Iskustva Slovenije oko krišćenja IPARD predpristupnih fondova za poljoprivredu i saveti šta bi to Srbija trebala da uradi da bi što pre koristila ta sredstva došla su iz prve ruke. Poslanik u Evropskom parlametu, gospodin Franc Bogovič, je na susretu upriličenom u Lovačkom domu „Lesik“ u Bačkom Petrovcu, 31. marta održao izuzetno dobro posećeno predavanje na temu „Evropski fondovi za ruralni razvoj - slovenačka iskistva za uspeh vojovđanske privrede“. Između ostalog, gospodin Bogovič je rekao:

- Slovenija je 2004. ušla u EU, ali je tek od 2007., sa počekom finansijske perspektive 2007-2013., na više od milijardu evropskog novca koji je trebalo da dobije, država uložila 300 miliona evra. Obuka koja je sprovedena u procesu pristupnih pregovora, administrativno dobro urađena, bila je značajna za pripremu projekata. U Sloveniji je u periodu 2007 – 2013., za kohezijske fondove (infrastrukturne projekate u Europskoj uniji na području prometa i zaštite okoline), zbog problema, osnovan administrativni sistem, ali smo na kraju uspeli da iskoristimo 100% novca, za razliku od evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj gde nije bilo nikakvih problema, a tenderi su išli iz godine u godinu napred.
U evropskom budžetu 35-40% sredstava se izdvaja za agrar. Kada je reč o subvencijama po hektaru, Slovenija je i ranije imala prosek na nivou EU (oko 340 evra po ha). To su bila značajna sredstva da se zemlja obrađivala, da ljudi nisu zapustili domaćinstva i da su ostajali na selu. Druga značajna sredstva bila su za ruralni razvoj IPARD projekti, koji su išli direktno farmerima, u prerađivačku industriju, mlekarstvo, vinarstvo, kao i za diverzifikaciju poslova na selu, kao podrška malim preduzetnicima. Radilo se i na infrastrukturi, od postavljanja optičkih kablova, uređivanja škola i prostora za razna udruženja, od poljoprivrednih, vatrogasnih, do onih iz oblasti kulture i sporta. Tako je osim komunalne infrastrukture mnogo urađeno na izgrađivanju socijalne infrastrukture, koja na selu znači puno. Slovenija je u periodu 2007 – 2013., imala oko četiri milijarde evra u kohezijskim fondovima i naričito iz fonda za regionalni razvoj gde je više od 2/3 sredstava išlo u ruralni deo. S tim sredstvima izgrađeni su putevi, vodovod, infrastruktura i sada je u Slovniji, na šta smo ponosni, infrastruktura na selu identična onoj u gradovima, čime je zaustavljen trend prisutan od pre 10-15 godina, kada su ljudi masovno odlazili u gradove. Danas je u Sloveniji atraktivniji život na selu nego u gradu.
Zbog usklađivanja ciljeva države u pregovaračkom postupku sa ciljevima EU došlo je do tranformisanja i proračuna opština. Jer izazovi, u kojima su opštine mogle da na ovaj način obezbede polovinu sredstava, uticali su na promenu prioriteta opština, i to ne samo na transformisanje prvobitnih prioriteta, već i aktiviranje resursa i stanovništva da ide u tom pravcu.
Budžet EU izosi 1% nacionalnog bogatstva država. Bitno je da se zna da je princip solidarnosti unutar EU da sve članice 1,04% BDP-a izdvajaju EU-i, ali automatski dobijaju povraćaj sredstva za agrar i ruralni razvoj. U toj raspodeli razvijene zemlje dobiju manje od manje razvijenih. Primer je Nemačka kao najveća zemlja sa najjačom ekonomijom, koja će za period 2014-2020 uplatiti oko 250 milijardi, a dobiće samo 90, što znači da Nemačka u razvoj drugih zemalja ulaže 160 milijardi. Hrvatska će dobiti više do deset milijardi, kao i Bugarska, Slovenija oko dve milijarde, Mađarska oko 30, a Poljaci oko 80-90 milijardi.
Sve zemlje koje su do 90-tih godina prošlog veka bile na približno istom stepenu razvoja do 2020. godine zemlje članice EU, će imati dva puta priliv ovakvog novca i ogromne povlastice iz evropskog fonda. Ovakvom politikom zemlje u razvoju bi za 20-30 godina mogle da budu jednako uspešne kao i razvijene zemlje – izjavio je Franc Bogovič.