• Prethodna
• 1 of 4
• Sledeća

Gosti Futoške kupusijade, održane u dane vikenda, bili su organizatori druge manifestacije posvećne ovoj zdravoj, ukusnoj povrtarskoj kulturi – kupusu, Kupusijade u Mrčajevcima. Dok se mrčajevačka održava trećeg vikenda u septembru (ove godine je to bilo od 16. do 18. septembra), u Futogu se kupus kuvao 28. i 29. novembra. Čačani su zadovoljni dočekom, domaćinima i onim kako su osmislili sturčni, takamičarski i kulturno-zabavni deo. Hvale i Futoški kupus, ali kažu da je i njihov dobar. Dragan Đolović rukovodilac službe za unapređenje i razvoj turizma u Turističkoj organizaciji Čačka, nosi posebne impresije sa Futoške kupusijade i povlači paralele sa Kupusijadom u Mrčajevcima.

- Ovo je jedna fina priča u koju se Mrčajevci lepo uklapaju, i obratno. Nastojanje organizatora i jedne i druge manifestacije je da posvetimo malo više pažnje ovom povrtarskom proizvodu, da proširimo „kupusijade“ i na druga područja, kao što je npr. Semberija, da ove naše manifestacije malo više približimo. Kod nas su gosti iz Futoga dolazili, kuvali svoj kupus, pripremali sarme, što je bilo prilično velika atrakcija za područje gde se uglavnom priprema svadbarski kupus. U Futogu su Mrčajevčani kuvali svoj, svadbarski kupus, što je takođe izazvalo pozitivne reakcije. Dobro je da se održava saradnja i treba nastojati da ona bude unapređena. Dobro je dok svako kaže da je njegov kupus najbolji. Svako treba da hvali svoj kupus, a istovremeno da ovaj iz Mrčajevaca dođe u Futog da kupi malo Futoškog kupusa, a ovaj iz Futoga da dođe u Mrčajevce i tamo kupi kupus iz tog kraja. U ove manifestacije treba uključiti i reč nauke, putem tribina i skupova, jer bi stručnjaci sa poljoprivrednih fakulteta i instituta mogli da daju malo „vetra u leđa“ proizvođačima – rekao je gospodin Đolović, dodavši da je cilj svih ovih i budućih kupusijada brendiranje na nivou Srbije. Jer, kako kaže, što se tiče količine, „mi smo za sva tržišta mali proizvođači, i za sve ima mesta, dok pojedinačno malo šta možemo uraditi“. Tome na ruku ide činjenica da čačanski i futoški kupus ne dospevaju u istom vremenkom periodu, te samo udruženi mogu da izađu u susret potrebama za ovom povrtarskom kulturom.
Gospodin Đolović je istakao značaj Kupusijade u Mrčajevcima i sa aspekta turizma ilustrujući primerom da danas nema nikoga ko prolazi kroz ovo mesto, a da ne svrati na svadbarski kupus. On je takođe naglasio da je najbolja promocija manifestacije u Mrčajevcima u Futogu, kao što je Futoške kupusijade u Mrčajevcima.
- Na ovaj način povećavamo interesovanje onih koji nisu bili, a takođe da oni koji su jednom bili dođu ponovo, da vide da li ima pomaka ili da daju neku ideju šta još uraditi da bi njihov boravak bio duži i sadržajniji. Bez poljoprivredne proizvodnje nema kvalitetetnog turizma, a bez ozbiljnosti u toj privrednoj grani nema potrošnje poljoprivrdnih proizvoda – podvukao je naš sagovornik.
Kao turistički radnik, velikim benefitom Kupusijade u Mrčajvecima smatra i dolazak slovenačkih gostiju koji traže veće količine npr. suvih šljiva, ali su zadovoljni i sa manjim pakovanjima suvih i čokoladiranih šljiva, manjim pakovanjima kajmaka, sira, a istovremeno na trpezi u hotelima i drugim ugostiteljskim objektima imaju raznovrsne specijalitete koji nisu autentični, ali su od autentičnih i domaćih proizvoda, što takođe predstavlja novi kvalitet. Čačanski kraj se i dalje najviše vezuje za šljivu i voćne rakije. Na Institutu za voćarstvo je stvorena 41 sorta voćaka, od kojih petnaest sorti šljiva. Na teritoriji opštine Čačak ima nekolicina manjih proizvođača rakije čije, uglavnom voćnog ukusa, osvajaju gotovo sve medalje na Novosadskom sajmu i prestižnim ocenjivačkim festivalima u zemlji. Jedan od najvećih među njima, skoro celokupnu svoju proizvodnju plasira u Nemačku. Po mišljenju gospodina Đolovića, nephodno je da svi oni koji imaju mogućnosti i potrebu, uđu u ovu priču da bi svima bilo bolje.
- Sve ono što je vezano za naše potencijale treba upakovati u jedinstveni proizvod koji će omogućiti i duži i sadržajniji boravak turista. Trudimo se da sve manifestacije organizujemo tako da ljudi pored događaja vide i prirodne lepote i retkosti, i kulturno-istorijsko nasleđe, i razne segmente foklornog nasleđa, kulturno-umetničkog programa u svim svojim domenima: kroz sviranje frule, gusle ili harmoniku, ples ili pevanje, vezano za tradiciju i savremeno stvaralaštvo. Bitno je da sve to bude prezentovano domaćim i stranim gostima. Na taj način možemo postići više, a najviše ako pomažemo jedni drugima.
On sa žaljenjem pominje ruralni turizam, nešto što smo izgubli a danas pokušavamo da vratimo. - Uložili smo više truda da podignemo etno sela, kvalitetne ugostiteljsko-turističke objekte, hotele i hostele po selima, a ostavili malo po strani domaćinstva, posebno ona u kojima žive tri generacije, koje se bave raznovrsnom poljoprivrednom proizvodnjom, gde manji broj gostiju, jedna do dve porodice, mogu da za tri, deset, petnaest dana da učestvuju u svakodnevnici svojih domaćina. Mislim da malo više pažnje treba da posvetimo tom segmentu. Domaćini su nenametljivi ljudi pa ih mi često ni ne vidimo. Njima je pružanje usluga vezanih za seoski turizam dodatni posao uz primarni, poljoprivrednu proizvodnju, a može da obezbedi i sasvim dobru zaradu – rekao je na kraju Dragan Đolović.