Višedecenijski revolucionarni rad u oblasti nauke, redefinicija Mendeljejevog periodnog sistema elemenata koji čini bazu postavke živog sveta na planeti, višedecenijski rad u oblasti biogoriva, biodizela i etanola, višedecenijski rad u primenjenoj hemiji, organskoj i neorganskoj, u oblasti ishrane i zdrave hrane... Poznat je i priznat njegov doprinos pedagoškom radu, a njegovi studenti rade širom Srbije, regiona i sveta. Posebnu pažnju izazivaju njegovi pronalasci i inovacije iz oblasti hemije, biotehnologije i ekologije.

Povelja "Lider pronalazaštva Srbije" dodeljena mu je 2005. godine od strane Saveza pronalazača Srbije. Odlukom Izvršnog odbora Saveza pronalazača od 24. januara 2005. godine prva knjiga iz edicije bila je knjiga "Marko Todorović - naučnik i pronalazač", promovisana 2007. Na poziv Ruske akademije nauka 28. juna 2011. godine održao je predavanje na Univerzitetu Lomonosov i tom prilikom, od strane domaćina, nagrađen zlatnom medaljom za doprinos u nauci. Ovu fragmentarnu biografiju akademika Todorovića, treba dopuniti i sa preko četiri stotine priznanja i velikim brojem objavljenih knjiga. Treba pomenuti i nedavnu nominaciju za Nobelovu nagradu iz hemije, i sveobuhvatnu biografiju koja je iz šabačkog hotela „Sloboda“ otišla put Stokholma. Prof. dr Marko Todorović je, kao član Srpske akademije inovacionih nauka, kao i u svoje lično ime, redovan učesnik konferencija na temu agro biznisa, koje nekoliko godina u nazad, ispred Etno centra "Gegula", organizuje bračni par Marija i Milan Jovičić i na taj način daje podršku njihovom radu. Smatra, kao i njegove kolege, da je celokupno naše bitisanje vezano za poljoprivredu. Imao je prilike da obiđe i istok i zapad, i Evropu i druge kontinente, da vidi i da se uveri da ono što Srbija ima, malo ko ima. - Imamo podneblje za koje se kaže: "kao što je Bog dao" je zaista izuzetno, kao retko koje na ovoj planeti. Kada bi iskoristili te potencijale gde bi nam bio kraj?! I umesto da napredujemo, mi nazadujemo. O tome govori podatak po kojem smo pre 20 godina imali preko 50 kg, a došli smo na 20 kg mesa po glavi stanovnika. Smatram da je poljoprivreda osnov ne samo egzistencije već i razvoja društva, i sa kolegama se zalažem da se uradi program koji polazi od Ministarstva. Jer, koliko god da je državi potrebna poljoprivreda toliko je poljoprivredi potrebna država. Ako to ne uradimo rezultati će izostati. Da bi naši proizvodi došli na svetsko tržište potrebno nam je znanje - izjavio je dr Marko Todorović na III Međunarodnoj naučnoj agrobiznis konferenciji MAK 2016, održanoj na Kopaoniku, krajem januara. Šta treba da uradimo da bi došli do vidljivog rezultata? Po njegovom mišljenju, moramo vratiti zadruge i angažovati stručnjake, ljude dobre volje da svojim idejama, mišljenjem i delanjem, svako u svom domenu doprinesu razvoju. Dr Todorović je to pokazao na sopstvenom primeru. On je za opštnu Vladimirci, u kojoj je rođen i u koju se vratio da živi i radi, koja je mala i propada, napisao program revitalizacije ruralnog razvoja. Između ostalog, izneo je kalkulaciju za 15 hiljada tona šljive godišnje, koje se prodaju u svežem stanju. Kada bi to pretvorili u suve šljive dobilo bi se oko 9 hiljada tona, i otvorila bi se mogućnost prodaje na svetskom tržištu. Ako bi bi se postigla cena od samo 200 dinara, svaki stanovnik opštine Vladimirci, od dede do male bebe, ostvario bi prihod od 1.000 evra, a 5.000 domaćinstava bi imala sigurnu zaradu. Gde je onda problem? Dr Todorović kaže da je problem u nama i našoj neorganizovanosti. Prema njegovim istraživanjima 1.800-1.900 tona voća svake godine u Mačvi, Pocerini, Podrinju istrune. To ga je podstaklo da radi na projektu eko kompota, za koji je dobio patent od Ruske federacije. - Naše su mogućnosti ogromne, ali se moramo organizovati na jedan novi način. Moramo da pođemo od savremene definicije poljoprivrede i da vidimo koje su njene specifičnosti. Naveo sam ih preko 40, u čemu mi je prof. dr Jan Kišgeci dao svesrdnu podršku i pomogao da izradim program održivog razvoja poljoprivrede u na teritoriji cele Srbije. To je jedini put da možemo da idemo dalje - rekao je na kraju dr Marko Todorović. Smatra da je ovakvo okupljanje jedno veliko iskustvo i da treba što više angažovanja na teritoriji cele države kako bi se našao put do sretnijeg i blagorodnijeg života.