Sat05252024

Poslednja izmena:02:40:23 PM

Back HRANA I PIĆE VINO Izabrana najbolja mineralna voda za špricer

Izabrana najbolja mineralna voda za špricer

  • PDF
  • Prethodna
  • 1 of 10
  • Sledeća

Da li je greh mešati vino sa vodom? Na to pitanje pokušala je da odgovori grupa beogradskih i novosadskih novinara i blogera, učesnika u nesvakidašnjoj, pre svega jedinstvenoj degustaciji - biranja najbolje mineralne vode za špricer.
Kao organizatori ovog događaja potpisano je Udruženje „Žene i vino“, kao i Dragana Mladenović, vlasnica Vile „Milana“ u Sremskoj Kamenici, gde je degustacija održana. Glavni krivac za ovo „upoznavanje“ bile su sestre Aleksić, vlasnice Vinarije „Aleksić“ iz Vranja, čija se vina nalaze na vinskoj karti ovog etno domaćinstva.

Specijalno za ovu priliku Vinarija „Aleksić“ je donirala nekoliko boca vina “Sevdah“ (Sauvignon Blanc i Smederevka), u litarskom pakovanju, identično onom koje se prodaje u buteljci, pod ovim imenom. Razlika je jedino u ceni (1l košta 240 din). Pomoć pri spravljanju špricera, pružile su domaće mineralne vode: “Karađorđe“, “Vrnjci“, “Heba“, “Minakva“, “Knjaz Miloš“ i soda voda. Degustaciju je vodila mr Mirjana Maksimović, predsednica Udruženja „Žene i Vino“. Ona je iskoristila priliku da kaže nešto o ovom nekada jako popularnom piću u našim krajevima.
Špricer (od nemačke reči spritzen, što znači prskati) može biti Lalinski (pola vino, pola soda), Gospodski (vino i voda u odnosu 2:1), Hosszú lépés ili dugi korak (vino i voda u odnosu 1:2), Šoferski (u odnosu 1:3), Alaski (sa 13 kapi sode), Sremačka kontra (odnos 1:1 ali se prvo sipa soda), Kontra-admiralski (čisto vino, a voda se samo gleda), koji je sličan Francuskom (kada se čaša napuni vinom, a soda uštrca pod sto). U Rumuniji se pije şpriţ de vară ili letnji špricer (1/3 belog i 2/3 sode). U Hrvatskoj i Sloveniji se pije gemišt, u Dalmaciji bevanda, kada se vino meša sa običnom vodom.
Zlobnici kažu da je moda pravljenja špricera nastala usled loših, kiselih vina točenih u gostionicama u vreme Austrougarske monarhije, ali mešanje vina i vode praktikovalo se još u antičko doba. U staroj Grčkoj varvarima su smatrani oni koji su pili čisto vino. U to vreme „božanska pića“ su pored visokog sadržaja alkohola (i do 18%) i visokog stepena slasti, bila puna raznih mirisa, pa ih je jedino razblaživanje sa vodom moglo učiniti prihvatljivim. Danas grčka Recina i španska Sangrija vuku svoje korene iz stare Grčke.
Sa ciljem biranja najbolje vode za špricer, po principu slepe degustacije, prisutni su na osnovu ocene za boju, miris, ukus, kvalitet mehurića i postojanost ukusa, pet špricera (i jedan kontrolni), doneli jednoglasnu odluku.
Pohvaljena je organizacija događaja, kao i idealan izbor vina za ovu priliku, uz napomenu da vino ne bi trebalo mešati sa vodom, sve dok ne popravlja njegov ukus. Ali onda se postavlja pitanje, kakvo je to vino koje voda „popravlja“. Zaključak se sveo na to da je život kratak da bi se trošio na loše vino, a kamoli ono pomešano sa vodom.
Mogla su se čuti i druga mišljenja za i protiv ovog pića.
Igor Luković, urednik časopisa “Vino&Fino“, koji je bio sprečen da prisustvuje ovoj degustaciji, poslao je poruku sledećeg sadržaja: “U špriceru nema ama baš ničeg pogrešnog. Ako možemo da pravimo koktele sa viskijem, sa rumom ili čak konjakom – što danas promovišu i sami proizvođači konjaka, zašto u određenim prilikama ne bismo mogli da napravimo i koktel sa vinom, u ovom slučaju špricer? Naravno, za takvo piće nećemo koristiti velika vina i pićemo ga u određenim okolnostima. Meni lično ne pada na pamet da na livadi, dok sa prijateljima pečem roštilj i jurim za loptom, vrtim Ridlovu čašu sa Šablijem (Chablis) ili da pored reke, družeći se sa ribarima, dekantiram neki odležali Cabernet. To je besmisleno, jer u tim vinima ne bih mogao da uživam na pravi način. U takvim i sličnim prilikama rado sebi napravim osvežavajući špricer, u velikoj čaši, pošto pivo retko pijem. Naprosto, to je tradicionalno piće na bazi vina koje je sasvim legitimno i samo teška snobovština može da ima nešto protiv. Naravno da je ono izvan kanonizovane vinske kulture, ali, ponavljam, sasvim je legitimno osvežiti se dobrim špricerom u nekim prilikama.“
Veliki mađarski filozof, Bela Hamvaš je u svojoj vinskoj Bibliji: „Filozofiji vina“ o špriceru pisao: „Mlado seksardsko nikada ne mešaj, ali staro nikada ne pij čisto ako ne želiš svoju propast.“
Zakleti protivnik špricera je prof. dr Slobodan Jović, naš najveći pesnik o vinu i ljubavi, koji ga naziva „bogohulnim kvazi-pićem“, čvrsto se držeći premise: “Voda za obraz, vino za dušu!“ Kako god, ovo je bilo jedno lepo iskustvo, na prijatnom mestu za ovakve susrete, uz opušteno druženje vrsnih poznavalaca i ljubitelja vina. A da bi špricer opet postalo opšteprihvaćeno piće, biće potrebno da prođe još dosta vremena.

Više fotografija sa degustacije možete da pogledte na našoj Facebook stranici: https://www.facebook.com/topsrbija/media_set?set=a.1356432657703557.1073743482.100000105079334&type=3&pnref=story.

Joomla Templates and Joomla Extensions by ZooTemplate.Com