Kroz prvu varoš srpsku, Mali Pariz, kako su Šabac u XIX veku nazivali viđeni ljudi, zahvaljujući pre svega nastojanjima obor-kneza Šabačke nahije (od 1816. do 1831.), general-divizijaru i jednom od najznačajnijih Šapčana, Jevremu Obrenoviću, najmlađem bratu kneza Miloša, da turski način života zameni evropskim, Turistička organizacija grada Šapca je promovisala svojim programima: organizovanu šetnju gradom pokazujući bogatu istoriju, dugu tradiciju i prva zdanja, koja svedoče o vremenu kada evropski stil postaje dominantan. TOG Šapca godinama organizuje i vrlo popularne jednodnevne kulturno-istorijske izlete „Putevima cerskih junaka“ i „Cer i cerski manastiri“.

Na 38. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu TOG se predstavio na drugačiji način. Osim što je drugog dana Sajam mirisao na ruže, dipl. turizmolog, Tamara Pejić iz TOG Šapca, kaže da je ideja za ovu godinu promocija grada kao centra nauke i jedinstvenog Parka nauke. Nastao po ideji tamošnjih profesora, naučnih radnika, ovaj park posetiocima pruža mogućnost šetnje ulicama Isaka Njutna, Garija Kasparova, Mendeljejeva, Sigmunda Frojda, Pitagorinim trgom, Milankovićevim bulevarom, i upoznavanje sa jedinstvenom edukativnom fontanom, DING-om, Njutnovim klatnom, brahistohronim kretanjem, šahom, grafenskom učionicom, periodnim sistemom elemenata, modelima atoma, analematskim časovikom, solarnim panelom, meteo stanicom, paraboličnim zvučnim ogledalima, modelom kuhinjske soli, sa DNK, modelom griničkog meridijana, zlatnim presekom, trodimenzionalnim dokazom Pitagorine teorema, zakonom održavanja momenta količine kreatanja, šabačkom piramidom, šest tabli sa jedanaest optičkih iluzija. Park nauke je velika interaktivna učionica na otvorenom gde se po potrebi održava nastava iz oblasti fizike, matematike, hemije, geografije, biologije, ali koju posećuju svi radoznali, željni znanja i zanimljive nauke.
– TOG dosta ideja crpi iz prošlosti, iz romantizovanog vremena Jevrema Obrenovića, Anke Obrenović, prvog klavira itd. To je interesantna i pitka priča i dobar osnov za razvoj turizma, ali s druge strane grad se okreće i drugim oblicima, kao što je obrazovni turizam, što nije bila praksa ranijih godina jer je akcenat bio na kulturnom turizmu oslonjenom na tradicionalne vrednosti, u kojima grad ima iskustvo dugo dva veka. U 2016. godini cilj nam je i da afirmišemo novu stalnu postavku Narodnog muzeja u Šapcu - „Šabački vremeplov – baština za budućnost“ urađenu u modernom maniru u skladu sa vremenom u kojem živimo, a oslonjenu na lokalne vrednosti. Grad Šabac je i grad konjičkog sporta, a Mačvani poznati kao ljubitelji konja. Konjički sport je u krvi naroda koji živi na potezu Mačve, Tamnave, Pocerine na koju se Šabac naslanja, a Šabački hipodrom jedan od „življih“ u Srbiji. Na njemu se organizuje galopska trka „Memorijal kralja Aleksandra“ – turistički biser Šapca, i verujem da će TOG i dalje raditi na širenju i kreiranju adekvatnog turističkog proizvoda, kada je konjički sport u pitanju – objasnila je Tamara Pejić.
Iako bez istorijske osnove, crpeći razne spoljne uticaje, u okviru poznate šabačke manifestacije „Čivijade“ i šabačkog „Vašara“, 2009. godine organizovan je Čivijaški karneval, i iste godine primljen u Federaciju evrpskih karnevalskih gradova. Šabački karneval svake godine okupi predstavnike iz preko 20 zemalja, a karnevalske trupe dolaze čak iz Bolivije, Arube... Odlaze i oni u okolne zemlje i verovatno, onako vrcave i pune duha prepoznaju ih i žele da im dođu u goste.
Interesantan podatak je da je „Čivijaški karneval“, zamišljen kao prateća manifestacija „Čivijadi“, prerastao majku manifestaciju. On okupi na desetine hiljada posetilaca, uglavnom stranaca, ali naravno, ništa ne može po broju učesnika da nadmaši Šabački vašar koji je u neka vremena znao da okupi i do 100.000 posetilaca za sedam dana,a danas je taj broj prepolovljen. Šapčani su jako ponosni na manifestaciju koja se oslanja na prirodu i selo - Ruža Lipolista. I ove godine 21. festival cveća „Ruža Lipolista“ će okupiti dvadesetak porodica, organizovanih proizvođača ruža iz sela. Priča kaže da je sve počelo pre pedesetak godina od jednog kalema ruže i jednog Lipolištana koji je došao na ideju da se bavi njihovim uzgojem. Seljani su mu govorili „Aman čoveče šta ćeš u Mačvi da sadiš trnje, nama to ne treba“. Ali upornost se isplatila i danas se dvadeset porodica i treću-četvrtu generaciju bavi ovim poslom. Od svih njih izdvojila se porodica Topalović koja u Lipolistu ima rasadnik, a u Beogradu Garden centrar u koji mogu da dođu posetioci, da izaberu, kupe, ali i da samo prošetaju i uživaju.
-Videvši kako njihova manifestacija privlači turiste, Lipolištani sada žele da se bave i seoskim turizmom. Jedna od sledećih stavki koju će TO Šapca unaprediti, vezano za ovu manifestaciju je da obezbedi organizovane odlaske u Lipolist. Nama se javljaju zainteresovani iz inostranstva da učestvuju u ovoj manifestaciji i kao izlagači i kao gosti. Prošle godine gost je bila treća sekretarka Ambasade Indonezije koja se oduševila viđenim, pa se nadamo skoroj organizaciji „Dana Indonezije“ na „Ružama Lipolista“, što bi s obzirom na njihovu bogatu tradiciju bilo jako interesantno, a na taj način ova manifestacija dobila bi međunarodni karakter – obrazložila je Tamara Pejić.