• Prethodna
• 1 of 3
• Sledeća

Organizacija, izloženi eksponati, asortiman, okrugli stolovi, radionice, prezentacije, izbori, ljubaznost na svakom koraku - samo su neki od razloga da posetite EIMU u Bolonji.
Kakva je razlika između poljoprivrednog sajma u Novom Sadu i Bolonji? Na specijalizovanim događajima u okviru sajma u Novom Sadu novinari dobiju fleš, a u Bolonji fleš i ranac. Tačno je da sam se iz Bolonje vratio sa četiri ranca, ali i ostali uslovi za izveštavanje “sedme sile” su bili izvanredni. Samo je trebalo zasukati rukave i raditi.

Uz prisustvo na par specijalizovanih konferencija, dva dana mi je bilo potrebno da obiđem manifestaciju. Uz činjenicu da sam samo letimično gledao štandove. I odmah da pohvalim organizatore. Posetioci iz inostranstva imaju besplatan ulaz na sajam, dok domaći prva tri dana ulaz plaćaju 55 €, a ostale dane za kartu se mora izdvojiti 15 €. U čemu je caka? Pa ako ste došli iz inostranstva platili ste već značajan novac za avionsku kartu ili gorivo i putarine, zatim smeštaj u hotelu, a zadovoljno će ruke trljati i ugostitelji u prelepoj Bolonji. Da bi ste dobili besplatnu ulaznicu morate ostaviti svoje podatke na zvaničnom sajtu sajma. Njih će sposobni Italijani sigurno znati pametno da iskoriste obaveštavajući vas ciljanim informacijama što bi za rezultat trebalo da ima neki poslovni aranžman. I svi na dobitku. Tako promišljaju pobednici.
Sajam u Bolonji je održan pod sloganom "Poljoprivreda budućnosti. Sve što možete da zamislite". I stvarno je tako i bilo. Sajam je organizovan u četrnaest robnih grupa koje se nalaza u okviru četiri salona: komponente, zeleno, energija i multifunkcionalna poljoprivreda. Na sajmu je prikazano 50.000 modela mehanizacije i opreme za poljoprivredu. Na EIMI su aktivno učešće uzeli poslovni ljudi iz 60 zemalja. EIMA se održava na prostoru od 140.000 m2 zatvorenog sajamskog prostora. Sajam ugosti 1,900 kompanija iz 40-tak zemalja. Inače, sajam je prvi put održan 1969. u organizaciji italijanske federacije proizvođača poljoprivrednih mašina FederUnacoma i Bolonjskog sajma.
Sajmu tradicionalno predhodi konferencija za novinare koji su došli sa svih kontinenata. Glavni zaključak je svakako da dugoročno niske cene poljoprivrednih proizvoda onemogućavaju kupovinu nove poljoprivredne mehanizacije. Predsednik Udruženja italijanskih proizvođača poljoprivredne mehanizacije FederUnacoma, Masimo Goldoni, kaže da prodaja traktora opada globalno, a godišnje najviše u Kini za 29%, Japanu 24% i Rusiji 19%. Zbog niske cene primarnih proizvoda poljoprivrednici imaju sve teži pristup jeftinim kreditima neophodnim za kupovinu nove mehanizacije. Ipak, zbog sve većeg rasta svetske populacije procenjuje se povećanje prodaje trakora od 2018. godine naročito na brzo rastućim tržištima kao što su Brazil i Indija. Na konferenciji se moglo čuti da će prioritet u novoj zajedničkoj agrarnoj politici Evropske unije u periodu od 2020.-2024. biti pomaganje održivosti mladih poljoprivrednika i ulaganje u intenzivniji razvoj seoskih sredina.
Na desetine fotoreportera i TV ekipa pratilo je izbor za traktor godine 2017. Na kraju je pobedio CASE IH Optum 300 CVX. Manje po rangu, ali isto tako značajne nagrade su za najkorisniji traktor (New Holland T5.120), najbolje specijalizovan (Antonio Carraro Tony 9800) i na kraju za najbolji dizajn (Deutz-Fahr 6125 RC shift). Od novinarke osječkog “Agroglasa” Renate Prusine, koja je i članica međunarodnog žirija koji bira traktor godine smo saznali i propozicije takmičenja. Prvo se u maju okupe proizvođači koji kandiduju svoje traktore. Tada je bilo 18 traktora. Nakon predstavljanja tehničkih karakteristika žiri je napravio prvi krug glasanja i izabrao finaliste u četiri kategorije. Žiri, inače, čine 24 člana, predstavnika medija koji prate poljoprivredu. U kategoriju “Open field” izabrali su 7 traktora, 4 u kategoriji “Best utility”, i četiri u "Best of Specialized". Svi oni su konkurisali i za nagradu "Best Design". U septembru i oktobru proizvođači traktora su dužni članovima žirija da dostupe sve ostale informacije. Na kraju, članovi žirija su u prilici da traktore testiraju u polju sa priključnim mašinama (plugovi, sejalice, prskalice) i u transportnom modu. Od tipova zemljišta, traktori se probaju od peskuša do ilovača. Potom se ocene saberu i izaberu se najbolji. Ovogodišnji izbor traktora godine je 20-ti po redu. Takmičenje je pokrenuo italijanski časopis “Trattori”. Sledeće godine će traktor godine biti prikazan na sajmu Agrotehnica u Hanoveru.
Među 1.900 izlača na sajmu EIMA u Bolonji sreo sam i jednog našeg. Neka mi oproste ako je bio još neki. To je bila FPM Agromehanika iz Boljevca. Na sajmu su izložili kosačice, sakupljače sena, freze, voćarske, ratarske i komunalne mulčere, rotacionu drljaču i motokultivator. Menadžer prodaje Dragan Trailović kaže da iako italijanske kompanije poznate u domenu tzv. “sitne” mehanizacije svoju šansu vide u činjenici da proizvode kvalitetne, a pri tome jeftinije mašine.
Na sajmu EIMA je nemoguće ne sresti poznata lica. Od privrednika, trgovaca do kolega novinara. Mile Radisavljević iz beogradske firme ATP Irrigation posetio je štand kompanije Arrigoni koja proizvodi mreže različitih namena: od protivgradnih, mreža za zasenu, prostirki i drugih. Njegovi utisci su da je sajam izvaredno organizovan. Oduševilo ga je da je ulaz na sajam besplatan za strane posetioce. Zadovoljan je asortimanom mehanizacije po robnim grupama i preporučuje posetiocima da planiraju da se na njemu zadrže više dana.
Novinar iz Osijeka, Damir Rukovanjski, etabliran kada je reč o pisanju o poljoprivrednoj tehnici, četvrti put je na EIMI. Fasciniran je razgranatošću italijanske industrije poljomašina, sposobnošću da opstanu u vremenu krize i solidarnošću u teškim vremenima u cilju opstanka na tržištu. Konstatuje da nikad nije pobedio traktor za koji je on navijao.
Pored “šminke” na svakom koraku koja vas ne ostavlja ravnodušnim na EIMI su nastavljeni informaciono-tehničko-tehnološki trendovi iz predhodnih godine. Pre svega kada je reč o preciznom ratarenju. Cilj je da se uštedi gde je to god moguće - na semenu, đubrivu, pesticidima, što dovodi do jeftinije ali i proizvodnje zdravstveno bezbednije hrane. U punu funkciju su stavljeni sateliti, GPS uređaji, mnogobrojni senzori na svakoj mašini što je naročitu primenu našlo kod mašina za berbu voća. Malo je prostora da se o svemu detaljnije piše pa znatiželjnicima ostaje da pogledaju zvaničnu prezentaciju sajma na adresi http://www.eima.it/.

Tekst i fotografije :
Đorđe Simović