- U Zrenjaninu se održava etno festival „Banatska priča“ na koji dođe 100 udruženja žena. Mi se tih udruženja setimo kada na štandovima vidimo štrudle i kada ih pojedemo. Asocijacija za razvoj Bagljaš, kao organizator festivala, želela je da ostavi trajni zapis o tome, knjigu koja će svoje stranice ispuniti svim onim što udruženja žena rade.

U traženju predsednica pojedinih udurženja, saznali smo da su mnoge postale preduzetnice. Tako smo došli na ideju da ispičamo Banatsku priču, kao potvrdu o tome šta žene u Banatu rade, samostalno i u udruženjima. U tom traganju, došli smo do saznanja da u Banatu ima 210 etno udruženja žena, ali i mnogo žena preduzetnica koje su se osnažile, uz pomoć Pokrajine, Republike, da same započnu svoj biznis. E, mi o njima pišemo. I tu su priče o uspešnim ženama od Čoke do Kovina - rekao je glavni urednik izdanja, „Žene banatske“, gospodin Božidar Drinić, koji je okupio jaku ekipu saradnika, i uspeo da na bezmalo 200 strana ispiše istoriju onoga što je dugo kod nas bilo zanemarivano.
U predgovoru „Žena banatskih“, (AID „Agrar pres“, Zrenjanin 2014), u svom predgovoru koje je naslovio „Banatske priče“, gospodin Drinić kaže da se one ne mogu ni zamisliti bez banatskih žena „posebno kada je reč o vedrini koju unose u svakodnevni život, sa kojom „slikaju“ optimizam kao sasvim dovoljan i dobar razlog da se još više ulaže u aktivnost ženskih etno udruženja na selu“.
Po njegovim rečima organizovanje žena ne samo na selu, neizostavno zahteva svestranije, sveobuhvatnije i analitičko, stručno sagledavanje uz obavezu stvaranja ambijentalnih uslova da se uloga žene u društvu podigne na željeni nivo, kao i adekvatnu podršku relevantnih institucija“.
O važnost projekata iz oblasti rodne ravnopravnosti, kojima se nastoji skrenuti pažnja institucija, medija, stručne i šire javnosti na žene preduzetnice i one uključene u etno udruženja, takođe u predgovoru ovog izdanja, govorile su Vesna Šijački, direktorka Zavoda za ravnopravnost polova Vojvodine, Marijana Maksimović, zamenica direktora Garancijskog fonda AP Vojvodine i Elvira Kovač, narodna poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije i u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Suština promocija koncepta rodne ravnopravnosti na teritoriji Vojvodine i podsticanje sprovođenja politike jednakih mogućnosti je u tome da jednu veliku društvenu grupu učine vidljivom, da je izvedu iz izolacije i predstave kao bitan resurs privrednog, a time i turističkog razvoja.
Gospođa Šijački je navela da su specifičnosti preduzetnitva žena sadržane u njihovom iskustvu i izuzetim sposobnostima i veštinama, kao i spremnosti usvajanja novih iskustava i usavršavanje. Paradoksalno izrazitim sposobnostima i jakim stranama ženskog preduzetništva, prisutne su brojne barijere koje sputavaju sprovođenje njihovih preduzetničkih ideja. U pitanju je veliko siromaštvo žena, nedostatak imovine kao hopotekarnog kapitala, nedostatak samopouzdanja i podrška porodice, kao i institucija, i na kraju nedostatak znanja i informacija. To potkrepljuju i podaci o daleko manjem procentu žena u sferi preduzetništva nego muškaraca, što je u suprotnosti sa interesovanjima i sposobnostima žena.
Ni u ostalim zemljama nije bitno drugačije. U Evropi svega 30% preduzetnika su žene, a trećina preduzetnica smatra da ženama nedostaje podrška porodice, dok one, koje su pokrenule sopstveno preduzeće, u njemu vide jedinu šansu da rade i povrate uloženi novac i trud.
Marijana Maksimović je istakla da je Garancijski fond prva javna institucija u Srbiji koja je u svojim programima relalizovala princip rodne ravnopravnosti definisan Zakonom o ravnopravnosti polova. Podršku ženama za početak proizvodnje ili njeno unapređenje, Fond pruža obezbeđivanjem garancija za dobijanje bankarskih kredita pod povoljnim uslovima. Elvira Kovač je podsetila na tužnu realnost da je dece sve manje, da se žene sve kasnije odlučuju na rađanje, da mnoge moraju da biraju između karijere i porodičnih obaveza. Po njenom mišljenju, uzimajući u obzir okolnosti zaposlenih žena i zaštitu trudnoće, potrebno je adekvatnije regulisati prava na novčanu naknadu tokom porodiljskog odsustva i odsustva na radu tokom nege deteta, jer materinstvo nikako ne sme biti razlog diskriminacije, a naročito ne u zapošljavanju.
Ova publikacija je predstavila 43 preduzetnice, koje su se odvažile i, uprkos brojnim preprekama, odlučile da nešto promene, pre svega u svojim životima, i danas su primer dobre prakse, i 36 etno udruženja - „Urkasa Banata“, sačinjenih od žena koje su svoje veštine, znanje i umenje odlučile da pokažu i drugima prenesu, na ovaj način. Ova publikacija upotpunjena je i sa adresarom od 118 udruženja sa teritorije Banata.
Preduzetništvo žena, kao i njihov angažman u etno udruženjima, je značajan iskorak za svaku žene i svaku zajednicu, te upoznavanje javnosti sa njima i njihovim radom i na ovaj način, je nešto što zavređuje veliku pažnju i svaku pohvalu.