U okiru manifestacije „Dani borovnice“, održane 29. i 30. jula na Kopaoniku po sedmi put, na iznenađenje, bez ostatka prijatno, svih prisutnih, priređena je i zanimljiva izložba gljiva.
Gospodin Marjan Kuštera, predsednik Gljivarskog društva „Niš“ objašnjava da je iskorišćeno prisustvo ekipe Mikološko-gljivarskog saveza Srbije (MGSS), koja trenutno radi na terenu i koja je od strane organizatora, Turističke organizacije Brus, Turističko-sportske organizacije Raška, Nacionalnog parka „Kopaonik“, MK „Mountain Resort“, zamoljena da u Turističkom centru „Kopaonik“, uz manifestaciju „Dani borovnice“ i Trail Race Kopaonik, priredi jednu izložbu vezanu za prirodu, u skladu sa svim što se „na krovu Srbije“ dešava.
Posetocima je predstavljena mala izložba gljiva Kopaonika, na kojoj je prikazano 53 vrste, koje su za nepuna dva sata boravka tog jutra na terenu, ubrali, postavili, deterninisali i prikazali članovi Mikološko-gljivarskog saveza Srbije.
- Na Kopaoniku je tog subotnjeg dana bilo 4.000 ljudi iz cele Srbije i inostranstva, sportista, puno medijskih kuća i mi smo iskoristili priliku da promovišemo gljive - pozdravio je gospodin Kuštera potez organizatora naglasivši da su svi prisutni na ovaj način primili lepu poruka o tome šta sve krije ova čudesna planina.
On je saopštio da je tim imenovan od strane MGSS, na čelu sa predsednikom, Zoranom Jelenkovićem, odlučio da i ove godine nastavi istraživanje i popis gljiva Kopaonika otpočeto u jesen prošle godine. Krajnji cilj tog rada trebalo bi da bude izdavanje monografije: Gljive Kopaonika, nakon čega bi se, uz pomoć države, Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, Zavodu za zaštitu prirode Srbije, pristupilo izgradnji Muzeja gljiva na Kopaoniku.
- Najvredniji delovi Nacionalnog parka „Kopaonik“, podeljeni su u trinaest prirodnih rezervata prvog stepena zaštite i predstavljaju banku biodiverziteta cele Srbije, i kada je u pitanju flora, i kada je u pitanju fauna, ali i carstvo gljiva. Mi smo se uverili već prošle godine, kada smo za svega pet-šest dana pronašli 130 vrsta gljiva do tada nepoznatih na ovom području, verifikovali, laboratoriski obradili, popisali. Ove godine smo nastavili sa tim radom. U tome trenutno učestvuju četiri gljivarska društva, članovi GD „Niš“ koji je nosilac tog projekta, u saradnji sa GD „Novi Sad“, GD „Kopaonik“ i GD „Petrovac na Mlavi“. Sve su to uglavnom mladi biolozi od 30 do 35 godina, nažalost, većina nezaposleni. Naše Ministarstvo, ako pristupi procesu pregovaranja u okviru poglavlja 27, koji se odnosi na zaštitu životne sredine i klimatske promene, mislim da će više pažnje obratiti na rad gljivarskih društava Srbije, okupljenih u MGSS, kao krovne organizacije, kao i na Kopaonik, i na preostala četiri nacionalna parka na teritoriji Republike - objašnjava gospodin Kuštera.
Ove godine traganje za neotkivenim vrstama se nastavlja, i nedavno je, za svega tri nedelje rada, nađeno 60 vrsta za koje se nije znalo da rastu na ovim terenima. U vreme trajanja manifestacije „Dani ribizle“ nađena je gljiva koja do sada nije zabeležena u Srbiji. Gljiva pripada organizmima koji rastu na visinama preko 1.500 metara uz smreku, i neke druge vrste četinara, uglavnom u alpskim predelima. Manji rad o nalazu ove gljive u dogledno vreme će naći mesto u nekom od naučnih časopisa, sa nadom da će mikolozi Srbije potvrditi da su primercii ove gljive i ranije nalaženi na terenima Srbije.
- U toku prošle nedelje smo, sa ciljem stvaranja šire organizacije gljivara Balkana, imali goste iz Hrvatske, iz grčkog saveza, i na sastanku sa njima usvojili neke nove smernice. Vrlo je izgledno da u narednom periodu stvorimo Balkansku asocijaciju, a naš cilj i interes je da dovedemo sve gljivare Balkana na Kopaonik i da ovde ustanovimo jedan naučni kamp u kojem bi mladi biolozi iz svih balkanskih zemalja dolazili na kurseve mikroskopije, proučavanja gljiva... Ovo bi bilo i sabirno mesto za sve prirodno-matematičke fakultete u Srbiji, studente Departmana za biologiju iz Beograda, Niša, Novog Sada, Kragujevca, gde bi se organizovala ozbiljna škola mikologije, kako bi obezbedili kadrovi za budućnost – izvestio je gospodin Marjan Kuštera.
