina koja se koristi je mašina za mlevenje. Ostalo se sve radi ručno. Od ostalih sastojaka dodaje se samo so, šećer, vinsko ili alkoholno sirće i ulje, u skladu sa elaboratom usvojenim kod Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, i to je ono što daje kvalitet našem ajvaru - kaže ovaj domaćin.
Srbija i Evropa su prepoznale Leskovački ajvar kao brend, a da li je to zaista tako? I gde se pravi Leskovački ajvar može kupiti?
Gospodin Marković kaže:
- Moguće da je Leskovački ajvar prepoznat, ali imamo problema kao i Futoški kupus, kao i mnogi tradicionalni proizvodi iz Srbije, jer naš kupac ga još uvek ne prepoznaje. Nekolicina proizvođača tradicionalnih proizvoda iz Srbije su pokrenula Savez „Original Srbija“. Njegov zadatak je da sve naše zaštićene proizvode promoviše na raznim sajmovima, manifestacijama, gastro festivalima i sl., i da zastupa naše aktinosti kako bi i kupcima olakšali da prepoznaju tradicionalne, domaće proizvode. Kupce najviše od njih odbija njihova nešto viša cena i oni jesu skuplji u odnosu na industrijski proizvedene, ali su neuporedivo zdraviji. Svaki kupac bi trebao da zna da taj novac ide malom proizvođaču, malim gazdinstvima. Udruženje bi trebalo da nam pomogne i u dobijanju sredstava od pristupnih fondova. Ja imam manje od dva hektara zemlje i kao takav nemam nikakve šanse da apliciram na njih. Ali, ako država prepozna moj proizvod kao tradicionalan, možda će mi na neki način pomoći. Sve to važi i za druga mala gazdinstva. Ovako udruženi, moći ćemo da zajednički izlažemo i u našoj zemlji i u inostranstvu. Planira se organizovanje karavana koji bi išao od mesta do mesta kako bi što više ljudi bilo upoznato zašto treba da kupuju sertifikovan proizvod sa oznakom geografskog porekla, a planira se i ustanovljenje sajmova i događaja na kojima će ovi proizvodi biti promovisani.
Naš sagovornk tvrdi da, ukoliko bi domaći proizvodi sa oznakom geografskog porekla bili prepoznati kako na domaćem tako i na stranom tržištu, količine ne bi bile problem. Problem je u tome što ima mnogo onih koji rade „na divlje“, a projekat „Original Srbija“ je šansa da se privuku i takvi proizvođači, da legalizuju svoj rad, da uđu u udruženje i da počnu da proizvode po sertifikatu, kao što je predviđeno u Zavodu za intelektualnu svojinu.
- Moj ajvar se nalazi i u pojedinim trgovinama, gde moram da izdam račun, fakturu, da radim analize tog proizvoda, imam obaveze prema države, tako da moj proizvod mora da ima nešto višu cenu. Ali zato, kada potrošač kupi moj proizvod, ima sigurnost onoga što kupuje, i koje osnovno značenje domaćeg, da nema aditiva, konzervansa, boje... Naš proizvod, od semena do tegle, strogo kontrolišu sertifikacione kuće. Svi oni koji kupuju proizvode bez sertifikacije ne mogu biti sigurni šta kupuju – rekao je Stevica Marković.
Poslednjih godina se sve više priča o zaštiti proizvoda. Neki proizvođači su to prihvatili, mnogo više njih se još uvek oglušuje na pozive nadležnih da to učini. Sigurno je da su potrošači ti koji bi mogli podići svest proizvođača da treba da proizvode po određenim standardima kontolisan proizvod, tako što će masovnije početi da se interesuju za prirodne, zdrave proizvode, a ne da dozvole da za koji dinar manje ne znaju ni šta, ni odakle, ni kakvu robu kupuju. Nadamo se da će se to u skorije vreme desiti.