Restoran zdrave hrane Vege&vegan, situiran u centru Novog Sada , bio je mesto razgovora autora, Dragana Trifunovića, na temu njegove knjige „Etika življenja - bilje, obilje, izobilje“ (Novi Sad, 2016). Dragan Trifunović rođen je u Futogu, školovao se u Novom Sadu, živeo u Opatiji, odakle je devedesetih, pred sam rat, pošao na svoje putešestvije po svetu, a najdraža destinacija mu je bila Indija, koju danas smatra drugom domovinom.

Njegov boravak najradije je vezivao za centralni deo, Radžastan, i narod koji živi po etičkim načelima ahimse (što na sanskritu znači nenasilnost), utemeljene u učenju tradicionalne indijske filozofije đainizma, koja zabranjuje povređivanje živih bića i podrazumeva odricanje od nasilja u bilo kom obliku (mentalnom, fizičkom, verbalnom i sl.). Po pravilu uključuje pacifizam i vegetarijanstvo. Prvo čemu Indijci nauče svoju decu je Ahimsa Paramo Dharma: - „Nenasilje je najviše načelo“.
U Indiji je naučio ono što danas primenjuje ovde.
Gospodin Trifunović kaže da je nebitno gde ćemo dobiti znanje i gde ćemo to znanje da sprovedemo, jer ono nije cilj već sredstvo koje pomaže da „sa jedne obale neznanja pređemo na drugu, obalu spoznaje“. Ljudi znaju šta je svetski mir, znaju šta je dobro, ali to, iz ranoraznih razloga, ne spuštaju na ravan života.
Pogled na život iz osnove mu je promenila rečenica jedne Tanje, izrečena pre više od 20 godina: „Ni jedno biće ne treba da umre da bih ja živela!“
U Indiju je otišao da uči, jer je najdraža i najlepša obaveza čoveka da uči, tamo je, između ostalog, naučio značenje pojma hrane.
- Ranije sam se bavio ekonomijom, uvek u cilju da uradim nešto dobro i kvalitetno u korist društva. Pre 20 godina sam počeo da radi u cilju svog ličnog blagostanja. Prestao sam da jedem meso u to vreme kada je to bila kod nas retkost. Tek posle nekog vremena sam od drugih saznao da sam vegetarijanac ali, kasnije sam shvatio da je takvo etiketiranje pogrešno, i da je vegetarijanstvo način ishrane. Danas se najviše bavim društvenim zdravljem jer tako stičem mogućnost da podignem moje lično zdravlje na jedan viši nivo. Tu se ne radi samo o fizičkom zdravlju, već i o psihičkom, društvenom, duhovnom zdravlju. Sve što želim da postignem je da sve te oblike zdravlja postavim na takav nivo, da otklonim sve prepreke dolaska do najvišeg nivoa svesti - kaže autor „Etika življenja“, knjige koja govori da je u životu sve sistem sprovođenja odluka. „Okidač“ da je napiše bile su navodi u medijima da nemačka mesna industrija ulaže u svinjogojstvo u Srbiji i njihovog plana da od Srbije naprave najveću farmu svinja u regionu.
-Moja namera je ne puko davanje informacija, već da utičem na osvešćenje, da ono što sam želeo da kažem dođe do svesti čitaoca, i promeni njegov pogled na život. Duboko sam ubeđen da sve ovo što sam u knjizi izneo može da utiče na razmišljanje. Jer svi snosimo posledice svojih (ne)postupaka – kaže gospodin Trifunović.
- Srpski izraz za životinje je BLAGO.
- Jedenjem mesa postajemo saučesnici nasilja.
- Hrana zauzima ne samo kultno već i božansko mesto. Naše kulturno nasleđe treba da predstavimo kroz šljivu, malinu, bundevu... od njih treba da proizvodimo na hiljade prozvoda i da ih plasiramo na tržište.
- Srbija je zemlja šljivara, a ne svinjara, malinjaka, a ne svinjskog izmeta (jer da bi postalo đubrivo mora da se meša sa kravljim).
- Šljiva je rajska biljka, a šljivarstvo u Srbiji tradicija. Svinjogojstvo je bila samo sekvenca.
- Svinjogojstvo je najveći zagađivač vode, vazduha,... i velika pretnja da Srbija postane „veliki obor Evrope“, samo su neki od navoda koji podstiču na razmišljanje.
Dragan Trifunović puno putuje po Evropi i svetu i zna da je Srbija Bogom dana zemlja da je ljudi nastanjuju, a ne da iz nje odlaze. Smatra da Srbija može da postane organska bašta, a ne evropsko đubrište. Bogat svet, svet koji smatramo kvalitetnim, sve više uspostavlja normativ organskog. Svi oni koji budu ostali na intenzivnoj proizvodnji pripadaće grupi koja se stalno bori za količinu, a ne za kvalitet.
U svom nastojanju da bude saslušan i shvaćen, osim ove knjige „Etika življenja - bilje, obilje, izobilje“ autor priprema pozorišnu predstavu, direktno se obraćajući premijeru, sa molbom da kao čovek odluke, povede Srbiju u pravom smeru.
- Najveća snaga leži u odnosu čoveka prema hrani. Promenom u načinu ishrane napravili bismo iskorak u životu, jer niko ne mora da umre da bi mi živeli - objašnjava Dragan Trifunović.