Sanda Klještanović dipl. ing. poljoprivrede, danas savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi Ruma, je takođe aktivna u pružanju pomaći seoskim ženama, da se organizuju, usmere i da ono što umeju i rade, učine vidljivim.
Gospođu Klještanović smo zatekli na manifestaciji Sremski kolač - “I kada prođu slave ostaje kolač”, koju po XII put uspešno organizovao njen dugogodišnji saradnik i prijatelj, gospodin Petar Dimitrijević, za udruženja žena iz Srema i šire. Ove godine manifestacija je održana u subotu, 12. marta u hotelu „Park“ u Rumi i okupila je 34 udruženja i aktiva žena i građana.

Inicijalna ideja gospodina Dimitrijevića je bila da okupi žene koje će javno prezentovati jedan dan u godini njihov svakodnevni posao.
- Bitno je istaći da su to pretežno žene sa sela koje su ravnopravni učesnici u svim svakodnevnim poslovima uz svoje supružnike, ali najčešće su u njegovoj senci. Treba istaći i da bez zadovoljne žene na selu pitanje je koliko će i selo da opstane. Jer ako ona nije srećna podržaće svoju ćerku da ode sa sela i svog sina da se ne bavi poljoprivredom. Na neki način ona je osnov, stub i temelj razvoja sela. Ženi sa sela nije potrebno mnogo. Dovoljno je samo da neko pohvali njen svakodnevni rad: da dobro kuva, sprema, da je dobra domaćica, majka i žena. Da joj to neko prizna i da joj nekada neko plati za nešto što radi svaki dan - objašnjava Sanda Klještanović i dodaje da u su u okviru udruženja, žene pokazale da mogu i mnogo više. Pre svega, pokazale su izuzetnu kreativnost, da su sposobne i da promovišu prvo svoju kuću, ponosne da pokažu ono što znaju da urade (umese, izvezu, primenjuju i savremene tehnike, dekupaž), ali isto tako da neguju ručnu radinost i stare zanate, i sve to u simbiozi sa modernim dizajnom.
Prema rečima gospođe Klještanović, najbitnije je dati im usmerenje i pokazati da ono što one rade drugi cene. A to konkretno znači osim organizacije, pomoći im u nalaženju tržišta i možda početi na realizaciji priznavanja seoskih žena kao vrlo važnog segmenta ovog društva.
Susreti kao što su Sremski kolač i slične etno-gastro manifestacije nisu samo promocija žena sa sela već i lokalne, u ovom slučaju sremačke, vojvođanske tradicije. Na Sremskom kolaču nije bilo torti, kremastih kolača, već tradicionalnih, koji su nastali od nasleđivanih recepata i ono što je upotpunilo ovu manifestaciju, bila je slavska trpeza, takođe proizvod umenja i mašte žena.
- Žene su te koje čuvaju kulturu i tradiciju, ali pre svega porodicu, kao instituciju. Svi smo na neki način potekli sa sela. One koje su na selu i ostale, preuzele su na sebe zadatak da nam to i pokažu. Prikazuju nam kako se nekada živelo, podsećajući nas da su prave vrednosti ostale da traju do danas – zaključila je Sanda Klještanović.