Samo ono što je prirodno ima snagu dugog trajanja. Zato je vreme da se čovek opet okrene prirodi. Ali, tu vezu nije lako uspostaviti. Čovek se mora otvoriti prema prirodi i potpuno svesno doživeti sve ono što su njegova čula sposobna da prime. Da ne bi sve ostalo na rečima, potrudila su se gljivarska društva iz Srbije, Makedonije, Bugarske, Hrvatske, Grčke i Slovenije, okupljena na dvodnevnoj manifestaciji „Dani vrganja“ na Kopaoniku, koju su po sedmi put organizovali Turističko-sportska organizacija Raška, Turistička organizacija opštine Brus, Nacionalni park „Kopaonik“, Hotel „Rtanj i MK Mountain Resort, prvog vikenda septembra.

Jedan od učesnika skupa bio je i Marko Blagojević, član šestočlanog tima iz Udruženja gljivara i ljubitelja prirode „Vilino kolo“ iz Petrovca na Mlavi, koji je na manifestaciju došao da se druži, ali i uči. Oni su bili „desna ruka“ iskusnom gospodinu Branislavu Uzelcu u determinaciji gljiva i postavki izložbe.
Marko Blagojević je i predsednik Udruženja gljivara i ljubitelja prirode „Vilino kolo“, osnovanog aprila 2015. godine. Tako je ovaj mlad čovek uspeo da objedini svoje profesionalno znanje i hobi, i u velikoj harmoniji prirode, u kojoj se sve stvari prilagođavaju jedna drugoj, našao utočište. Ovaj mladi gospodin ne krije zadovoljstvo što je Udruženje za samo godinu dana okupilo tridesetak aktivnih članova, i što je sve veće interesovanje za njihov rad, kako školaraca, tako i onih koji hoće da na što kvalitetniji način provedu svoje penzionerske dane. Rad društva je pre svega usmeren na edukaciju šireg stanovništva o gljivama, načinu njihovog korišćenja, kako ih pravilno brati, čuvati i diviti im se. Udruženje se bavi i naučnim delom, proučavanjem gljiva koje rastu na području Homoljskih planina, i zajedno sa Ekološkim društvom „Studenac“ iz Krepoljina, razmenjuje iskustva. I dok društvo iz Krepoljina već 11 godina organizuje izložbe gljiva, i ima zavidnu bazu, Udruženje „Vilino kolo“ je ove godine priredilo izuzetno uspešnu prvu letnju izložbu sa oko 100 vrsta gljiva, sa ciljem da u narednim godinama da svoj doprinos mapiranju gljiva u Srbiji.
Mada se gljivama divi pre svega kao naučnik, interesantan mu je odnos stanovništva prema ovom šumskom blagu. Po njegovim rečima, iako su gljive sastavni deo srpske kulinarske tradicije, a Homoljani nešto bliži gljivama nego stanovnici većih gradova, često nailazi na šutnute, prevrnute i kvalitetne primerke, koje se, zbog neznanja, ne koriste u ishrani. Smatra da se sve svodi na poznavanje dve-tri vrste i najčešće korišćena gljiva je ljuta mlečnjača (mlečnica) - Lactarius piperatus, prelepa gljiva, koja se vodi kao nejestiva, jer je ljuta.
Marko Blagojević kaže da za proteklih godinu dana Udruženje „Vilino kolo“, jedno od osnivača Mikološko-gljivarskog saveza Srbije (u septembru 2015. godine), može da se pohvali vrednim nalazom izuzetno retke vrste puhare - Myriostoma coliforme, na Homoljskim planinama, na ulazu u Gornjačku klisuru.
Veliki benefit Udruženja smatra što je uspelo da zagolica interesovanje građana ove opštine sa svega sedam i po hiljada stanovnika, za gljive, koji su počeli da im se javljaju sa pitanjima o vrsti koju su pronašli respektujući mišljenje njegovih članova.
Benefit od znanja ovog tridesetdvogodišnjeg profesora biologije, zaposlenog u OŠ “Jovan Šerbanović” u Ranovcu i u OŠ "Profesor Brana Paunovic" iz Rašanca (Petrovac na Mlavi), imaju i njegovi učenici. Oni o carstvu gljiva imaju priliku da nauče daleko više od svojih vršnjaka, pogotovo kada se uzme u obzir da je planom i programom za V razred manje od pet časova posvećeno „proučavanju“ gljiva.
- Mislim da je „Vilino kolo“ na pravom putu da postane uvaženo u mikološkim krugovima Srbije, jer Petrovac je malo mesto, ali sa lepim terenima. Gljivarstvo ima potencijala, kada je reč o Srbiji, jer ima sve više ljudi željnih da nešto nauče. Mi, gljivari, kada govorimo o gljivama, najmanje mislimo o ishrani. Gljive su izuzetno vredni stanovnici ekosistema. Da nije gljiva imali bismo šest metara slojeva lišća. Ne bi mogli da se krećemo kroz šumu da nije gljiva. Ne treba zanemariti ni estetsku stranu gljiva. Za vreme boravka na Kopaoniku našli smo Pholiota flammans, narandžastu gljivu upečatljive lepote. Cilj svih gljivara je da čuvamo šumu, a konačan cilj je očuvanje ekosistema – poručio je Marko Blagojević.