Prošlog vikenda je u organizaciji Gljivarskog društva Novi Sad, i podršku Udruženja penzionisanih radnika JP Srbijagas i NP „Fruška gora“, održan XIII „Susret gljivara na Iriškom vencu“. Najatraktivniji deo, svakih susreta je izložba, koja je brojala preko 200 primeraka samoniklih pečuraka ubranih prethodnih dana na Fruškoj gori i njenoj okolini. Susretu su prisustvovali članovi GD Novi Sad, njihovi prijatelji iz osam GD iz svih krajeva Srbije, Novosađani za koje je ovo dobar razlog da se upute na vrh Fruške i provedu prijatan dan među prirodnjacima, odslušaju po neko predavanje, i probaju majstorski skuvan paprikaš od gljiva.

Ni jedna gljivarska manifestacija u poslednje vreme, ne može da prođe bez prisustva predsednika Mikološko-gljivarskog saveza Srbije, gospodina Zorana Jelenkovića, kome je ova poseta, osim druženja sa prijateljima, bila i radna. Gospodin Jelenković je pohvalio rad GD Novi Sad naglašavajući intelektualni i organizacioni potencijal njegovih članova. Po njegovim rečima, GD Novi Sad treba da posluži za primer drugima, i da od njih ima šta da se nauči. Takođe je istakao lepotu Fruške gore, a njeno bogatstvo lipom, borom i hrastom označio presudnim za raznovrsnost gljiva, o čemu je svedočila i izložba. Svoj drugi boravak na Fruškoj gori i prisustvo ovoj manifestaciji (prvi je bio prošle godine), kao i prisustvo članova ostlih GD iz Srbije, iskorišćeno je za sastanak Izvršnog odbora MGSS i konstruktivnu raspravu koja se tiče narednih koraka Saveza.
- Pred nama su značajne odluke i u toku naredne godine očekuje nas donošenje Pravilnika koje ćemo izneti pred buduće Ministarstvo ekologije, a tiče se prometa i branja gljiva, da budemo spremni za tako jednu priču. Da u njoj ne budemo sami, u vreme ove manifestacije, potpisali smo Sporazum o saradnji sa Prirodno-matematičkim fakultetom u Novom Sadu, pošto smo prethodno isti potpisali sa PMF-om u Nišu i PMF-om u Kragujevcu, te sa Institutom za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu iz Novog Sada. Predstoji nam u narednim danima potpisivanje Sporazuma sa Zavodom za zaštitu prirode Srbije i počinjemo razgovore sa Institutom za šumarstvo. Nadam se da ćemo i sa njima uspeti da potpišemo Sporazum čime bismo zatvorili krug na zadovoljstvo svih. U narednoj godini očekuje nas rad na četiri projekta. Za samo godinu dana od konstituisanja, MGSS može da se pohvali brojnim aktivnostima, i pored porođajnih muka koje su nas pratile, a koje su neminovne da bi se našli putevi, pravci, sagovornici, oni koji će nas slušati, a onda i oni koje ćemo da ubedimo u naše ideje i opravdanost onog što radimo. Izuzetno sam zadovoljan radom Saveza u prethodnom periodu i očekujem da ćemo u narednoj godini krenuti sa radom na konkretnim koracima – objasnio je gospodin Jelenković.
To se pre svega odnosi na osnivanje novih gljivarskih društava, kako bi u svakom delu Srbije bio po neko iz ove branše. Potrebno je kadrovski ojačati strukturu društva, da jedni drugima pomažu, da ovi susreti budu brojniji i da svako društvo ima plan da ovakve i slične izložbe priredi dva puta godišnje.
Jedan od najambicioznijih planova MGSS je popis gljiva Srbije. Pilot projekat je počeo na Kopaoniku krajem prošle godine, a već naredne, biće proširen na celu Srbiju.
Projekat „Smanjenje gojaznosti ishranom samoniklog bilja i gljiva“ je trenutno na razmatranju u Ministarstvu privrede, turizma i telekomunikacija ali, kako naglašava gospodin Jelenković, ima podjednak značaj i za Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo ekologije, Ministarstvo prosvete. Ovaj projekat temelji se na pokušaju menjanja svesti i odnosa ljudi prema prirodi i ishrani. Ovih dana se očekuje poziv na razgovor u Ministarstvo, gde će predstavnicima MGSS biti pružena mogućnost da obrazlože njegov značaj i krenu sa realizacijom u toku iduće godine. Pilot projekat će biti sproveden na Kopaoniku tokom pet godina, ali se planira paralelno širenje na Vlasinu, Zlatibor i druge lokacije.
- Preuzeli smo na sebe obavezu da u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, odnosno budućem Ministarstvu ekologije, insistiramo na temi značaja zaštitete prirode i gljiva. Planiramo da uputimo cirkularan dopis svim lokalnim samoupravama, da obrate pažnju na ono što mi radimo jer još uvek gro lokalnih samouprava misli da gljivari „idu malo u šumu i beru gljive“. Značaj GD je mnogo veći. Ko je taj ko je stalno na terenu? Ko bolje od nas štiti šumu, a samim tim i gljive? O popisu gljiva i naučnoj vrednosti naših nalaza na terenu, izlišno je govoriti. U nekom od predloga smo predvideli preuzimanje jedne značajne uloge volontera- šumara, volontera-rendžera u zaštićenim područjima, jer je pilot projekat, koji je rađen na Kopaoniku pre dve godine dao odlične rezultate – zaključio je Zoran Jelenković.