• Prethodna
• 1 of 3
• Sledeća

Na vršačkom Vinofestu, u okviru predstavljanja grada Sombora, osim Turističke organizacije grada i vinara, nekoliko godina za redom, sa programom dimljenih sireva nastupa Poljoprivredno gazdinstvo „Stokuća Đuro i Biljana“.

Registrovani poljoprivredni proizvođači, bračni par Stokuća, u svom gazdinstvu, dvadeset godine (od 1995), proizvode desetak vrsta dimljenog sira. Osnova je polutvrdi dimljeni sir od kravljeg mleka sa minimum 45% masnoće, bez ikakavih dodataka, za kojim je i najveća potražnja. Ostali sirevi su sa dodacima kako bi se odgovorilo zahtevu tržišta. A dodaci su: ljuta tucana paprika, bosiljak, bosiljak i granule belog luka, borovnica, orah, maslina, miksevi 3 u 1 sa kombinacijom bosiljka, oraha i ljute paprike, i bosiljak, beli luk i ljuta paprika. Pored uobičajenih, njihovi sirevi imaju i neke neobične dodatke, kao što su orah i borovnica..
- U početku je bilo dosta skeptika, kada su u pitanju novi ukusi, kao što je orah, posebno borovnica, i po prvom probanju bilo je dosta onih koji su odbijali da prihvate nešto drugačije. Međutim, kada se „uđe“ u te ukuse, onda se promeni mišljenje – iz iskustva kaže Biljana Stokuća.
Sve sirovine koje se koriste u proizvodnji sireva u gazdinstvu Stokuća su od dugogodišnjih, proverenih proizvođača jer, kako kaže gospođa Stokuća:
- Ne bi mi bili dvadeset godina u poslu da nešto ne štima, da ima ma šta sumnjivog. Svi dodaci koji idu u sir znamo čiji su, mleko imamo naše, a što fali to dokupimo.
Bračni par Stokuća je došao iz Plaškoga, Like (Hrvatska) područja poznatog po proizvodnji dimljenog sira, i dan danas nosioca proizvodnje u tom kraju. Kada su došli u Sombor, prisiljeni da sebi obezbede egzistenciju, počeli su sa onim što je u Plaški ukorenjeno a što je ovde predstavljalo novinu i neku vrstu izazova. Iako postoje razlike između onog i ovog kraja, u klimi, reljefu, flori..., gospođa Stokuća je uverena da za proizvodnju sireva nije problem u mleku već da je od presudnog značaja tehnologija.
- Ako se tom poslu posvetite i nađete ono najbolje, onda to dobijete bilo gde da ste. Trebalo nam je u Vojvodini više truda i rada, da bi dobili potreban kvalitet, ali se isplatilo.
Ona napominje da je još uvek veliki problem kultura prepoznavanja sira kao hrane i smatra da ne treba pojesti pola kilograma sira za doručak, kako se najčešče radi, već ga treba tretirati kao namirnicu za opuštanje i uživanje, uz neku laganu večeru i vino, a ne kao okosnicu jednog obroka. Nažalost, kod nas još uvek sir ide uz sve drugo, a ne kako bi trebalo da bude. Francuzi imaju tradiciju da posle obroka konzumiraju nekoliko vrsta sireva da bi bakterije koje se nalaze u sirevima uticale na probavu. Po najnovijim naučnim saznanjima, sir koji se jede uveče razgrađuje sve negativno što se nakupilo na zubima, posle čega ni ne moraju da se peru.
Bračni par Stokuća je pravi propagator ne samo sireva nego i njihovog koriščenja. Godinama u kontaktu sa ljudima, od proizvođača i prodavaca postali su i edukatori. Pogotovo kada dođu na jednu vinsku manifestaciju, kakva je Vinofest. Oni su kroz godine dolazaka na vinske festivale i saradnje sa vinarima naučili koja vina idu uz koju vrstu sira i to toplo preporučuju svim njihovim kupcima.
Uz sir sa dodatkom oraha idu bela suva vina, dok uz dimljeni sir sa borovnicom ide suvo crveno vino, idealno za opuštanje. Ostala vina se manje više slažu sa drugim sirevima, ali se mora obratiti pažnja na to da se radi o „težim“ sirevima.
- Kada vas ljudi zovu svake godine to znači i da ste se uklopili u ambijent, da ste opravdali svoje prisustvo i da vaš proizvod dobra priča prati - konstatovala je na kraju gospođa Biljana Stokuća.