• Prethodna
• 1 of 10
• Sledeća

Poslednjeg dana oktobra, u Kongresnom centru Hotela NORCEV na Fruškoj gori, održan je skup pod nazivom: “Konkurentnost i održivi razvoj - KOR 2016“, u organizaciji BSC - Informativnog centra za poslovnu sertifikaciju i standardizaciju Novi Sad. Skup je otvorio gospodin Ivan Đoković, potpredsednik Pokrajinske vlade i pokrajinski sekretar za privredu i turizam.

Direktorka BSC Informativnog centra, gospođa Marija Vujaković, izrazila je svoje zadovoljstvo ovom jednodnevnom konferencijom, s obzirom na okolnosti i kratak rok za njenu pripremu, posebno izborom tema koje direktno definišu pojam i problem konkuretnosti, odnosno održivog razvoja u ulovima globalne konkurentnosti, kao i izborom predavača, panelista, koji su imali šta da kažu i sa aspekta teorije, ali i u primeni naučnih saznanja u stvarnom životu.
Prva od tri centralne teme bila je vezana za energetiku. O „Energetskoj politici Republike Srbije i merama podrške Pokrajinske vlade povećanju energetske efikasnosti“ govorio je gospodin Vladimir Prebiračević, pomoćnik pokrajinskog sekretarijata za energetiku, a „O energetskoj efikasnosti i obnovljiviim izvorima energije“ dr Dušan Gvozdenac, prof. na FTN Novi Sad, sa referencama širom regiona, poslednjih godina na Tajlandu angažovan na rešavanju problema energetske efikasnosti. Prof. dr Marija Todorović, direktor VEA – INVI, Beograd, bavila se „Obnovljivim izvorima energije za zdrava naselja i harmonizovan ruralno-urbani održivi razvoj“, dok se dipl. ing. Dragomir Vasić, UNIDO, saradnik BSC, osvrnuo na „Sistem energetskog menadžmenta (ENMS) – implementacija“. Ovim temama je otvoreno jedno veliko područje koje diretno utiče na održivi razvoj jer, po rečima gospođe Vujaković, bez razmatranja energetske efikasnosti, sa aspekta globalne konkurentnosti, ne možemo pričati o održivom razvoju u savremenom svetu. U ime organizatora, gospođa Vujaković sa uvažavanjem i zahvalnošću se obratila Sekretarijatu za energetiku i saobraćaj, te pomoćniku sekretara, gospodinu Vladimiru Prebiračeviću, koji se odazvao pozivu i prezentovao temu koja se odnosi na energetske mere koje pokrajinska administracija, odnosno Sekretarijat za energetiku preduzima u cilju podrške energetskoj politici na nacionalnom nivou.
- Ovo je jedan od retkih predstavnika Pokrajinske vlade koji je od početka do kraja ispratio program Konferencije, čiji rad posebno cenimo i uvažavamo - rekla je tom prilikom gospođa Vujaković i dodala da kada se predstavnici Vlade bliže upoznaju sa temama Konferencije, sa prisutnim stručnjacima i učinjenim naporom u pravcu pokretanja rešavanja problema, za očekivanje je da će BSC dobti podršku iz kuće koja ih je osnovala.
Predavanjima „Kako i koliko modeli životne sredine mogu da pomognu donosiocima odluka u različitim oblastima ljudskih aktivnosti“ (prof. dr Dragutin Mihailović, Poljoprivredni fakultet Novi Sad), „Inovacije i održivi razvoj u domenu savremenog vinogradarstva i vinarstva“ (dr Valentino Cirulli, Cirulli Aziende Agricole), „Kvalitet u širem smislu. Kvalitet u užem smislu“(dipl. ing. Jela Petrović, menadžer za hranu, TMS CEE, Beograd), o „Konkurentnosti srpske poljoprivrede“ (prof. dr Dragan Ilić, ekonomski i agroekonomski analitičar) i borbi za Futoški kupus, o kojoj je govorio predsednik Udurženja proizvođača i prerađivača futoškog svežeg i futoškog kiselog kupusa dipl. ing. tehnologije, gospodin Goran Puača, teme su koje se na području, kakva je Vojvodina prirodno nameću.
- S obzirom da smo nekada bili žitnica Evrope bilo bi lepo da budemo svetska žitnica i naša dužnost i obaveza je da razmatramo tu prirodnu komparativnu prednost, da je iskoristimo na najbolji mogući način za ostvarivanje što bolje konkurentske pozicije, zahvaljujući poljoprivredno-prehrambenom, odnosno agro sektoru. Važno je reći da poljoprivredna proizvodnja u našoj zemlji ne može zaobići problem globalnih klimatskih promena, bez obzira
što je naš uticaj na te promene zanemarljiv. Poenta je da je XXI vek vek globalizacije koja je započeta krajem prethodnog. Živimo u vremenu velikih nesigurnosti i rizika, a suština je da toga budemo svesni i proaktivno delujemo, u smislu izgrađivanja sisrema koji će biti prilagodljiv i najtežim mogućim scenarijima. Najgore je bežati od istine i misliti da se to nama neće desiti. U stvarnosti je upravo obrnuto: "Šta god može poći naopako, poći će naopako"(Marfijev zakon). Mi treba da budemo ponosni da Vojvodina i Srbija imaju razvijen model klimatske projekcije do 2050 zahvaljujući ekspertima, prof. dr Dragutinu Mihailoviću i njegovom saradniku, mr Iliji Arseniću, sa Poljoprivrednog fakulteta Novi Sad. Na nama je samo da uvažimo nauku i da delujemo proaktivno postepeno prilagođavajući našu poljoprivrednu proizvodnju promenama koje već sada osetimo. Primarna poljoprivredna proizvodnja ne bi imala smisla bez prerađivačke, što je slabost našeg agrobiznisa. Cilj je da se ne izvozi žito i kukuruz već da razvijamo sopstvenu prerađivačku industriju. Organska proizvodnja je jednako neiskorišćena prilika u kojoj imamo ogroman potencijal da postignemo povoljniju konkurentsku poziciju na globalnom tržištu. Trend u Evrope i svetu sitom industrijskih proizvoda danas je organska proizvodnja i tradicionalni proizvodi. Tu imamo neiscrpne mogućnosti da našu autentičnu proizvodnju afirmišemo, zaštitimo svim onim merama i načinima kako se takvi proizvodi štite u svetu. Učesnik u panelu koji je govorio o ovoj temi bio je predsednik Udruženja „Futoški kupus“, gospodin Puača. Oni su uspeli da očuvaju ovu sortu, za razliku od mnogih koji su bili nepažljivi, čak bahati prema svom autohtonom nasleđu, i mnoge sorte smo tako izgubili. Na tom putu zaštite mogli bi se naći i luk i krompir u kojima je sačuvana tradicija i akumulirano iskustvo, minuli rad prethodnih generacija, i to je dodatna vrednost koju možemo da prodamo i koju razvijena tržišta prepoznaju. Mi ne cenimo dovoljno to što imamo, a poenta je da se osvestimo jer od svega se može napraviti dobar biznis i plasirati ga uz dobru organizaciju - primetila je Marija Vujaković.
Treća tema Konferencije odnosila se na „Obrazovanje, celoživotno učenje i inovativnost“ (prof. dr Zoran Milošević, pokrajinski sekreatar za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost), „Obrazovanje kao osnova razvoja ljudskog kapitala“ (dr Leposava Grubić - Nešić, redovni prof. FTN, Novi Sad), „Celoživotno učenje i „održivi“ razvoj individue“ (prof. dr Biljana Ratković-Njegovan, FTN Novi Sad), „Inovativni proizvodi“, gospodin Predrag Pešović, direktor RPC „Pešović“, Šimanovci), „Od ideje do proizvoda“ (gospođa Smiljana Stojanović, direktorka „Kuerk“, Beočin).
- Sve oblasti ljudskog delovanja moraju da uvaže obrazovanje, celoživotno učenje i inovativnost. Ne postoji ni jedan posao koji ne podleže inovativnosti. U BSC se između ostalog bavimo upravljenjem projektima, u kojima ima velikih mogućnost za inovativni menadžment a da naši direktori i vlasnici kompanija toga nisu svesni. Kada bi sebi dozvolili da razmišljaju samo u jednim deliću svojih navika na drugačiji način verujem da bi napravili ozbiljan pomak u svojim organizacijama. Formalno obrazovanje, srednje ili visoko, je potreban uslov da čovek počne da radi ali ne i dovoljan da obezbedi kvalifikovanost, produktivnost i rast i razvoj preduzeća. Promene su u današnjem vremenu jako brze. IT tehnologije svakodnevno izbaciju neku novinu na tržište. Da bismo mogli da ih pratimo moramo da znamo za njih, da učimo. Celoživotno učenje je neophodno ukoliko želimo da postojimo na tržištu. Ako želimo da napredujemo na tom tržištu moramo da budemo inovativniji, vispreniji, brži, pametniji od drugih, da bismo u toj utakmici postigli bolji rezultat. Važno je da shvatimo da obrazovanje, vaspitanje, osnovna svest o kulturi života, rada, kulturi u najširem smislu, počinje od vrtića. Obrazovanjem onih koji treba da naslede ovo što smo mi upropastili, i da pokušaju da izvedu na pravi put, kreće od najranije dobi. Kroz sistem obrazovanja i celoživotnog učenja treba da stvaramo mlade ljude pune stručnog i ljudskog integriteta koji mogu odgovorno i ozbiljno da se nose sa teškim uslovima za rad i poslovanjem na globalnom nivou – zaključila je gospođa Marija Vujaković.

Više fotografija možete da pogledate na našoj Facebook stranici: https://www.facebook.com/topsrbija.