Još je engleski filozof, državnik i esejista, Frensis Bejkn (1561.-1626.) zagovarao ideju po kojoj je cilj nauke i filozofije da pribavi nove pronalaske i dobra, kako bi čovek ovladao prirodom i povećao svoju moć nad njom. Frensis Bejkn je kreator i izraza - „Znanje je moć“, i danas temelja i smisla nauke uopšte. Ova misao je izdržala sud vremena i stigla u neokrnjenom obliku do nas. O tome, kako se naše nadležne, pre svega vaspitno-obrazovne institucije odnose prema nauci, usvajanjem i primenom novih znanja, tehnologija i naučnih tendencija, dugi niz godina, govori i upozorava prof. dr Predrag Dašić, ekspert za informacione tehnologije, počasni direktor Međunarodnog biografskog centra (IBC) u Kembridžu.

- Poslednjih šezdesetak godina razvoj naučnih tehnologija i novih naučnih disciplina uslovio je brze promene u svetu. Ako zemlje u razvoju i tranziciji žele da uhvate korak sa razvijenim zemljama, moraju se priključiti novih tehnološkim i obrazovnim trendovima. Pozitivne promene u stvaranju društva znanja mogu se ostvariti samo razvojem sopstvene metodologije i kroz permanentne procese edukacije, koji su primereni našoj zemlji, čak lokalnoj srediji, imajući u vidu kulturne, psihološke i prirodne osobenosti. Boljitak za Srbiju, kao i većinu bivših jugoslovenskih republika, uslediće samo korenitih promena u svim segmentima društva – smatra dr Dašić, uz napominje da se stanje u nauci direktno ili indirektno preslikava na privredu i na društvo u celini. On kaže da se na ovim prostorima malo pažnje pridaje razvoju nauke i naučno-istraživačkog rada, što direktno ili indirektno dovodi do nazadovanja u tehničko-tehnološkom progresu i razvoju zemlje u celini.
- U zemljama EU u nauku se ulaže preko 2%, u SAD i Japanu preko 3% od BDP, dok se u Srbiji za ovu oblast izdvaja svega 0,3%. Ako se uzme u obzir da je BDP u zemljama EU 20 – 30 puta veći od BDP u Srbiji, to znači da se u ovu oblast ulaže i do 500 puta manje nego u zemljama EU.
Da se teško dolazi i do tako skromnih finansijkih sredstava, Dr Dašić je osetio i na „sopstvenoj koži“ , tako što je aplicirajući na razne projekte uvek nailazio na negativne odgovore. U aprilu 2009. godine aplicirao je sa rečnikom „100.000 tehničkih i ICT skraćenica i akronima“, za koji kaže da je „jedan od najvećih rečnika ikada izdatih u Srba svih vremena“, kod Ministarstva culture, i bio odbijen. Sredstva su dodeljena za 11 projekata, od kojih su devet iz Beograda i dva iz Novog Sada.
Naš sagovornik je od 2001. godine inicijator i predsednik Organizacionog odbora Međunarodne konferencije "Research and Development in Mechanical Industry" - RaDMI, koja je prema broju prihvaćenih radova iz zemlje i inostranstva i prema broju učesnika iz inostranstva prerasla u najznačajniju konferenciju u oblasti mašinstva na Balkanu, ali koja i pored toga od Ministarstva za obrazovanje i nauku Republike Srbije nikada nije dobila finansijsku podršku zbog kontroverznog uslova da se sredstva mogu dodeliti samo naučnim institucijama ili međunarodnim i nacionalnim udruženjima. Matični odbor za tehničke nauke pri tom ministarstvu nikako da promeni uslove za dobijanje podsticajnih sredstava i u tom članu doda da i ostali mogu dobiti sredstva za organizaciju konferencija, što je praksa svuda u svetu.
Prof. dr Dašić je, pored odgovorne uloge u RaDMI i predsednik Organizacionog odbora Economics and Management-Based on New Technologies – EmoNT (koja se od 2011. organizuje u Vrnjačkoj Banji), angažovan na pripremi konferencija, prijemu i uređivanju pristiglih radova i ostalih aktivnosti u vezi sa navedenim konferencijama. Kao član Naučnog odbora više od 30 naučno-stručnih konferencija širom Evrope, često je angažovan i kao predavač ili uvodničar na raznim konferencijama.
Prof. dr Dašić je dobijao ponude za odlazak u inostranstvo, ali je porodično i emotivno vezan za Srbiju i uprkos brojnih problema i nerazumevanja, ostao u Srbiji. Ipak kaže:
- Smatram da talentovane i pune entuzijazma mlade ljude koji žele da odu ne treba sprečavati, jer im se trenutno, ne mogu obezbediti adekvatni uslovi bavljenja naučno-istraživačkim i inovativnim radom. Čak je i bolje da taj proces „odlaženja“ traje, jer će na taj način mladim intelektualcima biti obezbeđeni adekvatni uslovi za napredak u struci i karijeri, imaće mogućnost za sticanjem novih znanja, a emotivna vezanost za ove prostore doprineće tome da ta znanja, možda jednog dana, donesu u našu zemlju. A povratak naših stručnjaka iz inostranstva će biti značajniji kada na ovim prostorima budu stvoreni bolji uslovi za njihov rad, pa se prosperitet Srbije i većine zemalja bivše Jugoslavije može se očekivati tek tada – zaključio je prof. dr Predrag Dašić.