Predsednik ocenjivačkog odbora XIX Mađunarodnog januarskog sajma vina održanog 23. januara u organizaciji Društva ljubitelja bašte Temerin, zadovoljan je postignućima ovog festivala u njegovoj devetnaestogodišnjoj praksi. Po njegovom mišljenju, ovaj festival izvršio je značajan uticaj na vinare u Temerinu, Bačkoj, Vojvodini, ali i celoj Srbiji. Prilikom osnivanja Sajma, 1998. godine, učestvovalo je nekoliko lokalnih vinara i jedna vinarija iz Mađarske. Vremenom, prerastao je u instituciju, koja okuplja najveći broje pristiglih uzoraka u regionu (ove godine 625). U međuvremenu, zahvaljujući Sajmu, formirano je 28 vinogradarsko-vinskih društava po celoj Srbiji, kojima je vinogradarstvo i vinarsvo osnovna delatnost. Osnovano je i preko 10 vinskih viteških redova, koji imaju čast i zadovoljstvo da promovišu i podržavaju srpska vina gde god se za to pruži prilika. Na Sajmu je sve veća prisutnost vinara iz država u okruženju. Ove godine predstavnici Mađarske, Slovačke, Rumunije, Bugarske, Moldavije, Slovenije i Hrvatske su upravo ovaj festival odabrali za promociju svojih vina.

Specifikum Temerina, koji nije prepoznat kao vinski kraj, jeste u uzgoju vinove loze u baštenskim uslovima, odnosno okućnicama. Svaka kuća je svojevremeno imala i svoj mali vinograd, u skopu kuće mali vinski podrum proizvodeći ne domaća, ne seljačka, već porodična vina.
Najveća zasluga organizatora Društva prijatelja bašta vezano za vinsku priču jeste animacija svih onih koji su se iz hobija počeli baviti vinarstvom.
- Čast nam je i time se dičimo, da smo ne samo u Temerinu, već širom naše zemlje, uspeli da privolimo ljude, kojima proizvodnja vina uglavnom nije osnovna delatnost, da šalju svoja vina na ocenjivanje u Temerin. Drago mi je što gde god pođem u Srbiji, uvek naiđem na vinarije koje su iznikle upravo iz malih porodičnih vinarija. Takva je danas porodična vinarija „Šijački“ iz Banoštora, „Aleksandrović“ iz Vinče kod Topole, iriške vinarije „Kovačević“ i „Mačkov podrum“, koje su vremenom „dogurale“ i do milion boca. Nema sumnje da će i od nekih danas malih, izrasti u ozbiljne vinske kuće – izjavio je gospodin Horvat. On je naglasio da vinari nastavljaju da dolaze i pošto što su njihova vina verifikovana i na prestižnim, svetskim vinskim festivalima. Najbolji primer za to je vinarija „Šijački“, jedna od ovogodišnjih šampiona. Zahvaljujući tim i takvim vinarima, Sajam posećuje sve više vinara, pre svega iz Srbije.
Društvo prijatelja bašte je preko Međunarodnog januarskog sajma vina ostvarilo brojne kontakte. Tako je ostvarena saradnja sa Srednjom vinarskom i biznis školom „ István Soós“ iz Budimpešte (osnovana 1901. godine), na državnom nivo, pa svake godine dvadeset đaka iz Srbije ima mogućnost da već na ovom nivou stiču znanja iz ove oblasti. Po rečima našeg sagovornika, pre 5-6 godina uspostavljena je saradnju između škole iz Budimpšte i Poljoprivredne škole sa domom učenika Futog. Ova srednja stručna školi za obrazovanje kadrova poljoprivredne, veterinarske i hortikulturne struke zahvaljujući nastavnim programima i odličnim stručnjacima koji mogu da prenesu potrebna znanja deci, takođe edukuje učenike u tom pravcu. Da je to tako pokazala je i njihova prisutnost na ovom Sajmu. Njihov Školski Cabernet Sauvignon 2015, u kategoriji crvenih vina osvojio je srebrnu medalju i 72,67 boda, a u kategoriji belih vina, Sauvignog Beli, bronzu i 65,20 boda.
Napore Društva prijatelja bašte prepoznalo je i Ministarstvom poljoprivrede i zaštite životne sredine. Njihov predstavnik, državni sekretar, gospodin Atila Juhas, zadovoljan je svim viđenim, a svoje prisustvo iskoristo je da odgovori na pitanja vinara.
Gospodin Laslo Horvat XIX Međunarodni januarski vinski sajam ocenjuje uspešnim, iako nije okupio rekordan broj uzoraka (kao 2013. kada je bilo oko 700, ali je zato imao blizu 200 više nego 2014. godine), zasigurno je najveći u Srbiji i regionu. Po njemu razlog tome je što ljudi koji žele da piju dobro vino, piju svoje vino.
- Oni koji imaju grožđa u malim količinama proizveli su svoja vina i sa njima su izašli na ocenjivanja pre 19 godina, i tako su nastavili. Svi oni žele da njihova vina budu bolja od komšijskih, ali pre svega od njihovih dotadašnjih. Zahvaljujući malim vinarima koji preferiraju kvalitet a ne kvantitet, uspeli smo da prikupimo ovoliki broj uzoraka. Zahvaljujući onima koji žele da piju dobro, sveže, svoje vino, namenjeno njihovim porodicama i prijateljima. Zahvaljujući ovom Sajmu obnovili smo jednu kulturu koja je skoro bila ugušena. Ni u Srbiji ni na međunarodnim sajmovima gde sam često angažovan u ulozi arbitra, nema toliki broj uzoraka kao što ima ovde - objasnio je gospodin Horvat, prvo mašinac, a onda i diplomac Enološkog fakulteta u Budimpešti.
Pre devetnaest godina, kada je počela ova priča, rekao je sebi da o vinu ne zna ništa i da mora nešto da nauči. Na insistiranje kolega, i zahvaljujući tome što je bio okružen pozitivnim ljudima, započeo je svoju vinsku karijeru, diplomirao u Budimpešti vinarstvo, isključivo iz razloga da osim titule stekne i znanje. Zahvaljujući znanju, zvanju i tituli, danas je gospodin Ištvar Horvat u međunarodnim okvirima, priznati poznavalac ovog plemenitog nektara, i jedan od čelnih ljudi Međunarodnog januarskog sajma vina.