• Prethodna
• 1 of 4
• Sledeća

Ivana Stojanović, profesor na Akademiji za estetiku i kozmetologiju "Purity" i njen osnivač od 2010. predavač u oblasti masaže, prirodne medicine i kozmetologije, profesorka na predmetima: primenjena kozmetologija, specijalni tretmani lica, medicinska kozmetika, masaža i refleksoterapija, prenosi nam svoja poslovna iskustva iz Tel Aviva koji se smatra "Istočnim Majamijem" ili drugim glavnim gradom u Izraelu, kako primenjuje na časovima svoja stečena znanja iz Izraela, kako održava balans posla, ličnog razvoja i porodice:

- Jerusalim jeste administrativni centar i zvanično glavni grad Izraela, a Tel Aviv je biznis prestonica. Moja iskustva su u svakom smislu pozitivna, a najviše se odnose na moju edukaciju i lični razvoj. Činjenica da su me profesori na "Medical College" u Tel Avivu prihvatili otvorenog uma i nesebično delili svoje znanje sa mnom u mnogome je doprinela na mom ličnom razvoju i usavršavanju u domenu estetske i medicinske kozmetike - rekla je za TopSrbiju profesor i osnivač Akademije za estetiku i kozmetologiju Ivana Stojanović.
-Učinili su moj boravak u Izraelu prijatnijim i približili mi njihovu kulturu. Sobodno mogu da kažem da smo dosta slični, ali postoji i mnogo stvari na kojima bi mi, kao jedan mali evropski narod, mogli po ugledu na ambiciozne Izraelce da poradimo! Tu na prvom mestu mislim na disciplinu i organizaciju. Činjenica da u Izaelu i devojke i momci imaju obavezu služenja vojnog roka stvorila je jednu disciplinovanu i vrednu naciju, koja odmara samo subotom, a nedelja je prvi radni dan, kako u firmama tako i u školama i drugim obrazovnim institucijama. Svaki problem se naziva izazovom, a svaki izazov treba prihvatati sa lakoćom. Na taj način nema nerešivih stvari. Veoma su kompaktni, susretljivi i ponašaju se kao tim. Od sredine pedestih godina prošlog veka do danas, od jedne pustinjske nenaseljene zemlje stvorena je oaza, plantaže, biznis centri, najveća dostignuća u domenu tehnologije, medicine, IT industrije, vojne industrije, farmakologije i još mnogo toga. Danas Izrael ima oko 8 miliona stanovnika koji žive na teritoriji manjoj od naše Srbije. Bogatstvo ove zemlje po izveštaju svetske banke stavlja je na treće mesto u svetu. Iskustva iz Jerusalima stavljam na posebno mesto – zaključila je Ivana Stojanović.
Ona kaže da se taj grad zaista može nazvati svetskim čudom. Blizu 3 miliona ljudi poseti Jerusalim u turističkoj sezoni, koja danas traje tokom čitave godine. Religijsko stecište svih religija i nacija. Spoj tradicije i modernog doba. Sa jedne strane u ovom gradu živi religija, a sa druge se religija i moderna kultura spajaju u jedinstveni spoj modernog života, pa ćete tako na "Zidu Plača" ili "Zapadnom Zidu" videti ženu obučenu po najsavremenijim modnim dizajnima sa "Lui Vitton" tašnom i "Prada" cipelama u molitvi nakon završenog radnog dana. Sam Jerusalim je kao spomenik, na svakom koraku nema kamena koji nije obeležen nekim dogadajem, nema pločnika kojim nisu hodali velikani. Najlepše je u rano proleće kada procveta bagrem i čitav Jerusalim miriše. Utočište za vernike, raj za poslove u oblasti kulture i turizma.
Pored Jerusalima izdvajam i oblast Mrtvog Mora koja se po svemu može nazvati svetskim cudom. Najniza tačka na planeti, nenaseljena, pusta i pomalo strašna, a ipak toliko bogata i primamljiva za znatiželjne. Kupanje u Mrtvom moru apslolutni je doživljaj. Lekovito blato iz Mora pomaže u lečenju kožnih obolenja. Salinitet iznosi neverovatnih 33% i bogat mineralni sastav, u takvom Moru nema života, ali i kupanje se svodi na izlezavanje na vodi jer plivanje nije moguće - prenela je najlepša iskustva profesorka sa Akademije za estetiku i kozmetologiju.
Moja edukacija na "Medical College" u Tel Avivu tekla je u dve etape: prva etapa odnosila se na "Bussines relations" odnosno obuku u domenu biznis komunikacije i širenja tržišta odnosno distribucije kozmetičkih preparata proizvedenih na "Institutu za medicinsku kozmetiku" koji je deo "Medical College"-a. Takođe, želeli smo da isti model učenja po izraelskom sistemu u oblasti estetike i kozmetologije prenesemo na srpsko tržište. Razlozi su višestruki, a pre svega leže u činjenici da Izrael prednjači u svetu u oblasti kozmetike, pa smo želeli da donesemo u Srbiju inovaciju koja je bila i tek kako potrebna. Pre dolaska "Medical College" Srbija je bila isuviše okrenuta evropskom kozmetičkom tržištu i evropskom modelu izučavanja. Možda se neki neće složiti sa mnom, ali primetno je da se značajnije inovacije u domenu kozmetike nisu dešavale u Evropi već neko vreme, postalo je sve monotono i po modelu "Copy Paste": Italija je kopirala Francusku, Francuska Španiju itd...sa druge strane, Izrael kao inovator u proizvodnji kozmetike, ponudio je nanotehnologiju u izradi preparata za kozmetičke tretmane i eksploataciju sirovina iz Mrtvog mora. Jedinstven spoj koji obezbeđuje kvalitetan preparat namenjen profesionalcu. Druga etapa mog usavršavanja bila je usmerena na domen primenjene kozmetologije, odnosno primene preparata u kozmetičkim i estetskim tretmanima kao i medicinskom tertiranju problematike kože. Kompletna edukacija trajala je blizu 2 godine u toku kojih sam u više navrata boravila u Izraelu i vraćala se u Srbiju. Mnogo mi je značila i online komunikacija, a kompletno usavršavanje bilo je na engleskom jeziku. Danas, nekada kroz smeh kažem, sve jedno mi je da li ću obuku držati kandidatima na srpskom ili engleskom jeziku. Konačan rezultat mog rada i ulaganja u lični razvoj tek sada osećam i vidim jer nije bilo lako jednom tržištu kao što je srpsko, da prihvati inovacije i krene da ih primenjuje. Mi smo dosta kruti, skloni da kritikujemo svačiji rad, a inovacije često ne prihvatamo ili im dajemo negativnu i sarkastičnu konotaciju. Kada se budemo svega toga oslobodili, bićemo veoma uspešni. Moja diploma je prva takva diploma u Srbiji. Nosi zvanje DMA- Dermo Medical Aestheticion. Naporno sam radila da takav sistem obuke za kozmetičare donesem u Srbiju i omogućim mladim kozmetičarkama da na pravi način koriste svoje znanje: sa ovim zvanjem kozmetičar može raditi u dermatološkoj klinici ili klinici za estetsku hirurgiju i on je desna ruka lekaru specijalisti.
Izraelski biznis sistem primenjen u oblasti edukacije bio je najviše usmeren na praktičan rad po principu: "Naučeno-primenjeno". Šta to zapravo znači?
Sve što se nauči na času u nekoj oblasti biva primenjeno u praksi odmah i uvežbava se. U toku jedne radne nedelje naši studenti imaju praktičan rad svakodnevno, svakog dana, pet dana u nedelji. To od njih stvara vrhunske profesionalce sa beskrajno mnogo sati prakse u oblasti praktično primenjenih predemta: tretamna lica, makeup-a, estetskih korekcija, pedikira, manikira i ostalih oblasti. Do kraja studija, svako od njih ima već 3 godine iskustva u radu sa klijentima. Upravo iz tog razloga, naši su studenti postali najtraženiji na tržištu rada, a u oblastima eststike i kozmetologije. Zaista mnogo stvari koje sam naučila u Izraelu prenela sam na nas sistem i došlo je do pozitivnih rezulatata. Na prvom mestu, mladi ljudi trebaju da budu pohvaljeni za svoj uspeh i dostignuća u radu. Treba im omogućiti da napreduju i razvijaju se. Pohvaliti mladog čoveka za uspeh je prirodna i očekivana stvar, a čini mi se da je sistem u nasoj zemlji po malo degradirajući za ambicioznog čoveka. Takođe, ono što mi je dosta pomoglo u razvoju samog posla i stavljanje Akademije u žižu interesovanja naše ciljne grupe je svakako marketing po izraelskom metodu. Slobodno mogu reći da smo firma koja radi 24h i dok jedna ekipa odmara druga već sprovodi u delo zadati marketing plan. Osnovno pravilo je da "marketing nikada ne spava".
- Moj recept za držanje časa je na prvom mestu interakcija. Omogućiti mladima da iznesu svoje znanje i umeće, omogućiti im da iskažu svoje talenat i pomoći da ga oblikuju. Ja često kažem svojim studentima da ih ničemu ne mogu naučiti ako za to što rade ne postoji ljubav i želja da se dokažu. Često čas počinjem sa upoznavanjem, pustim ih da mi o sebi pričaju, pokažu šta znaju, pitam ih šta su učili na ostalim časovima, dopustim da pričaju o provodu, dešavanjima u gradu. To traje svega 15 minuta, a mladom čoveku daje osećaj razumevanja i osećaj pripadnosti grupi. Većina devojaka dolazi u Beograd na Akademiju iz ostalih krajeva Srbije ili Crne Gore, B i H i drugih država... nekima je to prvo odvajanje od roditelja, od kuće. Delimo znanje, ali i sreću i tugu jer teško je uklopiti se u potpuno novu sredinu i biti prihvaćen. Nastava je zanimljiva, sastoji se od pokaznih vežbi, prezentacija, filmova i ono što je jedinstveno za našu Akademiju to je učešće naših studenata na modnim dešavanjima, šminkanje poznatih ličnosti, rad na filmu ili fotografisanju za novine. Do sada smo uradili bezbroj manifestacija i pokrili šminkanjem sve što se dešava u Beogardu u oblasti mode.
-Budite verni sebi. Radite na sopstvenoj izgradnji i sigurnosti u samog sebe. Kada sebi postavim cilj, ja gotovo da imam tu sliku u glavi do detalja: kako nešto izgleda, kako funkcioniše, gde se nalazi, čemu služi, kakvih je boja itd. I onda krenem da radim na tome. Što je najvažnije ne razmišljam o preprekama, tj. ne vidim ih. Na taj način i ako dođe do komplikacija ja ih ne doživljavam kao poteškoće već kao zadatak koji cu rešiti do ostvarenja cilja. Često prođu i godine do cilja i to su najveći uspesi. Uspeh u osnovi ima najveću vrednost onda kada na kraju te borbe steknemo nove plemenite osobine, uvežbamo strpljenje. Svaka borba je put ka mudrosti. Mudrost je poželjna u donošenju važnih odluka. Organizacija je moja vrlina. Da nije tako, verovatno bih se bavila nekim drugim poslom koji ne zahteva organizaciju i sistematizaciju. Moj dan je verovatno prenaporan za većinu ljudi, da ne kažem žena: ustajanje ujutru u 6 i 45. Pripremanje zdravog doručka i obroka koje cu tog dana poneti sa sobom na posao. Nikada ne kupujem brzu hranu ili nešto na brzinu. Nakon što se spremim i obučem, budim decu i pomognem im u spremanju za školu i vrtić. Zatim ih ispratim i razvezem, a onda krećem na posao svojim kolima na relaciji Pa-Bg. U 9h počinjem sa predavanjima, svako jutro. U 12h završavam sa predavanjima i onda odlazim u teretanu. Vežbam 4 puta nedeljno sa trenerom i moram priznati da to zaista puno doprinosi mojoj mentalnoj sposobnosti i koncentraciji. Nakon treninga se ponovo vraćam u "busines mood", svakog dana imam sastanke sa različitim ljudima na temu razvoja posla i akademije. Sastanci su uvek konstruktivni i trudim se da uvek iznesem sve u kratkim crtama kako bi vreme što bolje iskoristila i naravno volim da sve bude kratko i jasno. Oko 16h krećem put Pančevo, i moja prva stanica je vrtić, odnosno mlađe dete...starije dete je već samostalno i sa njim sam u komunikaciji neprestano, čujemo se nekada i po 10 puta, rešavamo zadatke telefonom dok ne stignem kući. Po dolasku kući sledi pripremanje obroka za decu za sutrašnji dan i ugađanje, domaći zadaci, treninzi i balet. U večernjim satima izlazimo u šetnju, ili nam dolaze gosti, baka i deka, tetke ili prijatelji. Moja je sreća sto su moji roditelji veoma angažovani oko dece, žele da pomognu, pa nekada baka i deka servis radi do kasno uveče ako postoji neko važno dešavanje na kojem moram biti prisutna. Vikendom volim da izađem sa prijateljima, volim provod, klubove i restorane, ali i bioskop, pozorište. Zavisi od raspoloženja, subotu i nedelju koristim za spremanje stana i pripremam predavanja za predstojeću nedelju. Nekada vikendom posećujem seminare na kojima se usavršavam u domenu kozmetike, stičem nova znanja i nove kontakte. Nedeljno posle podne mi je omiljeno jer ga provodimo porodično uz neki film ili crtani, ugađamo jedni drugima, pričamo, igramo se, spremamo ukusna jela...Volim svoj život i zahvalna sam sto imam svega dovoljno, a najviše vreme koje mogu posvetiti sebi ili nečemu što me u datom mometnu inspiriše.
Možda je jedna od najvećih sreća u mom životu bila upoznavanje partnera koji je prepoznao način na koji treba da me voli. Uzajamno poštovanje i prijateljstvo je nešto što nas veže. Pored dopadljivosti za opstanak veze tj. braka, potrebna je stabilnost individue i činjenica da moramo biti samokritični: korigovati sebe. Imamo zajednička interesovanja i nas posao je pravi porodični posao. Razvijamo ga sa ciljem da će jednog dana neko od naše dece moći da nastavi sa poslom. Ja sam idejni tvorac, moj suprug realizator; ja sam projektant, a on izvođac radova; on je finansijski menadžer, a ja sam banka...i tako u krug. O svemu se dogovaramo. Kada imamo nesuglasica i tu se dogovrimo da je najbolje da tu ideju ostavimo da "odleži". A zatim naiđe momenat kada se svaka dilema reši. Posao nas je oblikovao u zrele i odgovorne ljude: zapošljavati oko 20 profesora nije ni malo jednostavno i ne sme se posmatrati površno. Svako od nas dvoje ima svoju ulogu u poslu, ali ja sam svakako brigu o porodici preuzela više na sebe kako bih svom suprugu stvorila uslove da napreduje i u svom ličnom razvoju, jer ja sam ipak žena koja teži okupljanju svoje dece oko sebe i drži porodicu na okupu. Zarad toga, ne postoje teskoće ni termin "nemam vremena ili ne mogu". Sve se mora postići radi zdravlja naše porodice. Ne opravdavam lenjost ni tradicionalne principe da žena treba isključivo da bude posvećena domu, gajenju dece i spremanju obroka. Sigurna sam da ne postoji ni jedna žena koja 100% uživa u toj ulozi. Ne smatram kućne poslove za prioritetne. Svakako je dobro da muškarac vodi, a da ga žena prati ili obrnuto. U mnogo situacija i muškarac i žena ne mogu da postoje jedno bez drugog. Žene su stvorene da mogu obavljati više poslova u isto vreme. Za muškarca je bitno da bude lovac, da prepozna priliku i da bude hrabar. Žena ce svojim umećem učiniti da sve bude moguće, a muškarac toga često i neće biti svestan. To što sam se rodila kao žena smatram pravim blagoslovom. "Očajne domaćice" nisu moja teritorija, ali jako dobro se snalazim i u toj ulozi. Uvek se kada govorim na ovu temu setim jedne žene koja je došla na obuku iz oblasti masaže: žena 55 godina, majka sedmoro dece (7?!!) , uzrasta od 16 do 25god, živi u Dubrovniku, ali je imala veliku želju da masažu nauči na našoj Akademiji u Beogradu. Da li je ona imala prepreke? Verovatno. Ali imala je i cilj. Na ovakvim primerima može se reći da ne postoji nemoguće. Tu se osvrćem na temu Izraela: jedna Izraelka kod kuće ima bar troje dece; česte su porodice sa 6 i više dece. Moja mentorka iz oblasti medicinske kozmetike prof. Tamar Balboa ima osmoro dece, specijalsita je dermatologije i veoma uspešna u toj oblasti.
Petar Milošević