• Prethodna
• 1 of 7
• Sledeća

Na Univerzitetu Privredna akademija u Novom Sadu krajem septembra 2016. godine održana je otvorena tribina na temu OSS „Halyard mission“, o akciji spašavanja 512 američkih i savezničkih pilota u Srbiji iza neprijateljskih borbenih linija od maja do decembra 1944. godine. Tribinu je otvorila prof. dr Marijana Carić, predsednica Saveta Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, koja je poželela toplu dobrodošlicu i istakla da je ova tema veoma značajna, jer se o istoj malo zna, iako je ova misija bila jedna od najvećih u Drugom svetskom ratu, izvedena u vreme kada je Srbija bila pod nemačkom okupacijom.

Evakuacija američkih i engleskih pilota na sigurnu teritoriju, podvig je kakav se ne pamti, ali politički razlozi su bili ti zbog kojih se ćutalo. Dr Carić je tom prilikom podsetila, da je u septembru 2004. u znak sećanja na ovu operaciju na aerodromu Galovići kod Gornjeg Milanovca Vuk Drašković otkrio spomen-obeležje, a 2009., američki pisac i novinar, Gregor Frimen napisao je knjigu “500 ZABORAVLJENIH”.
Predavanje na ovu temu održala je jedna od najkompetentnih osoba, kada je ova tema u pitanju, dr Xenia Vujnovich Wilkinson, diplomata u penziji. Dr Wilkinson je studente Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe i Fakulteta za ekonomiju i inženjerski menadžment, kao i brojne goste, upoznala sa ovom neverovatnom pričom o misiji u srpskoj istoriografiji poznatijoj pod nazivom „Vazdušni most“, kada je služba OSS odlučila da vrati 512 pilota koji su se našli iza neprijateljskih linija u Jugoslaviji… Tokom kampanje bombardovanja rumunskih naftonosnih polja, koja su bila pod kontrolom nacista, pre svega velike rafinerije u Ploeštiju, veliki broj bombardera koji su učestvovali u akciji bilo je pogođen, a više stotina pilota prinuđeno da iskoči u Jugoslaviju pod nacističkom okupacijom. Srpsko stanovništvo ih je prihvatalo, rizikujući spostvene živote da bi im pružilo utočište, štitilo ih, hranilo, i trudilo se da im omogući povratak u bazu. Mesecima su se piloti krili, iščekujući spasavanje, dok su savezničke snage iz političkih razloga oklevale da otpočnu sa tom akcijom.
Gospođa Wilkinson se ukratko osvrnula i na porodičnu istoriju i korene svoje familije. Na početku XX veka bračni par iz Like emigrirao je u Ameriku. U toj porodici rođen je Džordž Vujnović koji je kasnije dobio stipendiju Univerziteta u Beogradu, gde dolazi na studije u 1934. godine. On je bio odlikovan srebrnom zvezdom za učešće u „Halyard“ misiji, u kojoj je pomagao zajedno sa svojom suprugom Mirjanom Lazić, profesorkom engleskog jezika.
Gospođa Wilkinson sebe na neki način smatra detetom ove spasilačke misije, jer je otprilike rođena u to vreme, i svega čega se seća kao dete bile su priče o tome.
- Pre nekoliko godina je počelo sa obelodanjivanjem ove misija koja je punih 50 godina bila najstrože čuvana tajna. Danas stvari stoje nešto drugačije. U Americi je osnovana fondacija koja se bavi postavljanjem izložbi u muzejima širom zemlje vezanih za ovu misiju. Velela bih da se osvetle činjenice koje do sada nisu bile poznate, a to je da su na teritoriji centralne Srbije u vreme rata egzistirali neki drugi ljudi, pripadnici snage otpora, lokalno stanovništvo, koji je takođe učestvovalo i dalo ogroman doprinos u borbi protiv okupatora na teritoriju Jugoslavije. Drago mi je da te neke informacije budu dostupne široj javnosti. Američki piloti koji su se vratili u SAD nakon Drugog svetskog rata želeli su da podignu svest o snagama otpora Draže Mihajlovića i kada je počelo suđenje generalu izrazili su svoju spremnost da svedoče na suđenju. Međutim, shodno tadašnjoj situaciji, to im nije bilo dopušteno, ali su večno ostali zahvalni Srbima i do kraja života o tome pričali, nikada ne zaboravljajući svoje dobrotvore - istakla je dr Xenia Vujnovich Wilkinson.
Nakon predavanja, studenti i gosti Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu mogli su da pogledaju autorizovani dokumentarni film o misiji „Halyard“, u kojem kroz formu intervjua gospodin Vujnović hronološki opisuje događaje njegovog života u Srbiji za vreme Drugog svetskog rata. Autori Daniel Šunter i Bojan Dragićević su takođe bili prisutni i spremni da pruže odgovore na sva pitanja publike koja su usledila po završetku fima.
Ovo je jedno u nizu predavanja organizovanih na Univerzitetu Privredna akademija. Do sada su gosti bili šef delegacije EU, gospodin Majkl Devenport, ambasador Republike Hrvatske u Srbiji Nj.E. gospodin Gordan Markotić, gospodin Majkl Kirbi u vreme kada je bio aktuelni amasador SAD u Srbiji, ambasador Irana u Srbiji, NJ.E. gospodin Madžid Fahimpur, ambasador Argentine Nj. E. gospodin Rikardo Fernado Fernandes, ambasador Meksika u Srbiji, Nj.E. gospodin José Evaristo Ramón Xilotl Ramírez, ambasador Francuske u Srbiji, Nj.E. gospođa Christine Moro...
- Univerzitet će nastaviti sa ovom praksom jer je to sledi princip internacionalizacije našeg univerziteta na kojoj mnogo radimo. Osim predavanja uvaženih ličnosti, učestvujemo na međunarodnim projektima, u međunarodnoj saradnji u načnom smislu, ali i ovakve teme deo su opšteg obrazovanja potrebnog našim studentima – objasnila je dr Marijana Carić.