Med i proizvode od meda porodične firme Pčelarstvo Bikar iz Sremskih Karlovaca možete videti na svim značajnijim sajmovima i manifestacijama koji za temu imaju prirodu i zdravlje. Spakovani u elegantnu ambalažu kvalitetni i raznovrsni proizvodi mame da zastanete, da nešto kupite, zatražite savet, što ovim iskusnim pčelarima, poznatim borcima za poštovanje moralnih normi posebno među pčelarima, predstavlja zadovoljstvo.

I dok je Aleksandar Bikar više „fizikalac“ i radi sve teže poslove vezane za pčele, njegova supruga mu se tek poslednjih desetak godina pridružila i zadužena je za dizajn, pravljenje raznih mešavina na bazi meda i kreiranje novih proizvoda od meda. Tako su nastale kreme za negu kože lica i problematičnu kožu, kreme za negu tela.
Ušavši u ovaj svet gospođa Bikar je naišla na mnoge nepoznanice, iskušenja, nepravde, a tezu da „ako nestanu pčele nestaće i svet“, kao da još uvek niko ne shvata ozbiljno, što po njenom mišljenju može da ima dalekosežne posledice.
Ona je svedokom dugogodišnjeg sukoba pčelara sa voćarima koji, uprkos zabranama, tretiraju voće u cvetu ne obaveštavajući pčelare. To se odražava na pomor pčela, gubici su nemerljivi, a pčelari su nemoćni da bilo šta urade. Po njenom mišljenju, danas je bezbednost pčela postala primarna, a država je ta koja treba da uspostavi kontrolu. Zakon da se voće u cvetu ne sme tretirati je donešen, ali ga niko ne poštuje, i niko ne sankcioniše voćare čiji postupci dovode do trovanja pčela. Pčelari su uvek na gubitku i niko im ne nadoknadi štetu.
Pčele, a sa njima i pčelari, zavise i od klimatskih uslova. Ova je zima bila bila pretopla, i to je negativno uticalo na leglo, izlaženje pčela... Pčele najbolje prezime za jakih i dugih zima i njima je neki oblik hibernacije prirodan. Kada je topla zima kao ova, pčele se jednostavno u svemu tome „izgube“. Ove godine je, takođe, sve počelo mnogo ranije da cveta i po statistici Pčelarske organizacije mnogi pčelari su izgubili puno pčela, neki čak i sve što su imali.
Uprkos svemu tome, porodica Bikar je otpočela svoja redovna godišnja putešestvija sa svojim pčelama. Godinama imaju dogovor i nose svoje košnice na oprašivanje plantaže jabuka. Trenutno je aktuelna uljana repica na koju ne nose svoje pčele, već čekaju cvetanje bagrema na Kosmaju, na potezu iznad Sopota, Stojnika, Baba, gde bagremovi cvetaju u tri nivoa, pa kada jedan procveta krene drugi, posle drugog treći. Posle bagrema ide lipa, i pčele se sele na Frušku goru, zatim na Zlatar, na livadsku pašu n i tamo ostaju i za vreme cvetanja sve traženije heljde. U isto vreme jedan deo pčela nose na suncokretovu pašu. Šumski med se sakiplja u vreme livada, kada cvetaju smreka, jela, smrča, a to je, kada su godine bile uobičajene za naše podneblje, oko Đurševdana, kada pčele nose na Zlatibor.
- Trudimo se da našim kupcima ponudimo sve vrste meda. Od voćnog (prolećnog) meda, meda od bagrema, livadskog, lipovog, od heljde, suncokreta. Ranijih godina je bilo jako dobrih paša bosiljka, ali je bosiljak jako zahtevan. Krene kada seljaci skinu pšenicu, ali je uslov da pada kiša u određeno doba, da se bosiljak nakvasi. Godinama unazad ga nije bilo, inače je med fantastičan i jako dobar za prezimljavanje pčela. Ttraže se sve vrste meda, jer su i ukusi i potrebe kupaca različiti, mi uspemo da sve što ponudimo i prodamo. Poslednjih godina porasla je potražnja za medom od heljde, verovatno zato što je još uvek egzotična i nalazi se u malim količinama, pa je potrošačima zanimljivo. Mada heljda nije novina, ona je vrlo osetljiva i zbog toga prilično riskantna za proizvodnju meda. To je planinska biljka i cveta u vreme kada na planini počinju da bivaju hlane noći i jutra, tako da pčele imaju vrlo kratak rok da uzberu polen i često se dešava da dobijete jako male količine. Tražen je dosta šumski med pa i njega nekih godina ima, a nekih ne, zavisno od vremena. Šumski med zahteva visok procenat vlage i visoku temperaturu, i samo u tim uslovima daje nektar - objašnjava gospođa Bikar.
Po njenom mišljenju, kvalitetan proizvod mora da prati adekvatna cena, a realna je 10 evra za kilogram. Ona svim budućim pčelarima kaže da pčelarstvo zahteva puno znanja, rada i morala i ono što proizvođač ne jede ne treba da nudi ni potrošačima.
Porodicu Bikar smo zatekli na organskoj pijaci organizovanoj na Mitinom salašu na Čeneju, u nedelju 17. aprila, gde su brojnim posetiocima ponudili svoje proizvode. I uvek je tu među organskim proizvođačima, gde njihovi proizvodi i pripadaju. Prema njenim rečima to je još uvek dosta uzak krug ljudi koji razmišljaju na isti način i izrazila je nadu da će ih u budućnosti biti sve više. Ovakve pijace postoje u celom svetu i smatra da je važno za ljude koji znaju da cene kvalitet, zdravlje i misle na svoju budućnost i budućnost svoje dece.
Osim na kućnoj adresi (Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovića 43), pčelinje proizvode iz porodične firme Pčelarstvo Bikar možete naći i u prodavnici zdravstveno bezbedne hrane MOJ SALAŠ: GEA PLANT, Narodnog fronta 22, u Novom Sadu.