Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu je možda jedan od najkompleksnijih ne samo na Novosadskom univerzitetu, već i u čitavoj zemlji, jer je to nastavno-naučna ustanova koja u svom sastavu ima i dve katedre i dva ogledna objekta, i za voćarstvo i za vinogradarstvo, zatim voćni i lozni rasadnik voćni, vinograd, voćnjak i proizvodnju vina. Na Departmanu se oduvek radilo dosta na unapređenju nauke, na razvoju voćarstva i vinogradarstva, ali to su sve poslovi čiji rezultati dolaze dosta sporo. Dakle, potrebno je učiniti velike napore da se ostvare rezultati koji će biti vidljivi ili neće biti vidljivi, tek kroz određen niz ne čak godina, nego i decenija. A da se ovde radilo godinama, decenijama, potvrđuje i podatak da Departman zauzima značajno mesto ne samo u razvoju voćarstva i vinogradarstva, već u poslednje vreme i u razvoju hortikulture i pejzažne arhitekture. Naš sagovornik, doc. dr Dragoslav Ivanišević, koji je jesenas preuzeo vođenje Departmana za voćarstvo, vinogradasrtvo, hortikulturu i pejzažnu arthitekturu, a sa kojim smo razgovarali na slavi Svetog Trifuna u Sremskim Karlovcima, kaže da u ovoj ustanovi prave rezultate tek očekuju, jer sve to što rade zahteva vreme.

- Novinari koji prate vinarstvo i vinogradarstvo više nego drugi primećuju da vinski hedonisti, pogotovo strani, sve više traže domaće, autohtone sorte, a upravo je to što nudi i decenijama radi Departman za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima. Ima svetlih primera kao što je primer Vinarije Vindulo u Temerinu, vlasnika Lasla Dujmovića, ali i sve više vinarija u Sremskim Karlovcima, da se tesno oslanjaju na znanje i iskustvo stručnjaka sa ovog departmana, prof. dr Vlade Kovača i prof. dr Cindrića, i naših stručnjaka sa departmana, ali ono što je još važnije i da sve više imamo i zasada naših sorti, Sile, Petre, Panonije, Probusa... Svedoci ste bili da smo danas imali degustaciju Sile od pet proizvođača iz Sremskih Karlovaca, a lane smo imali samo dva takva uzorka na obeležavanju slave Svetog Trifuna, kada tradicionalno probavamo vina karlovačkih vinara i vinogradara. To govori da su vinogradari sve svesniji da treba da u svom dvorištu i u svojim podrumima imaju ono što se ovde vekovima gajilo i što je vekovima uspevalo. Naravno, nove tehnologije će svakako doprineti unapređenju kvaliteta vina dobijenih od ovih sorti grožđa. U svetu vina, ako želimo da nađemo neko svoje mesto, kada je u pitanju evropsko i svetsko tržište, to mora biti nešto prepoznatljivo, orignalno. Srbija ima hendikep da nema toliko sačunavih autohtonih sorti i materijala od kojih bi se mogli podizati novi vinogradi, a da biste podizali zasad od starih sorti prvo moraju proći proces klonske selekcije i sertifikacije, što zahteva rad od dvadesetak godina. Nažalost, malo je takvih sorti koje su sačuvane, a ako gledamo evropsko vinogradarstvo to su baš te sorte, koju daju tzv. vinski karakter ne samo evropskom vinogradastvu, nego i svakoj zemlji. Recimo, u Italiji se u proizvodnji nalazi blizu 1000 autohtonih sorti, u Portugaliji preko 500 autohtopnih sorti. Srbija nema tu sreću, ali ima zaista tu prednost da je kod nas na Institutu i na još nekim ustanovama u zemlji dosta rađeno na stvaranju novih sorti. Čak u jednom vremenskom periodu kada to nije bilo aktuelno u Evropi, kada je čak takav program bio i zarabranjen i dosta osporavan, kod nas se to i dalje radilo, pa sada kada je autohtonost vrlo aktuelna svuda u svetu mi već imamo jako dobre rezultate. I baš su te sorte i ono što smatramo, pored nekih autohtonih sorti koje su sačuvane, nešto prepoznatljivo što će dati originalnost srpskom vinogradarstvu i vinarstvu.
*Naša Slankamenka je grožđe koje je najtraženije za pojesti, a evo u poslednje vreme su sve traženije i domaća autohtona vina, poput Sile, Probusa, Tamjanike, Prokupca... Šta uraditi da se naša autohtona vina i sorte budu još više prisutnije u vinotekama i u prodavnicama?!
- Uz vino idu brojne izreke, koje traju godinama, decenijama, pa i vekovima, što ukazuje da se priče o vinu i vinogradarstvu pričaju li pričaju. Ipak, svedoci smo da taj proces kod nas ide u jednom pozitivnom smeru. Imamo informacije da se sve više naših vinogradara odlučuje da sadi naše autohtone i naše novostvorene sorte. Ono što je još važnije je da su i vinoljupci prepoznali upravo te sorte, o kojima se sve više piše i priča, pa je svakako to doprinelo i do ušiju vinogradara, koji uz evropske sorte sade i naše. Nema ih još dovoljno, ali verujem da će ih biti, jer to je jedan proces, koji se odvija u dobrom smeru.
*Kako dalje doprineti afirmaciji naših sorti?!
- Na čelu ovog departmana su oduvek bili ljudi koji su se, mogu reći, domaćinski ponašali i radili u interesu i departmana, ali i u interesu struke i za mene je vođenje jedne ovakve institucije velika čast i i zaista još veća obaveza da sve to preuzmem i nastavim u pozitivnom smeru. Departman će se u narednom periodu još više otvarati prema privredi, prema struci, prema primenjenoj nauci. S druge strane smo u teškoj ekonomskoj situaciji, tako da za sada imamo cilj da malo „stanemo na loptu“, da probamo da prebrodimo ovu krizu i da nastavimo sa još jačim intenzitetom.
*Kupujmo domaće, ne samo domaće vino, već i domaće sorte. Ta se parola može čuti gotovo u svakoj zemlji sveta. Da li i u našoj?!
- To je zaista jedna retka privilegija za Frušku goru pa i za Srbiju da imamo sve naše, nešto što je kod nas postalo, nešto što se kod nas razvijalo, negovalo, formiralo, od stvaranja sorte, podizanja sadnog materijala, podizanja vinograda, do same vinofikacije i proizvodnje vina i to je ne samo lepo, već i treba da čin obeležja srpskog vinarstva. Raduje me da je svest o tome sve veća, a mi na Departmanu ćemo sve učiniti da tome doprinesemo.
*Okupljanjem vinara i vinogradara?!
- Trudimo se da putem ovakvih i sličnih vinskih manaisfestacija i drugih događaja prezentujemo i preporučimo zainteresovanima za sadnju vinove loze i proizvodnju vina, ono što je za njih interesantno i to jeste naša najveća misija i osnovni cilj da unapredimo vinogradarsku proizvodnju, a onda i vinarstvo u Srbiji i na tome ćemo i dalje intenzivno radititi, verujem uspešno – zaključio je doc. dr Dragoslav Ivanišević.