• Prethodna
• 1 of 7
• Sledeća

Sa prošlih Paraolimpijskih igrada u Londonu, septembra 2012. godine paraolimpijska reprezentacija Srbija vratila se sa dve zlatne i tri srebrne medalje, kao i dva četvrta mesta. Ova, 2016. olimpijska godina, za srpske paraolimpijce predstavlja veliki izazov, jer treba u Riu učiniti napor i nadmašiti uspeh iz Londona.

Zlatko Kesler je na Paraolimpijskim igrama u Londonu bio najiskusniji član tima Srbije i osvojio srebrnu medalju, šestu posle bronze u Barseloni (1992), zlata u Atlanti (1996), srebrne u Sidneju (2000) i u Atini (2004), bronze u Pekingu (2008). U Riu, ovoga puta kao selektor stonoteniske reprezentacije, kaže da je plan da stonoteniseri osvoje bar jednu medalju, a da bi se to ostvarilo potrebno je dosta priprema, pa se organizuju trening kampovi sa takmičarima iz drugih država. Do početka paraolimpijade preostala su još tri turnira, a naši paraolimpijci trenutno odmeravaju snage na novosadskom SPENS-u sa Hravaticama i Rumunima, prošle nedelje Poljacima i Slovacima, a do početka igrada predstoje još tri turnira: u Sloveniji (Laško) i Slovačkoj (Bratislava) u maju i Rumuniji u junu.
Zlatko Kesler smatra da jedino takvim radom reprezentativci mogu da dođu do medalje na velikim takmičenjima. Po njegovom mišljenju naša olimpijska reprezentacija to nije shvatila, i zato sada imaju problem da se izbore za učešće na OI. Nasuprot njima, četvoro stonotenisera sa invaliditetom je već izborilo učušće, a to su: Borislava Perić Ranković, Nada Matić, Mitar Palikuća (iz Novog Sada) i Goran Perlić ( iz Zrenjanina), kao i dve rezerve, ukoliko se desi da neko zbog bolesti ili povrede odustane: Zorica Popadić (iz Beograda) kao prva rezerva i Ana Prvulović (iz Svilajnca) kao druga, pa broj stonotenisera ima šanse da se poveća sa četiri na pet, odnosno šest igrača.
Dobra forma ovih sportista, kaže gospodin Kesler, održava se i permanentim sparingovanjem sa igračima bez invaliditeta, iz klubova situiranim na SPENS-u (STK Vojvodina, STK Panonija, STK Radnički).
- Često oni nas traže zbog materijala sa kojima igramo, a savete trenera iz ovih klubova smatramo dragocenim. Pored mene su i Lazar Kurteš i Goran Kocić, nekadašnji stonoteniseri i treneri. Ima nekoliko igrača bez invaliditeta koji nam sparinguju, koji čak idu sa nama u Italiju, Poljsku, kada idemo na trening kamp.
Ovaj vrsni sportista priznaje da mu je uloga igrača lakše padala jer ako nešto nije ostvario, znao je da je kriv jer nije „odradio“ ono što je trebalo. Sada igračima daje savete i pokušava da im sugeriše da odigraju ono što smatra da će im doneti pobedu. Nekada ga poslušaju, nekada im se stegne ruka, pa se nervira. Ali, reprezentacija je visoko kotirana, na poslednjem svetskom prvenstvu (septembar 2014. Peking) u pojedinačnoj konkurenciji devojke su osvojile tri bronzane medalje i zlato u ekipinoj; u pojedinačnom delu Evropskog stonoteniskog prvenstva za osobe sa invaliditetom (oktobar 2015. u Vejleu, Danska), naša stonoteniska reprezentacija osvojila je zlatnu, srebrnu i bronzanu medalju. Žensko finale igrale su Borislava Perić-Ranković i Nada Matić, a Mitar Palikuća osvojio je bronzu.
- Od nas se već očekuje da sa velikih takmičenja uvek donosimo neku medalju - konstatuje gospodin Kesler.
Rezultati su tu, ali finansijsku konstrukciju je iz takmičenja u takmičenje sve teže zatvoriti. Jedan deo finansira grad Novi Sad, drugi Paraolimpijski komitet Srbije preko Ministarstva sporta, međutim do onog trećeg izvora sredstava koji dolazi od sponzorstva sve je teže doći, a Zlatko Kesler kaže da je danas vrlo malo onih koji izdvajaju sredstva, pogotovo kada je reč o sportistima sa invaliditetom.
Svaka kompanija, organizacija, pojedinac koji žele da pomognu mogu da se jave direktno selektoru, gospodinu Zlatku Kesleru, na telefon: 063 537251 ili mail: Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli . Naši paraolimpijci će se sigurno odužiti dobrim rezultatima.