Gospodin Laslo Huppert, dipl.ing. fitopatologije, član više viteških vinskih redova u nekoliko evropskih zemalja, između ostalog član najstarijeg vinskog reda Arena Zabatkienzis iz Subotice, vinar i predstavnik Vinskog dvora iz Hajdukova, naselja koje se nalazi na dvanaest kilometara istočno od Subotice.

Vina iz vinarije Vinski dvor dobro su poznata široj publici, zahvaljujući kvalitetu, ali i reprezentativnom zdanju na severu Bačke, koje osim vinskog podruma ima i restoran sa izborim od 80 specijalitetima vojvođanske i mađarske kuhinje, kao i smeštajnim kapacitetima.
Upravo zahvaljujući ugostiteljskom objektu Vinski dvor, gospodin Huppert nema potrebe čestih nastupa na raznim sajmovima i vinskim festivalima. A i kada se odluči da negde i dođe, njegova vina nisu nepoznanica, jer ih je publika već upoznala u Vinskom dvoru.
Ali, ipak s vremena na vreme negde se i pojavi. Za to je odabrao V Festival srpskih vina i rakija, održan u hotelu Crowne Plaza u Beogradu, 4. i 5. novembra. Kaže da je prijatno iznenađen dobrom organizacijom i brojnošću publike, ali i kvalitetom vina ostalih izlagača, bar onih koja je imao priliku da proba. Dodaje da se raduje što se ispunilo njegovo predskazanje izrečeno u vreme kada je vinska kultura u Srbiji bila u povoju, da će doći vreme jako dobrih vina – i sada je to vreme došlo.
Vinarija Vinski dvor odavno je poznata po kvalitetnim vinima.
- Imamo ograničene količine, svega 10ha vinograda i nećemo ih širiti. Proizvodimo devet vrsta vina: Don Oliver (aperitivno belo vino), Donna Šara (lagano vino za laganu hranu), Chardonnay (kvalitetna suvo, belo vino sa zaštitom geografskog porekla), Italijanski Rizling (kvalitetna belo vino sa zaštitom geografskog porekla), Bermet crni i beli (desertna aromatizovana vina), Carmen (suvo, crno, stono vino od pet sorti crnog grožda, negovano u hrastovim buradima), Mediteran (crveno, suvo vino od španske sorte Tempranello), Crveno vino (suvo, crveno vino od sorte Portugizera). Grožđe i vina rađena su po metodama organske, biodinamičke proizvodnje, što podrazumeva maksimalno poštovanje prirode, potpunu zabranu veštačkog đubriva i hemijskih sredstava poput herbicida, pesticida, fungicida i dr., što je za rezultat dalo malo drugačija vina, posebnog mirisa i ukusa, nipošto na njihovu štetu, već naprotiv. Gospodin Huppert objašnjava, na bazi dugogodišnjeg iskustva, da organska proizvodnja daje jedan „plus kvalitet“, što je dokazano i što vinoljupci primećuju. Jako je bitno da u vinima nema puno štetnih materija, alergenata, sulfita, tako da za ova vina važi pravilo da je ZDRAVLJE LJUDI NA PRVOM MESTU.
- Naravno, nastojimo da su naša vina kvalitetna, ukusna, lagana, pitka, sa lepim kiselinama i dobrim bukeom.
Na Festival srpskih vina, Laslo Huppert je doneo i jednu poslasticu, vino od francuske sorte grođža (iz Bordoa) Malbec, karakteristične za Argentinu, koja je najzad vraćena kući, u Evropu i „lepo ponaša na našem peskovitom tlu“.
Malo ko zna, da je gospodin Huppert u jednoj TV emisiji, prvi put u Srbiji govorio o vinskom turizmu. Bilo je to davne 2004. godine, u praskozorje vinskog buma na našim prostorima. Vinski dvor je bio prvi koji je otvorio vrata svog vinskog podruma i počeo da prima vinske goste. Svi ostali su to počeli da rade kasni
Po rečima našeg sagovrnika, suština vinskog turizma je prodaja proizvoda na pragu, ali je značajan preduslov i podeljenost vinskih regiona, i što više dobrih vinara unutar svakog regiona, jer solo igrač ne može opstati. - Povezanost dobrih vinara u regionu je nužnost, da jedni drugima možemo da šaljemo goste. To mogu da urade samo dobri vinari. Loši ne dolaze u obzir jer urušava rejting ostalih. Zato se trudimo da i loš vinar postane dobar – objašnjava gospodin Laslo Huppert, zadovoljan trenutnim razvojem vinske scene u Srbiji.
P.S.
Vinska scena Srbije je uvek bila zadovoljna vinima iz vinarije Vinski dvor.