„Tu, gde počinje nebo“ je istorijski pregled literarnog i intimnog života Miroslava Antića, ali i moto šumadijske vinarije „Despotika“ situirane u Vlaškom dolu, kraj Smederevske Palanke, mesta gde se vino prepliće sa umetnošću i umetnost pretače u vino. „Despotika“ je dosanjan san dvojice prijatelja iz najranijeg detinjstva provedenog u Pljevlju, današnjeg vlasnika, arhitekte Veselina Despotovića i menadžera prodaje, građevinara Darka Pejovića.

Kasnije ih je život odveo u Beograd, gde i danas žive i rade, a u Šumadiju su došli jer su „videli da im je tu mesto, kao da ih je tu neko namestio“. Kasnije su im se pridružili i Dragan Despotović, zadužen za umetnički aspekt vinarije, enolog Miloš Nikolić, dok Novica Maričić vodi brigu o vinogradima i održavanju objekta, prof. dr Aca Jakulović daje tehničku podršku. Tu je još nekolicina nevidljivih ali značajnih ljudi zaslužnih za danas, elitni status ove vinarije.
Prvi vinograd buduće vinarije zasađen je 2006. godine na potezu sela Umčari, samo godinu dana kasnije drugi, u selu Golobok, oba sa internacionalnim sortama. Treći, koji se nalazi ispred vinarije, zasađen je 2010. na poziciji Straževica, i tu se gaje Morava, novostvorena sorta Instituta za vinogradarstvo iz Sremskih Karlovaca, i autohtona, Prokupac. Kod Prokupca je zastupljen župski način sadnje, vinograd se tretira na tradicionalan način - konjskom zapregom, plugovima, okopavanje se radi ručno, sama berba i orezivanje takođe. Mašine ulaze samo prilikom transporta. U posedu vinarije je trenutno 15 hektara vinograda, u kojoj se proizvodi oko 75.000 boca vina na godišnjem nivou. Projektovan kapacitet vinarije je 200.000 litara, odnosno 250 - 300.000 boca, što je i krajnji cilj kada je reč o proizvodnji.
U vinariji se insistira na kvalitetu vina, i od 2012., od kada se nalaze na tržištu, osvajaju nagrade na vinskim takmičenjima (BIWC, Novi Sad, Župa). Orijentacija vinarije je proizvodnja vina od grožđa iz sopstvenih zasada.
- Vinograd ima svoju dušu - kaže gospodin Darko Pejović i nastavlja: - Smatramo da tuđa ruka ne može da odradi grožđe na željeni način. A razlog što hoćemo da svaki čokot koji se nalazi u našem vinogradu ima maksimalan nadzor je da, uz vrhunsku opremu za preradu i proizvodnju koju posedujemo, dobijemo vina što boljeg kvaliteta, a to jedino možemo ako se ponašamo odgovorno.
„Despotika“ predstavlja uspešan pokušaj spajanja srpske kulture i vina. U njoj su ispreletani istorija, tradicija i umetnost. To se vidi i u Muzeju vinarstva u okviru vinarije, u kojem se nalaze otisci fresake iz srednjovekovnih manastira, fragmenti Dušanovog Zakonika, važnih dokumemenata, više od sto godina stari vinogradarsko-vinski priručnici. To se vidi i u skulpturama. Od ulaza i Kraljevića Marka na Šarcu ispletenih od pruća Prokupca, do proizvodnog pogona oplemenjenog asamblažima, kao i vinarelima - slikama naslikanim vinom na zidovima sale za degustaciju (sva umetnička dela su rad gospodina Dragana Despotovića).
Tu su i jedinstvene etikete, gde svako vino ima svoje ime: „Beskraj“ (Sauvignon Blanc), „Nebo“ (Pinot Blanc), „Dodir“ (Muskat Otonel), „Znamen“ (Rajnski Rizling), „Morava“ od belih vina, rose „Nemir“ (Cabernet Sauvignon), i crvena „Dokaz“ (Cabernet Sauvignon), „Svedok“ (Pinot Noir), „Trag“ (Merlot), Prokupac (za koji se traži ime), a uz preporuku za hranu i temperaturu, na njoj se nalazi preporuka za jedno književno i jedno muzičko delo.
- Želeli smo da kroz vinsku priču koja je dugo na ovim prostorima istaknemo i kulturu jer za jedno lepo druženje uz vino potrebno osim adekvatne hrane i dobar sagovornik i dobra muzika, a i knjiga, jer sa njom niko nikad nije sam – objašnjava gospodin Pejović.
Originalnom, može da se nazove i ahitektura same vinarije, a kruna njenog obilaska, pogotovo za lepog dana, je prostrana terasa sa koje se vidi „pola Srbije“: i Avala, i Kosmaj, Venčac, Bukulja, Rudnik...
Osim vina ova vinarija „prodaje“ priču, jedinstvenu, svoju, odnegovanu sa ukusom i začinjenu velikom dozom osećaja za lepo. Ali i korisno. Njeni kreatori su uveliko započeli ostvarivanje ideje muzeja na otvorenom, i predstavljanje vinogradarstva od sortimenta, načina uzgoja i sadnje sa onovremenim oruđima, od rimskog doba, preko carskih vina i srednjeg veka, do XIX veka i posle filoksere. Osim toga što u „Depspotici“ ima šta da se vidi, može i mnogo toga da se nauči.