• Prethodna
• 1 of 7
• Sledeća

Drugog dana naučno-stručnog savetovanja poljoprivrednika, agronoma i savetodavaca „Dobar dan, domaćine“, održanog 22. januara na Departmanu za ratarstvo i povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, gostovala je grupa od pedesetak poljoprivrednika iz Bijeljine, Republika Srpska. Oni su došli na poziv organizatora skupa, Departmana za ratarstvo i povrtarstvo da prisustvuju predavanjima i razmene iskustva značajna kako za područje Vojvodine, tako i područje Semberije, čiji je najveći grad Bijeljina. Tom prilikom potpisan je i Protokol o saradnji između Poljoprivrednog fakulteta i Grada Bijeljine, koji predviđa, s obzirom na sličnosti ove dve poljoprivedne oblasti, kvalitetniju i intenziviniju prohodnost i razmenu znanja u teoriji i praksi, kada je poljopriveda u pitanju.

Načelnik Odeljenja za privredu i poljoprivredu grada Bijeljina, Mile Pejčić, objašnjava da Semberija ima 55 hiljada hektara obradivog zemljišta, a nekoliko diplomiranih stučnjaka sa Poljoprivednog fakulteta u Novom Sadu prisutno je u Gradskoj upravi ili aktivno učestvuje u upravljanju agrarom i agrarnom politikom u Bijeljini. Gospodin Pejčića ističe da ako su igde trebali da dođu i „pokupe“ pozitivna iskustva, informacije gde se sve „opekla“ agrarna proizvodnje i šta sve treba da se koriguje u proizvodnji, izboru i plasmanu na tržišta, da nauče o načinu i zaštiti proizvodnje, to je sigurno Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu.
- S toga je ovde došla odabrana grupa ljudi: ja kao načelnik za privredu i poljoprivredu Gradske uprave, direktor Agrarnog fonda Grada Bijeljine i nekoliko udruženja i poljoprivrednih proizvođača. Cilj naše posete je osim prisustva predavanjima, potpisivanje Protokola o saradnji koje će u značajnoj meri unaprediti naše odnose sa Poljoprivrednim fakultetom u Novom Sadu, i omogućiti razmenu iskustava, tehnologija i svih onih znanja do kojih je nauka i struka došla, da bi nauka i struka dalje upravljale našom proizvodnjom i bolje nas pozicionirala na tržištu – izjavio je gospodin Pejčić.
Ispred Udruženja „Povrtlari Bijeljine“, Crnjelovo, gospodin Mladen Savić se zahvalio domaćinima na dočeku. Rekao je da je Vojvodina „žitnica Evrope“ i mesto gde se može mnogo naučiti, upoznati se sa novim tehnologijama, znatno razvijenijim nego u Semberiji. Po njegovim rečima značajan doprinos tome imao je Poljoprivredni fakultet, ustanova sa dugogodišnjom tradicijom i da bi ta znanja i iskustva trebalo preneti i primeniti kod njih. Udruženje „Povrtlari Bijeljine“ se bavi uzgojom povrća na otvorenom i zatvorenom prostoru. Šezdesetak ljudi radi oko 3.000 ha na otvorenom (najzastupljenije kulture su kupus, lubenica, paradajz) i oko 50 hektara u zatvorenom prostoru (gde se najviše gaji krastavac i pozna paprika). Udruženje svoje proizvode većinom plasira na domaćem tržištu, ima organizovan otkup kod prerađivača, kupce koji šalju poljoprivredne proizvode na ino tržišta, a ova saradnja unapredila bi, po njegovom mišljenju sve segmente njihovog delovanja.
Šezdesetpetogodinji Ljubo Maleteć, koji je u poljoprivredi od 1968. godine (bezmalo 48 godina) predsednik je Udruženja poljoprivrednika u Republici Srpskoj Grad Bijeljina, koje okuplja oko 280 poljoprivrednih proizvođača.
- Mogu da pozdravim organizatore i s jedne i druge strane, gradonačelnika grada Bijeljine, načelnika za privredu i poljoprivredu, kao i direktora Agrarnog fonda Bijeljina koji su organizovali naš dolazak, i ovako bi trebalo češće mi seljaci da se upoznajemo sa novim metodama, novom tehnologijom... Mogli bi i novosadski stručnjaci doći u Bijeljinu pa da napravimo jedan ovakav skup kojem bi prisustvovalo 300-400 poljoprivrednih proizvođača da im se prenesu i objasne neka znanja, što bi bilo i mnogo efikasnije. Posle potpisivanja Protokola nadam se mnogo boljoj saradnji u oba smera, i da će stručnjaci dolaziti u Bijeljinu, a kada to prilike budu zahtevale i mi u Novi Sad. Ako stanemo na ovome ništa nismo uradili. Moramo ići samo napred, jer samo tako ćemo doći do cilja – poručio je gospodin Maletić i izrazio zadovoljstvo svim što je na predavanjima čuo i video.
Gospodin Boško Radić, član Udruženja poljoprivrednih proizvođača sela Semberije, dolazi iz Bijeljine i na oko 100 ha isključivo se bavi ratarskom proizvodnjom. Uzgaja kukuruz i pšenicu, a poslednjih 7 - 8 godina proizvodi semenski suncokret uz saraduju sa Institutom za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.
- Vrlo je korisno što smo došli i zahvalio bih se Gradu Bijeljini na organizaciji, ali i Poljoprivrednom fakultetu koji nas je domaćinski prihvatio. Posle potpisivanja Protokola o saradnji očekujem ista dešavanja i u Bijeljini, da dođu profesori, da svi oni koji se bave nekom prodajom semena, herbicida dođu i objasne kako lakše, jednostavnije to da koristimo. Videćemo šta će od svega toga biti – rekao je gospodin Radić i dodao da je bitno obratiti pažnju na sela koja će, ako se ništa značajno ne preduzme i mladi zadrže na selu, odumreti. On je izneo podatak da je u odnosu na 90-te godine u selima Bijeljine 25% stanovnika manje, dok je u prigradskim situacija nešto bolja. Kaže da pomoći od strane države ima, ali je ona u odnosu na EU i zemlje u okruženju veoma mala.
- Cene naših proizvoda se određuju u odnosu na cene u Srbiji i Hrvatskoj, a znamo da Srbija ima znatno veće setvene površine od RS, da je Hrvatska u EU i da je tu podsticaj od 300 evra po hektaru. Mi imamo podsticaj od 250 maraka (125 eura) po hektaru za pšenicu. Da toga nema mi ne bismo imali nikakvu računicu to da radimo – izjavo je gospodin Radić.
Obe strane zadovoljne su posetom i budućom saradnjom, a s obzirom na potrebe poljoprivrednika u Semberiji i profesionalnost Poljoprivrednog fakulteta koju je pokazao u svojoj 62-oj godini postojanja, možemo očekivati samo najbolje.