Ljudi koji se bave proizvodnjom hrane po organskim principima su plemeniti i humani ljudi. Ne samo što se bave jednom od nasušnih ljudskih potreba, već to rade na krajnje pošten način, kako za sebe i svoju porodicu, tako i za druge. Za organske proizvođače slovi da je to jedna složna porodica, njihova saradnja mogla bi da bude primer dobre prakse u međusobnim odnosima. Pomažu jedni drugima, svako iskustvo voljni su da podele, redovno ukazuju na greške, kako ne bi bile ponovljene.

Iako u Srbiji organska proizvodnja nije na potrebnom nivou, proizvođača je malo, a proizvodnja se odvija na malim posedima, broj onih koji se uključuju u ovaj vid proizvodnje je iz svake godine sve veći, a konzumenata tih proizvoda sve više.
Primer bračnog para Nade i Dejana Letića sa Čeneja nije usamljen, ali je redak. Oni su 1992. godine stan u centru Novog Sada, gde još uvek žive suprugovi roditelji, zamenili seoskom idilom, došli na Čenej, poznat po dobroj, kvalitetnoj zemlji i salašima. Oni su počeli da se bave poljoprivrednom proizvodnjom, sa naglaskom na povrtarskim kulturama, na način kako su to radile prethodne generacije, prvenstveno zbog svog sina. Mnogo godina kasnije, 2011. godine su taj način proizvodnje i ozvaničili, i danas predstavljaju perjanicu organske proizvodnje.
Od aprila 2014. godine gospođa Nada Letić je predsednica Udruženja organskih proizvođača „Organski sad – Novi Sad“, koje je okupilo šest proizvođača iz okoline grada: osim Poljoprivrednog gazdinstva Letić, tu su i Porodično gazdinstvo „Dolovac“, Poljoprivredno gazdinstvo „Aćimović“ iz Futoga, Poljoprivredno gazdinstvo „Sabo“ iz Veternika, Poljoprivrednog gazdinstvo “Vozar“ iz Kisača, kao i Poljoprivredna škola sa domom učenika Futog.
Udruženje je osnovano sa ciljem zajedničkih nastupa na tržištu i to ne samo na sajmovima, manifestacijama i sličnim događajima, već i na pijacima, kao i prodaje na kućnom pragu. Za kratko vreme delovanja Udruženje je sa Tržnicom sklopilo dogovor o formiranju Ulice organskih proizvođača na najstarijoj pijaci u gradu – Ribljoj pijaci, gde su im se pridružili još dva proizvođača: Gazdinstvo Vlček iz Pivnica i Zoltana Idei iz Temerina. Novosađani tako, od prošlog leta imaju mogućnost da se organskim proizvodima snabdevaju na jednom mestu.
Udruženje planira saradnju sa NVO, saradnju na projektima sa uvaženim imenima iz domena nauke. Plan je takođe i edukacija dece od najranijeg uzrasta, a u svemu tome imaju nesebičnu podršku prof. dr emeritus Branke Lazić, doajena organske proizvodnje u Srbiji.
- Ubeđena sam da organska proizvodnja ima svoju budućnost. Potražnja za organskim proizvodima je velika, ali su velika i ulaganja, pogotovo prve tri godine, dok traje period konverzije, jer proizvod možete prodati samo kao konvencionalni, dok ne dobijete organski znak. Ni posle tri godine nije mnogo lakše, jer su gubici veliki i za kratko vreme može da bude uništen ceo rod, od kojeg treba da živite cele godine – objašnjava Nada Letić. Ona kaže da 40% više sredstava država daje organskim proizvođačima nego konvencionalnim, što je malo s obzriom da su prinosi bar duplo manji. S druge strane zadovoljna je koliku pomoć pruža grad Novi Sad, koji plaća sertifikaciju, đubrivo i seme i svake godine, vodi proizvođače na Međunarodni sajam organskih proizvoda „Biofach“ u Nirnberg (Nemačka) koji će se ove godine održati od 10.-13. februara. I pored svih teškoća pionirskog rada u koji je svesno ušla, gospođa Letić se nikada nije pokajala zbog svoje odluke i sve je svesnija pozitivnih reakcija ljudi.
- Kada nam neko dođe na tezgu i kaže: -Hvala vam što nas vraćate u detinjstvo sa ovim ukusima“, - onda je to veliko zadovoljstvo, priznanje vama i vašem radu, a definitivno, u organskoj proizvodnji profit nije na pravom mestu – izričita je Nada Letić.