Sun09272020

Poslednja izmena:09:21:27 PM

Back PRIVREDA INSTITUCIJE Radislav Jovanov: Napredak u agraru je uslovljen primenom Zakona i udruživanjem

Radislav Jovanov: Napredak u agraru je uslovljen primenom Zakona i udruživanjem

  • PDF

Zadružni savez Vojvodine kao deo tradicije organizovanog zadrugarstva ustanovljenog 1898. godine osnivanjem Saveza srpskih zemljoradničkih zadruga, reorganizovan je 1946. godine.

U skladu sa zakonskim ograničenjima, u intervalu od 1962. do 1975. godine prestaje sa radom, a 1991. i 1997. godine usklađuje svoju organizaciju i poslovanje sa Zakonima o zadrugama donetim 1990. i 1996. godine, čime je otvoreno novo poglavlje i trasiran put uspostavljanja zadružnog pokreta na izvornim zadružnim principima.
Predsednik ZSV, dipl. pravnik gospodin Radislav Jovanov, kaže da zadrugama ništa ne fali, da imamo zadruge, savez, a sada smo dobili i novi, savremen i siguran Zakon o zadrugama. Ono što momentalno nemamo, a što treba da stvorimo, je da se taj Zakon primenjuje u praksi. Zakon se odnosi na rešavanje imovine, koja je do sada bila knjižena kao društvena. Posle postupka prilagođavanja svojih akata, koji je u toku, zadruge će konačno moći da svojinu knjiže kao zadružnu, odnosno, kao kolektivni oblik privatne svojine. Tako će zadruge moći da raspolažu tom imovinom i da uđu u red svih pravnih subjekata (da se zadužuju, da idu u razvoj...), što do sada nije bio slučaj jer nisu imale čime da garantuju.
Novim Zakonom rešeno je i pitanje imovine koja će moći da se otuđi samo ukoliko se sredstva od prodaje upotrebe za dalji razvoj.
- Faktički mi sve to možemo da imamo ako se bude primenjivao ovaj Zakon, a zadruge u Vojvodini će biti lideri u regionu. Jer, imamo ono što okruženje nema. U Vojvodini ima preko 700 zadruga, od kojih je 406 akitvnih, sa 53 hiljade hektara svoje zemlje u svom posedu; od 2,5 miliona obradivih površina 87,7% je u rukama malih (3.5 ha) poljoprivrednika, koji rade sa zadrugama, što znači da zadruge (prema podacima Republičkog zavoda za statistiku), 80% kontrolišu ili na neki način učestvuju u radu malih poljoprivrednih proizvođača - kaže gospodin Jovanov, i ne vidi problem ni kada je u pitanju privlačenje ostalih poljoprivrednika, gde je već uočljiv određeni pomak. On navodi primer Starog Bečeja, jedne od naših najboljih klasičnih zadruga, koja je samo u toku prošle godine isporučila 1.680 vagona pšenice, kukuruza, suncokreta, soje. Koliko je tu prošlo repromaterijala, zaštite? Znači, može. Ministarstvo privrede Republike Srbije je uradilo dobar iskorak time što je posle toliko godina donela zakon. Međutim, po njegovim rečima, ispada da je lakše doneti zakon nego ga primeniti.
- U ZSV se mora sve uraditi da se zadrugama omogući jedan kvalitetan ambijent, da mogu da posluju. Neke će se snaći, neko neće. Ali ako se bude primenjivao, iduće godine u ovo vreme mi možemo da pričamo o uspesima i dobrim rezultatima. Ljudi su nekada bežali od zadruga kao produkata socijalizma, ali primeri Francuske, Nemačke, Italije i drugih razvijenijih zemalja, govore nam o neminovnosti da se ljudi udružuju. Kod nas su nekada poljoprivrednici koji su posedovali 20 ha mogli da žive od poljoprivrede. Nažalost više ne, ako se ne udruže i nađu ekonomski interes, da je kada nešto kupuje preko zadruge jeftinije. Našim zadrugama sugerišemo i da se među sobom udružuju, jer i najveće zadruge su pojedinačno suviše male. One nešto mogu da znače samo ako se udruže i jedino tako pariraju nekim tzv. velikim igračima. Samostalne će biti osuđene na suvo preživaljanje – zaključio je Radislav Jovanov.

 

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com

Dodaj komentar