Wed12022020

Poslednja izmena:11:32:38 AM

Back KULTURA KULTURNA BAŠTINA Svetozar Pajić Dijak: Kaligrafija u genima

Svetozar Pajić Dijak: Kaligrafija u genima

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 6
  • Sledeća

Od 12. do 18. aprila na Novosadskom sajmu u okviru XXII Međunarodnog salona knjige održava se XXI Međunarodna izložbu umetnosti "Art ekspo". Svake godine izložba umetnosti donese ekskluzivitete, a ove godine to je sigurno prepis Miroslavljevog jevanđelja, novosadskog umetnika, kaligrafa Svetozara Pajića - Dijaka (nadimak koji mu je proročanski podario prof. Bogdan Stanojev krajem devedesetih godina prošlog veka, poistovećujući ga sa monahom Grigorijem Dijakom, jednim od onih koji su ispisali original Miroslavljevog jevanđelja - kao dokaz da na ovom svetu ništa nije slučajno). Svetozar Pajić je od samog početka učesnik ovog Sajma, i kao i do sada donosi najvrednije kako umetnički tako i materijalno vredne eksponate. Ove godine to je Miroslavljevo jevanđelje ili Jevanđelilstar, najznačajniji ćirilički spomenik srpsko-slovenske pismenosti iz XII veka na kojem je radio punih sedam godina, poslednjih meseci neprestano boraveći u manastiru Kovilj, a pre toga u Župi Nikšićkoj, Sopoćanima, Končulu, Visokim Dečanima, Zočištu i Feneku.

Ovo fototipsko izdanje novog kaligrafskog prepisa Miroslavljevog jevanđelja, uz 155 svojih radova, Svetozar Pajić-Dijak predstavio je beogradskoj publici na nedavnoj izložbi pod nazivom „Dug precima, zalog potomcima“. Prvi primerak fototipskog izdanja autor će pokloniti predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Putinu, a narednih meseci će biti izložena u auli Ruskog doma.
Sajamska publika u Novom Sadu će na ovom štandu moći da, osim fototipa Miroslavljevog jevanđelja vidi i dva originala prepisa Dušanovog zakonika na pergamentu, Otkrovenje Jovana Bogoslova...
Nekoliko meseci godišnje provodeno u manastirima tokom sedam godina, uz pridržavanje manastrskog tipika (ustajanja u 3:30 ili 4:00, službe i poslušanja, kao i prenošenje znanja monasima i monahinjama, i pokušaj ponovnog vraćanja lepog pisanja u manastire), rezultiralo je sa napisanih više od 360.000 crkvenoslovenskih pismena, preko 300 raskošnih ilustracija, na desetine inicijala optočenih sa 24 karatnim zlatom. Sedam godina strpljivog, kontrolisanog poteza, gde svaki mora da bude identičan onom od pre godinu, od pre pet godina...
- Zna se da je svaki boravak u manastiru blagotvoran jer utiče na smirenje koje je potrebno da bi se ovo radilo. Svaka molitva ima svoju blagodet. Ali, manastir ima ta volšebna svojstva smirenja potrebna blagodati vedrine duha, oslobađanja duha od svih mogućih poteškoća i neprestani izvor nadahnuća, tako da je taj boravak tamo, koliko god izgledao težak, bio drugačiji i poseban, ako se shvati onako kako jeste - kaže gospodin Pajić, zadovoljan da njegov rad i rad drugih kaligrafa, ima sve veći uticaj i da se u vreme opšte kompjuterizacije života, ponovo vraća interesovanje za lepo pisanje.
- Ja sam šezdesetogodišnjak i mislim da pripadam pretposlednjoj ili čak poslednjoj generaciji koja je učila lepo pisanje. Posle puno godina odvraćanja, u našoj sredini ponovo je prisutna lepota pisanja. Meni je na žalost ukinut blagoslov da mogu svoje znanje da prenosim civilima, iz razloga što radim srpski srednjovekovni tipik pisanja, ali imam blagoslov da prenosim svoje znanje monasima i monahinjama u manastirima. Učestvovao sam u radionici u OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ u Sremskom Kamenici na kaligrafskoj koloniji „Učenici kaligrafi na putu Zaharija Orfelina“, na izložbama povodom konkursa „Svetosavlje i naše doba“ u okviru kojeg su bili izloženi kaligrafski radovi učenika osnovnih i srednjih škola. Čini mi se da se ponovo vaspostavlja pozitivan pristup krasnopisu i kao saradnik deci pokazujem kako se to nekad radilo. Mogu reći da su rezultati fantastični i neopisana je lepota videti kako deca pristupaju tom načinu lepote pisanja reči, jer nama to leži u genima, mi to imamo - kaže autor, koji je imao ideju da napravi 99 umetničkih dela, da fototopsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja koje se radi ručno, kao Grigorije Dijak pozlaćuje svaku stranicu...
- Meni je trebalo četiri godine da osmislim kako ću da napravim korice na Miroslavljevom jevanđelju. Naime, fototipsko izdanje koje je rađeno u Johanezburgu, i kojeg mi danas čuvamo kao original, rađeno je sa koricama iz XVI veka, kada je prvu put restaurirano. To znači da niti su to originalne korice niti mi znamo kakve su bile. Ali, došao sam na ideju da je Miroslavljevo jevanđenje poznato i prihvaćemo kao jedna od dvanaest najlepših knjiga sveta, kao kulturna baština zahvaljujući inicijalima, koje sam za to iskoristio. Do mene je došao i Dušanov zakonik, i ni jedan primerak nije sačuvan u koricama, pa sam ga ja okovao, tu je i Otkrovenje Jovana Bogoslova koje takođe nije rađena kao jedinstvena knjiga. Ali, to su neke ideje koje uz blagodat manastriskoga mira može dobiti blagodat proviđenja kako da se napravi knjiga – objasnio je Svetozar Pajić Dijak.
Više o ovom vrsnom umetniku, kaligrafu, možete pronaći na www.kaligrafija-Srbija.com.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar