Zmajevi su deo svih svetskih mitologija. Predstavljeni kao golema čudovišta, ovaploćenje božanstva i spoj su Neba i Zemlje: obličje zmije (zemlje) i ptice (vazduha, neba). Zato nije slučajno što je Dušanka Vranješević svom romanu “Ne daj se, zmaju” (Prometej, Novi Sad 2015) dala upravo ovaj naslov.
Skice ili pazle koje prave veliku sliku satkanu od reči, na kraju daju odgovor zašto je Dušanka Vranješević, rođena Zotović, svojevremeno jedna od najuticajnijih privrednica bivše Jugoslavije u oblasti mode, Žena Zmaj. Priče koje nam je gospođa Vranješević ispričala bude najdublje emocije i nije retko da nad pojedinim fragmentima i muškarci zaplaču.

- One od zaborava otimaju mnoge stvari i podsećaju na istinski kvalitet ljudi koji su ne samo uspeli da dođu do vrha, nego da tamo i ostanu uz sve bičeve života i sve ožiljke i tragove koje možda ne traba da pamtimo, ali koji nas jačaju, i nikada ne mogu da nam skinu osmeh sa lica, ne baš tako lako - između ostalog rekla je uvodničar, novinarka iz Herceg Novog Mirjana Potpara prilikom nesvakidašnje promocije knjige “Ne daj se, zmaju” u vreme šestog izdanja Serbia Fashion Week-a koji je od 6. do 11. aprila održan u Novom Sadu.
Novinarka Lidija Markov u predgovoru knjige istakla je da je ovo svojevrsno svedočanstvo o mladosti, odrastanju, izdaji, protoku vremena, promenama, pravdi…
- To je priča o četnicima, vremenu komunizma i komunistima, prevrtljivim ljudima, fabrici Standard, uspehu i neizbežnom rukometu. To je miris igalskog vetrića, zvuk bombardovanja i ukus opake bolesti. Pored svih priča koje ovo delo čine neobičnim, tu je i ljubav koja nije prožeta smo kroz muža i ćerku, već i kroz sve likove koji se pominju.
A ti likovi su, iako bez velikih fizičkih opisa, tako verno dočarani, i da su danas živi mogli biste osetiti bliskost sa svima od njih. Baba Dobrica mi se učinila da je moja baka, sedam sestara sam zavolela čitajući i zažalila što ih nemam. Pariz koji volim videla sam na drugi način, rastužila se na opisane smrti kao da su moji blsiki, a njene prijateljice postale su moje.
U knjizi je napisano i da su političari odgovorni za svoje reči, a priverdnici za svoja dela, kao što je bila i Dušanka Vranješević, autor ovog punog emotivnog naboja romana u kojem priča svoj život.
- Nikada nisam razmišljala o tome da pognem glavu i da se sklonim sa puta na koji sam krenula svojski, kao mlada KV radnica na izradi predmeta od kože, kada sam došla u fabriku, počela ni iz čega, i došla do generalnog direktora, napravila svetsku firmu sa 98% proizvodnje u izvozu i zbog zabrane radnicima Standarda da učestvovuju u Jogurt revoluciji 1988. godine smenjena sa tog mesta. Po struci ekonomista, osnovala sam firmu „VIV ekskluziv“, gde je moja ćerka Svetlana napravila prve korake vezane za modu i proizvodnju i sada sam strašno ponosna majka jer sve ono što sam želela prenela sam na nju, a ona je to uspela da materijalizuje. Zato sam potpuno mirna, mogu do kraja života da radim šta hoću – pola u šali, pola u zbilji kaže gospođa Vranješević, sa planom da u skorijem periodu napiše knjigu o ljudima sa kojima se druži, koje dobro poznaje i koji su to zavredeli, poput Bate Spasojevića, Zvonka Markovića i dr., a zvala bi se „Moji Fashion šampioni“.
Pored svih uspona i dostignuća, gospođa Dušanka Vranješević kaže da je njena ćerka Svetlana Horvat, modni kreator, predsednica Nacionalne komore za modu Srbije i festivala Serbia Fashion Week-a, žena koja je odlučila da srpsku modu dovede na mesto u svetu koje je zauzimala nekada, njena najveća pobeda. Ako malo pažljivje promislite retko kad ćete naići na primere da je jedan autoritet odnegovao drugi, a upravo je to pošlo za rukom gospođi Dušanki Vranješević - Ženi Zmaju.
Srbija baštini priče o junacima - zmajevima poput Vuka Grgurevića - Zmaj Ognjenog Vuka, Vase Čarapića - Zmaja od Avale, Stojana Čupića - Zmaja od Noćaja. Zmajeviti su još bili i Stefan Lazarević, Marko Kraljević, Miloš Obilić, Banović Strahinja, Ljutica Bogdan..., a sada je došlo vreme da im se pridruži jedna žena.