• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

Prošle, 2015. godine TOO Vršac je na Sajmu turizma u Begradu promovisao jubilarnu 10-togodišnjicu Vinofest-a, manifestacije koja uz Dane berbe grožđa, čuveni “Grožđebal”, promoviše najpoznatiji vršački brend - vino i okuplja vinogradare i vinare iz zemlje i regiona. Drugog dana 38. Međunarodnog sajma turizma u Beogradu, Vršac je za publiku, ali i brojne predstavnike medija, u sajamsku halu broj IV uneo dah Vršca, Vršačkih planina i temperamentnih Vrščana.
Vršac je grad duge i plodne tradicije, a turistička ponuda, od kulturno-istorijskih, prirodnih, sportskih, manifestacionih sadržaja prebogata. Za ovu priliku Turistička organizacija opštine Vršac odlučila se za promociju stare - nove ponude - Vršačkog zamka i biciklističke mape sa pet različitih ruta po Vršačkom bregu, a sve to izdašno propraćeno vinom i tamburašima. Atmosfera je bila onakva, kakvu samo Vrščani znaju da naprave - komentarisao je jedan kolega. Ali, da krenemo redom.
Zvanično otvaranje Vršačkog zamka - Kule, upriličeno je na Dan grada - Svetog Teodora, episkopa Vršačkog, 29. maja 2015. godine, i svečano predat na upotrebu Vrščanima i njihovim gostima. Konzervatorski i restauratorski radovi na Kuli počeli su 1984. godine, a od 1997. godine krenulo se sa arheološkim iskopavanjima lokaliteta, na kome su otkriveni ostaci južne kule, koja se nalazila nasuprot Donžon ili Branič kule.
Interesantno je da iz kog god pravca se prilazi Vršcu vide se plavičasta brda i Zamak na vrhu. On je izgrađen od kamena i opeke i nosi odlike vizantijskog načina zidanja, pa se pretpostavlja da ju je podigao despot Đurađ Branković 1439. godine. Nepravilnog je pravougaonog oblika, dužine 46, širine 16 metara, dok se debljina zidova kreće od 2,5 do 4m. Podeljena je na tri nivoa. Prvi je služio kao skladište, na drugom i trećem su bile prostorije u kojima je boravila posada sa pomoćnim osoboljem koje je opsluživalo vojsku i zanatlije. Unutar Zamka nađeni su ostaci rezervoara za vodu, i u produžetku je bila konjušnica. Podignut na nadmorskoj visioni od 399 metara, na vrhu strmog brda, iznad grada, Vršački zamak predstavlja njegov zaštitni znak i ponos svih Vrščana.
Šarmer, boem, vlasnik vinarije "Vinik" u Vršcu, gospodin Nikola Cuculj, u svečanoj odori velikog majstora vinskog reda „Sveti Teodor“ i čašom vina u ruci dočekivao je goste. Iz svoje riznice stihova odabrao je nekoliko rubaija Omara al Hajama, stihove Đure Jakšića, a završio mudrošću filozofa Bele Hamvaša.
-Ja ne pijem pivo što u zemlju sabija, niti rakije od koje poludim, pijem samo vino, u vinu je magija, sa magijom ja se jutrom budim.
-Oni koji vino nikada ne piju, oni čije guše nikada ne presuše, ako ne vinom onda ne znam čime greju svoja srca i te svoje duše.
-Ko vino ne pije Bogu greši. A Bog je stvorio vino da nas - ljude, uči i teši.
-Ko vino ne pije, sapliće i laže, a vino ga nauči da istinu kaže.
-Jedna pesma i burence vina, kora suvog hleba i nema tišina. A ti i ja sami, oko nas pustinja. To je sreća, a ne kruna od rubina.
-I na kraju ostaće samo njih dvoje – Bog i vino
Jer Vršac bez vina ne ide. Jer se u Vršcu uvek pilo vino u koje je pretočena ljubav, znanje i vekovna tradicija. Svesni toga Vrščani jedini u godišnjem programu manifestacija imaju upisane dva velika vinska događaja: Vinofest, koji će se ove godine održati po jedananaesti put, i 59. „Grožđebal“. Na narednom, 39. Sajmu turizma u Beogradu 2017., TOO Vršac sigurno će priredi feštu za nezaborav – u susret jubilarnom 60-tom „Grožđebalu“. A ako neko to ume da napravi atmosferu, umeju Vrščani.