• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

Najmlađe udruženje na XII Sremskom kolaču „I kada prođu slave ostaje kolač”, koje je održano u subotu, 12. marta u hotelu „Park“ u Rumi bilo je Udruženje građana „Nektar Srema“ iz Stejanovaca.

Oformljeno početkom februara ove godine, vatreno krštenje je doživelo već 15. februara na Danima vina u Stejanovcima. Na drugu manifestaciju, Sremski kolač, članice udruženja došle su potpuno spremne. Izložile su kolače slatke i slane, vanilice, šapice, bakin kolač, oblatne, pogačice sa droždinom, šrtudle sa makom i orasima, kroasane... Na njihovoj trpezi mešalo se staro i novo, pa je tu bio i hleb, onaj domaći iz seljačke peći, ili kako ga oni zovu „sa poda“, ali i lepinja i pogača. Našli su se tu i razni proizvodi u cegerima i na policama, jer je trpeza bila mala da pokaže sve njihovo umeće. Sve se caklilo od stakleki sa džemovima, slatkim, medom... To je zapazio i žiri koji im je dodelio drugu nagradu u kategoriji za najbolji slani kolač u konkurenciji 34 udruženja. Svoj doprinos dali su i muški članovi Udruženja, na čelu sa predsednikom Đorđem Dukićem, svojim izuzetnim vinima, iz sopstvene proizvodnje.
Učešće na raznim događajima i nije velika novina za sve njih, jer su i ranije bili članovi nekih aktiva, udruženja i nastupali na manifestacijama, koje ima ovoga puta nisu prioritet.
- Bitno je da nastupamo kako bi nas ljudi upoznali, videli šta radimo. Upravo naš rad je povod našeg okupljanja – kaže gospođa Verica Kovačević, članica Udruženja i dodaje:
- Osnovani smo da bismo promovisali svoje proizvode. Svi mi imamo ili voćnjake, ili vinograde, pčele, mangulice i proizvodimo, med, vino, džemove, razne sokove, lekovite napitke... Ideja nam je bila da se udružimo i zajedničkim snagama započnemo neku ozbiljniju proizvodnju.
Prema njenim rečima cilj Udruženja građana je i promocija sela i svih njenih žitelja, naročito žena. Iz sela sve potiče.
- Naši koreni su sa sela, Srbija je i dalje poljoprivredna zemlja. U selu smo zadržali tradiciju i stare običaje i prenosimo ih na svoju decu. Mi smo malo selo od 1.000 stanovnika i za sada nam uspeva - dodaje gospođa Kovačević, ponosna što se u ovom selu odrasli redovno posećuju, a deca druže, što se u komšijskoj kući oseća kao u svojoj i obrnuto, i što se još uvek vrata ne zaključavaju.
Kaže da je njihovo Udruženje još malo, da broji svega osam registrovanih članova, ali ima dosta zainteresovanih koji ravnopravno rade sa članovima i da je najbotnije da se okupljaju sa zajedničkim ciljem - da sarađuju i promovišu ono čime se ustvari bave i šta proizvode. Ideja im je da jednog dana od proizvođača prerastu u preduzetnike. Tako bi se i dalje svako bavio onim čime se i sada bavi, u zavisnosti od afiniteta, ali i doprinosio zajedničkom cilju: da li će to biti uzgoj voća, začinskog i aromatičnog bilja, presudiće tražnja i tržište. Oni su spremni da rade jer pojedinčano znaju dosta, a samo zajedno mogu sve.