U centru grada, 17. novembra, Novosađani su, sa ostatkom planete, obeležili Dan mladog vina (odnosno Portugizera – Svatovca). Gospodin Sava Jojić, vlasnik vinarije Mačkov podrum i začetnik ove manifestacije kod nas, po deveti put je izneo organizaciju ovog događaja, koji svake godine razgali sugrađane otvaranjem bureta mladog vina, bogatim kulturnim programom, narodnim igrama i pesmama. U ovu vinsku priču uvukao je gospodin Jojić sve najbolje u svom okruženju: i dobra vina, i umetnost, lepotu prirode oličene u ženama, i lepotu pisane reči, poslenike vinske kulture - vitezove vina, podarivši svom gradu jedinstven Dan. Tako je bilo i ove godine. tako će biti i naredne, 2017., kada će biti obeležena desetogodišnjica Dana mladog Portugizera. Kao i svaki ozbiljan čovek, gospodin Jojić razmišlja i dalje.
- Ja moj Irig volim najviše na svetu, a posle njega Novi Sad. To su emocije, a u poslu često morate da budete i surovi i da emocije podredite realnostima. Imam utisak da nas Beograd zove i da nam pruža mnogo više. Ne tražimo mi od Novog Sada ništa specijalno, i nikakve pare, ali bi nam potpora od strane gradskih institucija, Sekretarijata za poljoprivredu, TONS-a, mnogo značila. Svake godine, unazad devet godina, imamo velike peripetije da izvadimo dozvole za mesto održavanja ove naše fešte. Mislim da je potreba za tim dozvolam opravdana, jer ne može svako da dođe u centar grada i da raširi svoje šatore. Ali to tako tegobno ide, da nikada nismo sigurno da li ćemo i šta ćemo. Do pre dva-tri dana pred održavanje Dana mladog vina mi nismo bili sigurni da li ćemo dobiti dozvolu, a zatražili smo je pre skoro dva meseca. S druge strane, u Beogradu nas dočekuju raširenih ruku. Meni bi bilo žao da jedna manifestacija koju niko u Srbiji nema (u bivšoj Jugoslaviji samo u Zagrebu, Samoboru, i u nekim mestima Slovenije), da nešto što je bilo u Novom Sadu ode iz Novog Sada. Neću da budem pretenciozan, ali nešto što je autentično za grad, jesu Zmajeve dečje igre, EXIT i mi. Ne verujem da će ikada Zmajeve igre otići iz Novog Sada jer onda ne bi bile Zmajeve igre. Na EXIT svi bacaju oko, isto tako i na našu manifetaciju - objašnjava gospodin Jojić.
Mnogo je uloženo u realizaciju i oplemenjivanje ove manifestacije, a opet gradske strukture, svi koji mogu da pomognu, nisu se „primili“ i ovaj događaj podržali na relevantan način, pripomogli organizatoru u nastojanju da i na ovaj način oživi duh kulturne prošlosti grada, odnosno njegove okoline, gde se slavio Svatovac, način od autohtone sorte grožđa - Portugizera.
Upravo to zbunjuje gospodina Savu Jojića:
- Fruška gora ne pripada samo nama Sremcima. Smatram i da Novosađani još nisu prihvatili Frušku goru kao deo svog svakodnevnog života, niti nas vinare sa Fruške gore. Novi Sad je posle Beograda, najjači, najopremljeniji grad u Srbiji, u nekim stvarima i ispred Beograda. Imamo Pokrajinsku vladu, za koju se pitam koliko uopšte zna o vinogradarstvu na Fruškoj gori, najpoznatijem vinogorju u Srbiji. U gradu koji se naslanja na to vinogorje, postoji samo jedan vinski festival, koji organizuju Beograđani. Da li vinske događaje treba da organizuju vinari? Da li za to treba podsticaj i podrstrek? Pre desetak godina Pokrajinska vlada je organizovala jedan seminar i druženje na temu mladih vina, koji je pratila sjajna panel diskusija. Sutradan je nastavljena na Departmanu za vinogradastvo i voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Sremskim Karlovcima. Bio sam presrećan jer sam mislio da će to prerasti u konituitet. Međutim, posle se nešto iskomplikovano i više se nikad ništa slično nije ponovilo. Mi vinari organizujemo panele o mladom vinu, ali drugačije je to kada organizuje institucija ranga Vlade. U Novom Sadu egzistira jedan od najboljih Instituta za vinogradatstvo i voćarstvo, imamo Tehnološki fakultet, koji nam školuje tehnologe, enologe. To znači da imamo bazu. Na državi je da stvori okvire, da da implus, postavi putokaze. Jedan od najbitnijih putokaza postavljenih od Pokrajinske vlade i TONS-a, morao bi biti usmeren ka Fruškoj gori. Trebati dosta vremena da to sazri u glavama uticajnih Novosađana i nekim zakonima dijalektike dođe do svesti onih koji mogu nešto da učine za one koji žive na levoj, ali i na desnoj obali Dunava - prokomentarisao je gospodin Sava Jojić.
