• Prethodna
• 1 of 3
• Sledeća

U vršačkom kraju odvajkada se gajila vinova loza i proizvodilo vino. Prvi pisani dokument datira iz 1494. godine kada je ugarskom kralju Ladislavu II isporučen akov vina za 10,5 forinti. Istorija uređenog gajenja blagoslovene biljke vinove loze u Banatu datira od pre 300 godina (1718. godine) i prvog administratora Banata, grofa Mersija (Klaudije Florimund), po čijim planovima su se sadili vinogradi.

Kada je filoksera zahvatila najveće vinogradarske regione na starom kontinentu, Vršac je, sa više od deset hiljada hektara, bio regija sa najvećim površinama pod vinogradima u Evropi. Godina 1875. se vodi kao najrodnija berba u istoriji vinogradarstva u Vršačkom vinogorju. Proizvedeno je milion akova, ili 56 miliona litara vina.
Namerni da očuvaju ovako dugu i bogatu vinogradarsko-vinsku tradiciju ovog kraja, 2005. grupa entuzijasta se okupila u Banatski vinski red „Sv. Teodor“. Članovi B.V.R. - ST doprineli su da Vršac postane prvi vinski grad u Srbiji i regionu. To se desilo u vreme 58. „Dana berbe grožđa“, održanih od 17. do 20. septembra 2015. godine, u prisustvu Karmen Ribes, generalne sekretarke Asocijacije vinskih gradova Evrope RECEVIN.
- Grad Vršac je poneo tu prestižnu titulu pre bilo kog grada u Rumuniji koja, za razliku od Srbije sa 20.000 ha, ima 160.000 ha pod vinogradima, Hrvatske, Crne Gore. U Mađarskoj, koja ima više od 70.000 ha pod vinogradima u ovoj Asocijaciji je samo grad Sopron. U tome su nam pomogli naši prijatelji iz Enogastronomskog bratstva sa ostrva Madere u Portugaliji, koji su pre dve godine bili naši gosti. Na njihov predlog grad je podneo kandidaturu i kasnije primljen u Asocijaciju vinskih gradova Evrope sa sedištem u Barseloni. Sekretarka te Asocijacije gospođa Karmen Ribes je na svečanoj ceremoniji dodelila zastavu pripadnosti i povelju kojom je ozvaničen prijem Vršca u ovu Asocijaciju. Vršac je tako postao jedini grad u porodici gradova vina, a nije u Evropskoj uniji i volim da naglasima da smo mi preko vina već ušli u Evropu - konstatuje Nikola Cuculj, veliki majstor B.V.R. - ST.
Ove godine je B.V.R. - ST konkurisao za članstvo u Svetski savez vinskih vitezova čije je sedište u Parizu. Za pristupanje tom članstvu bila je potrebna podrška dva vinska reda, a nju su dali Združenje slovenskega reda vitezov vina, kao i vinskog viteškog reda iz Orleana (Francuska). Sve je urađeno u veoma kratkom roku, i poštujući važnost datuma, dan održavanja 59. Grožđebala, predsednik Svetske asocijacije, gospodin Klod Žos je 16. septembra, preko svog zamenika, gospodina Janeza Dežmana, B.V.R. - ST zvanično je izvršio prijem. Tako je B.V.R. – ST postao prvi autohtoni vinski red iz Srbije, član ove Asocijacije. Član ove Asocijacije je pre njega postao Evropski vinski red “Sveti Georgije” iz Novog Sada, sa sedištem u Ajzenštatu. Aktivnost B.V.R. - ST se nastavlja već krajem septembra, kada će na LORIST-u, Međunarodnom sajmu turizma u Novom Sadu, na inicijativu direktorke Turističke organizacije Vojvodine, gospođe Nataše Pavlović, sa predstavnicima ostalih vinskih viteških redova okupljenih u Savez vinskih redova Srbije, ali i gostima iz Mađarske, Rumunije i Slovenije bili deo Skupa vitezova vina Balkana. Bila je to jedinstvena promocija vinske kulture, zastupnika ideje pijenja vina na svakom mestu, u svako doba sa merom, u dobrom raspoloženju u još boljem društvu, vitezova vina koji pre svega pokušavaju da budu od koristi proizvođačima vina u sektoru marketinga.