U želji očuvanja zdravlja ili izražavanja svojih stavova protiv ubijanja životinja, danas sve više ljudi u svetu, ali i kod nas, usvaja vegetarijanske i veganske principe ishrane.
Nevena Veselinović idejni tvorac koncepta „Celo zrno cetering“ iz Beograda, iz porodične radionice zdrave hrane, „porodične kuhinjice“ kako je naziva, priprema zdravu i ukusnu, uglavnom vegansku hranu za proslave, korporativne i privatne događaje. Na nagovor prijatelja i u poslednje dve godine korisnika usluga ove manufakture, vlasnica ima u planu da proširi delatnost na prostor restoranskog tipa, što bi omogućavalo konstantnu dnevnu isporuku za one koji hoće da se hrane zdravije u nekom poslovnom ambijentu.

Nevena Veselinović, tridesetčetvorogodišnji marketing menadžer, sa sedmogodišnjim stažom u velikim korporacijama u prehrambenoj industriiiji (Imlek), trenutno postdiplomac Fakulteta za biofarming iz oblasti biljne organske proizvodnje, začetnica je ove jedinstvene ponude. Mlada, lepa i atraktivna, pronašla je izazov u ovoj profesiji, među tradicionalnim nacionalnim i internacionalnim jelima od organskih namirnica upotrebljenih na zdrav način, kombinovanih po ličnom ukusu, koji se do sada pokazao besprekornim. Interesovanje koje ju je opredelilo za današnju profesiju probudilo se pre nešto više od 13 godina, kada je probala mama Milankinu posnu sarmu.
- U jednom trenutku sam shvatila da ne volim meso i pošto sam veliki hedonista, počela sam da istražujem šta je to što se meni u ishrani dopada, a da je lako za želudac, i da mogu da jedem a da se ne prejedam. Istraživala sam nacionalna i internacionalna jela, počela da uvodim neke zdravije navike, da pripremam obroke na zdraviji način, upotrebljavam organske namirnice, kao što je himalajska so, zdravi zaslađivači, hladno ceđena ulja pogodna za termičku obradu, razne druge namirnice koje pripadaju kategoriji „superfood“ – objašnjava naša sagovornica.
Favorit su joj chia semenke, koje koristi i u pripremi slatkih i slanih jela, odlične za zgušnjavanje pudinga i raznih pasti koje pravi, nutritivno bogate vitaminima i mineralima; na vrhu liste su spiruline, plavo-zelene slatkovodne i druge alge, za koje su zbog malo više cene, ali pre svega nepoznavanja, vezane mnoge predrasude; sa naših terena omiljene su joj začinske biljke poput sveže nane, bosiljka, po mogućnosti organskog porekla; tu je i rabarbara u pasulju po maminom receptu na veganski način... Po njenim rečima, svako ko želi da se malo zdravije hrani može vrlo lako da pravi prebranac, gastro sarmice, bez mesa sa tradicionalnim ukusom.
Prvo jelo koje je pripremila na ovaj način bila je pasta od integralne testenine i bukovača koje sada zove veganskom slaninicom. Koristi ih tako što ih suve isecka i proprži na hladno ceđenom (može suncokretovom, od semena grožđa) ulju, i uz himalajsku so, one dobiju ukus i miris, ali i hrskaju kao prava slaninica.
Ova radionica veganskih užitaka, izdašna je i u spravljanju italijanskih, kineskih specijaliteta, ali ne postoji definisana razlika između nacionalne i internacionalne kuhinje, već princip pripreme sa zdravim namirnicama, dostupnim što na zelenim pijacama, što u prodavnicama zdrave hrane i fuzija je tradicionalnog - srpskog i internacionalnog.
Gospođica Veselinović ističe da je Vojvodina pravi rudnik zdravlja, odakle je i gro njenih dobavljača. Čak i u slučaju da neko poželi nešto „mesno“, posao se ne odbija, već se meso nabavlja od odgajivača mangulica iz okoline Subotice.
- U osmišljavanju svog autentičnog ukusa i kreiranju recepata, kombinujem tradiconalna znanja i savremena svetska dostignuća. Sve što je vezano za tradicionalna sprska jela oslonjeno je isključivo na mamine recepte. Ona je vrhunska kuvarica i ja sam zahvaljujući njoj izgradila ljubav prema hrani, da hrana ne mora da bude balast, prepreka u životu, da i ako se pojede više može da prija, a da ne optereti.
Nevena Veselinović, po nagovoru prijatelja i klijenata priprema i blog za recepte VEGANLUK - gurmanluk na veganski način, zdravo, a u isto vreme i ukusno.
Na pitanje zašto bi ljudi trebali da se hrane na ovakav način, ova preduzimljiva mlada žena kaže:
- Ne bih da budem sriktna i da pričam o aspektima zaštite životne sredine i ekologije, a to je ono u šta bi trebalo prvo da se uputimo kada je veganska ishrana u pitanju, jer je najveće zagađenje ide iz mesne industrije i korišćenja mesa. Ako pođemo od ličnog zadovoljstva i brige o sebi i svom zdravlju, trebalo bi da menjamo svoje navike i bar nekoliko obroka, ili nekoliko dana u nedelji konzumiramo lakšu, vegansku hranu. Mnogi proizvodi koji su u širokoj upotrebi, rafinisani su i prepuni pesticida i hormona. Moramo da znamo da meso nije izvor proteina, već je to npr. kinoa, drevna žitarica, koja je osim proteinima bogata i gvožđem. Bogat izvor hranljivih sastajaka su pečurke i Srbija bi mogla da bude potencijalno najveći izvoznik pečuraka u Evropi jer njima snabdeva gotovo sve svetske restorane. Srbija je zemlja koja bi mogla da živi od gajenja biljaka i pečuraka, a ne od stočarstva, i o tome bi vredelo porazmisliti.