Sat09262020

Poslednja izmena:09:21:27 PM

Back KULTURA KULTURNA BAŠTINA Ivana Kuburović: Muzej Staro selo Sirogojno, mesto za svakoga

Ivana Kuburović: Muzej Staro selo Sirogojno, mesto za svakoga

  • PDF

Muzej na otvorenom „Staro selo“ u Sirogojnu reprezent je narodnog graditeljstva, načina života i stanovanja na prostoru Zlatibora s kraja XIX i početka XX veka. Izgradnja Muzeja započeta je 1980. godine prenošenjem autentičnih objekata iz ruralnih sredina, da bi 1992. godine bio otvoren za posetioce. Ovaj jedinstven Muzej u Srbiji, čine dve okućnice, dvorišta sa stambenim i ekonomskim zgradama, kao što je vajat (u kojima su spavali mladi bračni parovi), mlekar (pomoćna zgrada u kojoj se čuvao sir i kajmak), ambar (ostava za čuvanje žitarica), koš (salaš za kukuruz), kačara sa kazanom za pečenje rakije, hlebna peć, pčelinjak, mišana (sušara za voće), štala za stoku, svinjarac, ukupno pedeset pet različitih jedinica.

Vodič kroz čudesni vremeplov stambene kulture i životnih navika porodičnih zadruga na prelazu iz XIX u XX vek, Ivana Kuburović, kaže da je prošla, 2015. godina za Muzej bila uspešna, i da je 33 hiljade ljudi našlo opravdanje da ga poseti, među kojima je bilo oko 2,5 hiljade stranaca, uglavnom Britanaca, Amerikanaca, grupa iz Nemačke i Frnacuske, Poljske, Skandinavije, Rusije. Statistika govori da su pre dve godine najveće interesovanje za ovaj Muzej imale grupe iz Japana, dok su ove godine ubedljivo najbrojniji bili Izraelci, kojima je Srbija jako interesantna, pre svega zbog načina živita i objekata koji ih asociraju na njihovu tradiciju.
Gro stranih turista koji dođu u Sirogjno su deo grupa sa dvonedeljnih tura obilaska bivših jugoslovenskih republika. Muzej u Sirogojnu ima permanento dobru saradnju sa par agencija koje dovode goste i da prenoće, u konacima u okviru Muzeja i na tradicionalnu srpsku večeru.
Sedam konaka rustičnog eksterijera, enterijera maksimalno prilagođenog potrebama savremenog gosta, mogu da prime 29 osoba. Osim toga, na spratu višefunkcionalnog objekta, čiji parter služi kao obrazovna radionica i kao kongresna sala, nalazi se pet trokrevetnih i pet dvokrevetnih komfornih soba sa kupatilom, koji su takođe na raspolaganju gostima.
Ivana Kuburović napominje da sezona poseta Muzeju na otvorenom traje tokom cele godine. Do sada je ipak manje poseta beleženo u novembru, decembru, delom i februaru, s tim što je ove godine vreme školskog raspusta pomereno, što treba da doprinese boljoj posećenosti. Veći broj posetilaca Muzeja počinje sa aprilskim raspustom i u vreme Uskrsa. Oko Prvog maja kreću i turističke grupe, ekskurzije, jer je Muzej „Staro selo“ deo školskih programa, i to se ponavlja u septembru i oktobru. Glavna sezona je u julu i avgustu, kada se održava najveći broj manifestacija. Tu je pre svega „Vašar starih zanata i zanimanja“, koji se održava u avgustu, sa izuzetkom prošle godine kada je, zbog „Dana evropske baštine“ održan u septembru, a koji se organizuje sa ciljem očuvanja, popularizacije i vrednovanja zanatskih veština i umeća. Ova manifestacija okupi veliki broj, možda poslednje generacije zanatlija iz zlatiborskog okruga: korpara, grnčara, kačara, ljudi koji za svoje proizvode koriste prirodne materijale. U sklopu manifestacije priprema se i hrana na otvorenom (kačamak, svadbarski kupus), koju gosti mogu da probaju. Početkom avgusta, od 2011. godine, održava se i festival „Svet muzike“ sa ciljem očuvanja rane srednjovekovne muzike i muzike zasnovane na tradiciji, i njihovo predstavljanje javnosti. Gosti festivala do sada su bile brojne pevačke grupe i pojedinci, poput Vasila Hadžimanova (2013), Braće Teofilović (2014), Miroslava Tadića, Miška Plavog, Svetlane Spajić (2015) i mnogih drugih. Izložba „Taktilna baština“ je rezultat saradnje Muzeja i Međuopštinske organizacije Saveza slepih Srbije u Užicu, a tokom jula, avgusta i septembra realizovano je 12 radionica u koje je uključeno sedam slepih i slabovidih žena koje se bave izradom predmeta od vune i pamuka. Krajem oktobra u Etnografskom muzeju u Beogradu Muzej na otvorenom „Staro selo“ i Agencija „BALKAN CULTURE HERITAGE“ predstavili su svoja audio izdanja srpske tradicionalne muzike. Iako se doček Nove godine ne organizuje, postoji tradicija obeležavanja Badnje večeri kada se u Glavnu kuću unosi badnjak uz poštovanje starih rituala.
U toku 2015. godine sprovedeno je snimanje Muzeja dronom u sva četiri godišnja doba, i ti snimci će biti korišćeni u promotivne svrhe, a fotografije načinjene tom prilikom trebale bi da posluže kao materijal za izložbu o „Starom selu“.
U maju su, Muzej na otvorenom „Staro selo“ i program Američkog saveta u Srbiji A-SMYLE (American Serbia&Montenegro Youth Leadership Exchange) treću godinu za redom organizovali vikend-akcije uređenja muzejskog kompleksa iz koje je proizišla duhovita instalacija JUGO, u kojoj je isluženi automobil korišćen za potrebe kompleksa poslužio kao medijum za prikaz tri generacije koje početkom 80-tih godina prošlog veka napuštaju selo i odlaze u grad.
Tokom 2015. godine urađena je singalizacija i na ulazu u svaku zgradu Muzeja postavljen je detaljan opis objekta, poreklo i ime porodice kojoj je objekat pripadao, sa QR kodovima (na srpskom ili engleskom jeziku). Omogućeno je korišćenje Wi-Fi u čitavom kompleksu, a do potrebnih informacija može se doći i preko aplikacije Easy Travel card. Svi događaji i aktivnosti Muzeja mogu se pratiti i preko svih društvenih mreža, YouTube-a...
U Muzeju „Staro selo“ ne zanemaruje se ni izdavačka aktivnost. U štampi je treće izdanje Zbornika „Nečujni glasovi“, koji se bavi marginalizovanim grupama u društvu – beskućnicima. Ustanova kulture od nacionalnog značaja - Muzej na otvorenom„Staro selo“ je i posle više decenija postojanja pravi magnet za turiste. Gotovo da i nema gosta na Zlatiboru koji ne odvoji jedan dan za posetu ovom jedinstvenom času istorije, etnologije i kulture jednog naroda, čiji je razvoj na originalan način zaustavljen upravo ovde. Mnogo je i onih koji u „Staro selo“ u Sirogojno dolaze da bi proučavali i osetili dah prošlih vremena.
Iz ovog mesta se, kako su prikazali američki studneti instalacijom JUGO, odlazi, ali naša sagovornica, Ivana Kuburović, svojevremeno je bila student Beogradskog univerziteta, živela u Londonu, odlučila je da se vrati u svoj rodni kraj, shvatajući veličinu u značaj i ove postavke, i samog Sirogojna, na 31 km od Užica i 26 km od turističkog Zlatibora. Po njenim rečima, svako ko dođe ovde osim predstave o jednom vremenu, lepote prirodnog okruženja Muzeja, i provede bar malo vremena u sveprisutnoj tišini, oseti unutrašnji spokoj i duševni mir. Ovo je mesto, kako tvrdi gospođica Kuburović, za odmor i relaksaciju, gde svako može da se pronađe i oseti zadovoljstvo.
 

Više fotografija možete da pogledate o v d e.

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar