• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

Po četvrti put, Poljoprivredni fakultet Departman za ratarstvo i povrtarstvo Univerziteta u Novom Sadu, organizovao je dvodnevno naučno-stručno savetovanje poljoprivrednika, agronoma i savetodavih službi pod nazivom „Dobar dan domaćine“. U amfiteatru i predavaonicama tokom 21. i 22. januara održano je niz predavanja koje je ispratilo (svakog dana) preko 700 registrovanih učesnika, uglavnom poljoprivrednih proizvođača i savetodavaca iz stručnih službi iz Bačke, Banata i Srema. Direktorka Departmana, prof. dr Dragana Latković, osim posetom, zadovoljna je i izborom tema, a posebno panel diskusijama koje su one izazvale. Ona je istakla da je bilo dosta pitanja, razgovora, što je po mišljenju nekog ko je u nastavi, često plodotvornije nego i samo predavanje.

- Drago mi je da smo zaintrigirali poljoprivredne proizvođače, da smo ih nekim temama isprovocirali i da su oni, nadam se, zadovoljni onim što su čuli na Poljoprivrednom fakultetu i da će to što su čuli moći da primene na svojim malim ili srednjim poljoprivrednim gazdinstvima. Drugi dan, osim što je protekao u izuzetno povoljnoj radnoj atmosferi, vođene su diskusije na temu kukuruza. Bilo je izuzetno dobrih predavača, dobrih diskusija, a predavanje se produžilo i na termine naredna dva. U predavaonici P1 vodila se takođe interesantna diskusija vezana za zemljište. Tu se nalaze predstavnici Ministarstva poljoprivrede, odnosno Uprave za zemljišta. U amfiteatru bilo je zanimljivo predavanje koje se odnosilo na agrarni budžet u 2016. godini. Na kraju, mi kao organizatori, a i naši suorganizatori: Savez agrarnih udruženja Vojvodine, Unije poljoprivrednih proizvođača Sremske Mitrovice, „Agroprofit“ iz Novog Sada, Udruženje „Novoseljanski paori“ iz Banatskog Novog Sela, Udurženje poljoprivrednika iz Sente i Udruženje poljoprivrednika iz Ostojićeva, kao i partneri: Opština Kovačice i Grad Bijeljina, zadovoljni smo zato što smo ispunili predviđeni plan, a i što je Poljoprivredni fakultet svoju misiju hrama nauke polako počeo da sprovodi u delo – saopštila je dr Latković.
Jedna od pouka ovog savetovanja je da ćemo morati i mi sami da se menjamo, navodi dr Latković. Ona ističe da ne treba stalno kriviti nekog drugog, državu, kompanije i sl., nego svaki poljoprivrednik mora preuzeti odgovornost za proizvodnju kojom se bavi. Jer, postoje neke stvari koje zavise isključivo i samo od njih: od njihovog razmišljanja, stava, pristupa… Po njenom mišljenju svest poljoprivrednih proizvođača se menja i to u pozitivnom smislu.
- Ako od nečega živite, morate preuzeti odgovornost za to. Naši očevi i dedovi su radili onako kako su radili, odnosno kako su znali. Ali, danas imamo određena znanja i mogućnosti da naučimo nešto novo i zato snosimo odgovornost da to što smo čuli, naučili i primenili. Moram da kažem da ima sve više mladih, školovanih ljudi koji završavaju više poljoprivredne škole, poljoprivredne fakultete i znanja koja stiču na studijama primenjuju na svom imanju, i to je neka njihova budućnost, njihov izbor, i sutra njihov život i prosperitet – objasnila je dr Latković i dodala da biti poljoprivrednik znači biti preduzeće u malom. Ono što još nedostaje našim poljoprivrednim proizvođačima jeste udruživanje. Oni će sve proizvesti, međutim, postavlja se pitanje gde će se to plasirati, i sugeriše da bi trebali da se ugledamo na farmere u zapadnoevropskim zemljama, da uzmemo od njih ono što je dobro, i probamo da zatvorimo ciklus i da se bavimo i ratarstvom i stočarstvom, da imamo i dobru i odgovornu prerađivačku industriju koja će se sa dužnim poštovanjem odnositi prema primarnim proizvođačima, bili oni ratari ili stočari.
- Ali, to je pitanje za neka druga vremena i mere koje možda ne zavise od nas koji se bavimo naukom. Mi se trudimo da naš deo pošteno odradimo – naglasila je dr Dragana Latković. Profesorka je primetila i da je dosta bilo pitanja koje se odnosilo na cene, ali da predavači nisu ti koji određuju cene, pa tako nisu mogli da odgovore na ta pitanja. Ali, dali su odgovore na neka druga, a to su: kako da poljoprivrednici smanje cenu ulaganja u svoju proizvodnju nekim pametnim odabirima koji zavise od njih.
Gost savetovanja prvog dana bila je Opština Kovačica a drugog dana gradovi Aranđelovac i Bijeljina. Dr Latković je istakla da Semberija i Vojvodina imaju jako puno sličnosti, da su ljudi koji se u Semberiji bave poljoprivredom isto tako dobri poljoprivredni proizvođači kao i poljoprivrednici u Vojvodini, a da su mnogi rekorderi u oblastima kojima se bave. S toga smatra da treba da se napravi spona između Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Grada Bijeljine i da im fakultet izađe u susret u svemu što se odnosi na znanje i struku i u tom smislu je postpisan i sporazum o međusobnoj saradnji.
Posle ovog savetovanja Organizacioni odbor će doneti zaključke sa skupa koji će blagovremeno biti saopšteni javnosti. Plan je da se ovo savetovanje nastavi i sledeće godine. Tokom 2016., Departman za ratarstvo i povrtarstvo će izaći sa još nekim predlozima, tribinama vezanim za zaoravanje i spaljivanje žetvenih ostataka, za organsku poljoprivredu i nastojaće da postigne bližu saradnju sa poljoprivrednim proizvođačima.
Pokrovotelj manifestacije je bio Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, generalni sponzor Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, a sponzori: Chemical Agrosava, PD Maglić doo, Instutut za kukuruz Zemun Polje, BASF, Minakva i dnevni list Dnevnik.