• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

„Dani borovnice“ je manifestacija koja iz godinu u godinu privlači sve veći broj turista. Ove godine u dva dana, 29. i 30. jula, za sedmo izdanje „Dana borovnice“ organizatori, Turistička organizacija opštine Brus, Turističko sportska organizacija Raška, Nacionalni park „Kopaonik“, MK Mountain Resort, pripremili su raznovrsne programe. Rajko Nikolić, čuvar zaštićenog područja NP „Kopaonik“, osim svoje profesionalne dužnosti, čuvara nacionalnog blaga, imao je trostruku uloga: vodio je računa da se takmičenje u branju borovnica održi na korektan i fer način; bio je član petočlanog žiria za ocenjivanje proizvoda od borovnice; vodio je pešačku turu, koju u vreme manifestacija „Dana borovnice“ i „Dana vrganja“ organizuje udruženje Eko klub „Zeleni putokazi“ iz Raške.

Po rečima gospodina Nikolića, takmičenje u branju borovnica je obeležila pojava novih takmičara. Naime, do sada su se takmičili, uglavnom domići stanovnici, profesionalni berači, koji deo prihoda za egzistenciju obezbeđuju branjem šumskih plodova. Ove godine, na veliko zadovoljstvo gospodina Nikolića, pojavila se jedna takmičarka iz Beograda, koja je nekim slučajem u Švedskoj vežbala branje borovnica, i takmičeći se, umalo dostigla profesionalce iz potkopaoničkog kraja.
- Razlika između amatera i profesionalaca je u tome što osim veštine sticane višegodišnjim branjem borovnica, profesionalci odolevaju da ih za vreme takmičenje ne probaju, dok amateri jednu stave u korpu, a drugu u usta. Bilo je i ranije takmičara sa strane, ali ovoga puta jedan amater se približio pobednicima nabravši 70 grama za 10 minuta, samo 30 grama manje od pobednika - zadovoljno je komentarisao gospodin Nikolić.
Dok su pobednici imali satisfakciju novčanih nagradaI: za prvo mesto 10 hiljada dinara, drugo šest i treće četiri hiljade dinara, ostalim učesnicima je ovo bila jedna lepa zabava.
Ocenjivanje proizvoda od borovnica: sokova, slatka i želea, alkoholnih pića,, te pekmeza i džemova iz godine u godinu ima sve žešću konkurenciju. To potvrđuje i naš sagovrnik:
- Svi proizvodi su odličnog kvaliteta samo onaj ko se duže bavi proizvodnjom i zna ukus žiria, koji je od početka isti, može da računa na pobedu. Predsednik žirija je i ovoga puta bio direktor manifestacije, gospodin Zoran Jelenković, a članovi predstavnici TOO Brus-a, TSO Raška, NP Kopaonik, MK Mountin Resort-a, kao i Skijališta Srbije.
- Sve je ovo još u povoju. Trebaće još dosta godina kako bismo mogli da kažemo da je manifestacija u potpunosti uspela, a mi bili zadovoljni. Ali, evidentno je da se za ovih sedam godina i mi, organizatori, bolje snalazimo, da ima više takmičara, proizvođača, ali i posetilaca. Kada je reč o proizvođačima, bez obzira na veći odziv nego ranijih godina, izložbeni prostor čini se skromnim, bez obzira na vredne nagrade najboljima. Prava šteta, pogotovo što se radi o potkopaoničkom kraju poznatom po vrednim ljudima posvećenim sakupljanju šumskih plodova i proizvodnji zdravih proizvoda od istih. Rajko Nikolić daje objašnjenje i za to:
- Koncepcija novopodignutog Turističkog centra „Kopaonik“ bila je upošljavanje lokalnog stanovništva i plasiranje domaćih proizvoda na Kopaoniku, kako bi imali koristi od toga što su se delimično odrekli zemlje, radi formiranja NP, kasnije izgradnje tuirstičkog centra. Međutim, od samog starta lokalcima nije pružena mogućnost da prodaju svoje proizvode, jer je uspostavljeno centralno snabdevanje, a posebno danas, pošto su skoro svi hoteli privatizovani, svako ima svog snabdevača. Sve to ima za posledicu da se lokalno stanovništvo iz potkopaoničkih sela odselilo u Rašku i Brus i retko kad dolazi na Kopaonik, sem da ubere po koje šumske plodove: borovnice, vrganje, lekovito bilje. Takav višedecenijski odnos rezultirao je opustelom okolinom tuirističkog centra, i nije čudo da oni malobrojni, koji su ostali na selu, svoje proizvode izlažu po Beogradu, Novom Sadu, a ne na Kopaoniku.
Ove godine svi zainteresovani za pešačenje, išli su šumskim stazama do Mačkovog kamena - jer kažu: “Ko ga nije posetio kao da nije ni bio na Kopaoniku“. Gospodin Nikolić tvrdi da su ovakve šetnje višestruko korisne: turisti upoznaju po koju šumsku stazu, uz put čuju po neku priču ili legendu vezanu za taj kraj, a vodiči iskoriste priliku da ih edukuju o nastanku nacionalnog parka i značaju očuvanja prirode.
- Ko god da je sa nama bio na tim šetnjama ima drugačiji odnos prema prirodi - tvrdi naš sagovornik.
Ovogodišnja grupa je imala privilegiju da je krivudavim šumskim stazama povede čovek sa tridesetogodišnjim stažom u NP, čovek koji voli prirodu i ima strpljenja da neuke i nesavesne obučava kako da se ponašaju u prirodi, i u kakvom stanju da ostave mesto posle boravka na njemu. NP „Kopaonik“ je zaštićenim područjem proglašen 1981. godine, a 1991. je formirano preduzeće za staranje o zaštićenom prostoru (koje danas broji 50-tak zaposlenih sa administrativnim osobljem), posle čega se u pozitivnom pravcu mnogo promenilo u ponašanju ljudi, i svi, bez izuzetka, su morali da se pridržavaju nekih pravila.
Ipak, naš sagovornik je jedinstven. Kažu da svi koji rade na terenu nemaju toliko naplaćenih kazni koliko on sam. Ima još 10 prijava koje čekaju sudsko rešenje, ali kada proceni da nekog treba da kazni, ne vredi mu nikakva intervencija. To svi znaju, i u NP i u Ministarstu i zna se da ako je Rajko u pitanju „bolje plati nego da ideš na sud“.