• Prethodna
• 1 of 3
• Sledeća

Direktorka TO „Oplenac“ iz Topole, Ljiljana Todorović, je još pre nekoliko godina dalekovido predvidela razvoj turizma oslonjenog na domaćeg gosta i koje sadržaje treba razvijati da bi ga doveli na destinaciju. Od pre tri godine, Topola se zajedno sa kolegama iz Kragujevca, Batočine, Rače, Knića, povezala u regiju centralne Srbije ili – regiju Šumadije, zajednički nudeći definisani turistički proizvod, koji domaćeg gosta može da zadrži na ovim destinacima nekoliko dana. Po njenom mišljenju čak ni grad kao što je Kragujevac, niti manje opštine, ne mogu da gostu pruže više od 2-3 dana zadržavanja na jednom mestu, a zajedničko pojavljivanje na 38. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu podstaknuto je željom da se omogući dodatna potrošnja na ovim destinacijama.

- Topola ima decenijama definisan kulturološki turistički proizvod, spomeničko nasleđe sa svim svojim kapacitetima. Vremenom smo manifestacioni turizam, zajedno sa Berbom grožđa doveli na zavidam nivo, a to se ogleda ne samo u programima koje organizujemo i sprovodimo na samim manifestacijama, već i kada govorimo o njihovom budžetu. Uspeli smo da u potpunosti zaokružimo priču održivosti manifestacije i onoliko para koliko ostvarimo toliko i potrošimo, i ne stvaramo dodatne troškove lokalnim samoupravama. Uz to pravimo dodatni prihod potrošnjom oko 250.000 registrovanih gostiju koji tri dana provedu u Topoli za vreme trajanja manifestacije – rekla je gospođa Todorović.
Da se na „muci poznaju junaci“, iz TO „Oplenca“ dokazali su na Oplenačka berbi 2015., kada su i pored izrazito lošeg vremena uspeli da iznesu manifestaciju sa svim predviđenim programima, a Sabor izvornog narodnog stvaralaštva, kao centralna manifestacija u negovanju tradicije i kulture našeg naroda okupio je preko 500 učesnika i izveden do savršenstva, dok je sama manifestacija privukla preko 150 hiljada posetilaca.
TO „Oplenac“ seoski turizam smatra budućnošću, jer grad ima 29 seoskih naselja koja predstavljaju ogroman kapacitet za razvoj seoskog tuirizma. U ovom trenutku registrovano je samo osam seoskih turističkih domaćinstava, ali potencijal je mnogo veći i na TO je da ljude koji imaju mogućnosti, i prostornih i ljudskih, malo „probude“, da ih aktiviraju i pokažu primerima dobre prakse kako jedno domaćinstvo na selu može da zadrži pre svega mlade u kući, da ostanu na selu, a i da u sopstvenom domaćinstvu ostvare dodatni prihod.
U ovom trenutku, na teritoriji Topole registrovano je šest vinarija u okviru „Oplenačkog puta vina“ kao delu „Vinskog puta Šumadije“ koji uz Udruženje vinara Šumadije (osnovanog 2013. godine), ne samo po broju vinarija, već i po kvalitetu onoga što nudi, predstavlja najjaču vinsku silu u Srbiji.
TO „Oplenac“ istu pažnju posvećuje evidentiranju i promociji 200 malih podrumara, kao i onim najvećim, kao što je nekada jedna od najvećih poljoprivrednih i vinogradarskih firmi, PIK „Oplenac“ iz Topole, sa podrumom kapaciteta 5,5 miliona litara jer, kako objašnjava direktorka, svi čine „Oplenački put vina“.
Ljiljana Todorović navodi da se razmišlja i o ideji potekloj od upravnika Zadužbine kralja Petra I na Oplencu, Dragana Reljića, o državnom turizmu.
- Ideja jeste dobra, ali na tome se mora raditi zajedno sa državom. Ona ne zahteva velika sredstva, već dobru organizaciju i planiranje. Datum koji je proglašen za državni praznik kao takav mora da se obeleži dobrim i kvalitetnim programima kako bi pruvukao goste na određenu destinaciju: Oplenac, Orašac... Prošlo je vreme velikih akademija. To znači da moramo da imamo i kvalitetne smeštajne kapacitete da bismo te goste zadržali. Iz tog razloga TO „Oplenac“ mora da radi na promeni imidža Topole kao izletničke destinacije. U proteklih nekoliko godina procenat smeštajnih jedinica povećali smo za 120% i mislim da ćemo tu stati. Uređenjem hotela na Oplencu, što je izvesno već u provoj polovini ove godine, Topola će dobiti još oko 100 vrlo kvalitetnih ležajeva, a naši gosti treba samo da donesu odluku da ostanu dovoljno dugo da možemo što više da im pokažemo od kulturno-istorijskog, prirodnog, gastronomskog i drugog bogatstva sa područja Topole – zaključila je Ljiljana Todorović.