Dunavska regata je 18. juna krenula na svoje 61. putovanje od nemačkog grada Ingolštata (Ingostadt) do Crnog mora. Ona slovi za najstarije, naduže i najveće međunarodno sportsko-rekreativno-turističku kajak, kanu i veslačku regatu na svetu.
Ove godine put dug više od 2.515 kilometara i trajaće 75 dana. Brojke su se poklopile, kažu slučajno, pa će 61. regata na svom putu imati 61 zaustavno mesto. Ona će, po rečima gospodina Dejana Jovanovića, predsednika Odbora za turizam Kajakaškog saveza Srbije i organizatora TID (Tour International Danubien) regate kroz Srbiju, okupiti preko 1.000 učesnika, jer će se neki uključiti samo na pojedinim delovima, a u svakom trenutku, biće ih 120. U Srbiju su učesnici regate ušli 20. jula, a u prestonicu Vojvodine, četiri dana kasnije, gde su ih je na najlepšoj plaži na ovoj moćnoj reci, dočekali prestavnici pokrajine, opštine, grada i Turističke organizacije Novog Sada.
Dolazak u Novi Sad, gospodina Jovanovića je asocirao na vreme kada ih je, tada kao turistički radnik, dočekivao Jovan Balašević, otac poznatog novosadskog kantautora Đorđa Balaševića. Kao i tada i danas, kajak, kanu nisu bili sportovi koji privlače veliki broj rekrativaca kod nas, iako tradicionalno imamo odlične reprezentativce u ovim disciplinama. Za deset dana (5. avgusta) počinju XXXI OI u Riju, a boje Srbije brani 10 kajakašica i kajakaša sa velikim šansama za osvajanje medalja.
Zašto je to tako, gospodin Jovnović nema objašnjenje. Kao primer navodi gospodina Ratkai Janoša iz Mađarske, koji je na Olimpijadi u Minhenu bio srebrni, dva puta svetski prvak, višestruki evropski šampion i koji je i ove godine učesnik TID regate.
- Volim da ga uzimam za primer jer i mi imamo šampione, ali oni, verovatno zvog profesionalnih obaveza nemaju vremena da nastave da se rekreativno bave ovim, više nego zdravim sportom. Ovo nije skupa rekreacija, a može mnogo toga lepog da se doživi. Samo kroz ovu regatu obiđemo četiri glavna grada Evrope, prolazimo kroz deset država, u osam kampujemo. Regata dozvoljava da svako vesla prema svojim sposobnostima, jer nije obavezno da svako prevesla celu dužinu Dunava odjednom. Ima slučajeva kada se jedne godine odluče za jednu etapu, npr. od Apatina do Beograda, sledeće produže do Kladova itd. Na ovom putu imamo pomoć opština, turističkih organizacija, gradova u kojima se zaustavljamo, upoznamo ih, a organizuju nam i neku večeru i druženje. Ovo je ne samo lepa prilika da se upoznaju novi predeli, već i lepa zabava - kaže gospodin Jovanović.
On je tom prilikom istakao da bi trebalo više pažnje obratiti na ovakav vid turizma. Nautički turizam nije brod koji prođe pored Novog Sada, jer oni koji se odvaže da siđu sa broda, ostavljaju malo, ili ništa, tamo gde svrate.
Gospodin Jovanović je govorio i o utiscima koje učesnici regate nose iz naše zemlje i kaže da se balkanski mentalitet oseća posle prvih kilometara pošto se uđe u našu zemlju. On je mešavina gostoljubivosti i otvorenosti naših ljudi koji neobjašnjivo vole buku. Prolazeći pored čardi, restorana na Dunavu, samo u našoj zemlji se čuje glasna muzika, a to je svakome ko nije iz naše zemlje, teško objasniti zašto je tako. Smatra da je nautički turizam način da se privuče što veći broj turista, i da treba da se potrudimo da iz naše zemlje nautičari ponesu što pozitivnije impresije, koje će preneti svojim prijateljima, porodici, jer o nama još uvek vlada ne tako lepo mišljenje.
