• Prethodna
• 1 of 3
• Sledeća

Odeveni u tradicionalnu sremsku planinsku nošnju, sa vinima nazvanim po starogradskim pesmama: „Ima dana“, „Tiha noć“, „U ranu zoru“ i „Šešir moj“, sa uvek zanimljivo uređenim štandom, karakterističnim dekanterom i specifičnim držačima za boce, braća Aleksandar i Radoslav Kovačević, vlasnici Vinarije „Ravnica“ iz Inđije, pri svakom pojavljivanju izazivaju pažnju. Sebe su prvo nazivali hobistima u vinskom svetu, ali posle nekoliko berbi i značajnih nagrada za svoja vina, na to više nemaju pravo.

Ove godine su se predstavili Bermetom. Njihov crveni i crni Bermet na 11. Međunarodnom festivalu "Vinofest" u Vršcu, osvojio je veliku zlatnu i zlatnu medalju u kategoriji specijalnih vina, a samo mesec dana kasnije, na 11. Međunarodnom Sajmu meda i vina u Negotinu, crni Bermet proglašen je za najbolje desertno vino festivala. Razlog što je beli Bermet „samo“ srebrni, po gospodinu Radoslovu leži u predrasudi potrošača da Bermet treba da je crvene boje, i da treba vreme da se to promeni.
Poslednji od Bermeta iz vinarije „Ravnica“ izašao je Rose Bermet, i namenjen onima koji uglavnom izbegavaju Bermete. On je manje sladak, sa notom kiselosti, izraženije gorčine. Dobro se slaže uz sve slatkiše, uz sireve, posebne one teže, masnije, uz divljač i sva pikantnija jela. Zajedničko sa ostala dva Bermeta je samo procenat alkohola (17%), jer je Bermet po pravilu jači od klasičnih vina.
Proizvodnja Bermeta je pravi izazov za sve vinare na Fruškoj gori, jer osim kvalitetnog vina u njega idu i razni začini i travke, koji se čuvaju kao najveća tajna. Bernet su doneli monasi-cisterciti (XIII vek) iz pokrajine Šampanj u Francuskoj. Oni su na Petrovaradinskoj steni podigli manastir, a Karlovčani taj kult preuzeli (kasnije i svi drugi vinari sa Fruške gore) i zahvaljujući položaju svojih vinograda, i izuzetnoj klimi, imali privilegiju da proizvode to divno slatko vino. Ovom izazovu podlegla su i braća Kovačević.
- Svaki ozbiljan vinar na Fruškoj gori okušao se u pravljenju Bermeta. To je pitanje časti. Svaka kuća koja ima podrum, i ako nije u vinarstvu, ima svoj Bermet i svi su različtiti. Svi imaju svoju recepturu i niko vam neće reći čega i koliko ide unutra. To je tajna. Kod nas je bilo mnogo pokušaja da dođemo do pravog odnosa. Mnogima nismo bili zadovoljni, pravili smo greške, mnogo Bermeta je završilo u rakiji, dok nismo došli do one formule koja se nama sviđa - obrazložio je Radoslav Kovačević, od kojeg smo uspeli da izvučemo podatak, da je u crnom Bermetu sadržno 26, a u belom i roze 23 travke. Gospodin Kovačević je nastavio:
- Sve ono što se stavi u Bermet da svoj „šmek“ i onda se dolazi do sinhronizovanog ukusa. Moram da naglasim da je naš Bermet proizveden na tradicionalan način. U vreme berbe odabiramo najkvalitetnije grožđe, pletemo evenke (spleteni grozdovi nanizani na kanap), koje se suše u kotobanji. Kada je grožđe suvo, stavlja se u bure, po sistemu red osušenog grožđa pa trave i začina i sve tako dok se ne potroši. Potom se sve zalije prošlogodišnjim kvalitetnim vinom. Posle nekog vremena otače se jedna količina i preliva se sadržaj, i tako u krug., dok ne izađe ono što kasnije ide u boce. Ono što je za spravljanje Bermeta važno je ne samo kvalitetno vino kao osnova, već svi oni začini, biljke, koji se u njega stavljaju, koje treba tako složiti da ni jedna ne odskače, da ne bude dominantna. Brojna priznanja potvrđuju da su na dobrom putu.
Vinarija „Ravnica“ će se predstaviti, kao i uvek, i na osmom Međunarodnom festivalu vina i hrane „Ravangrad Wine Fest“, u Somboru. Šta su nam novo spremili za taj događaj imaćemo priliku da vidimo 03. decembra u gradskoj hali „Mostonga“ od 12:00 do 20:00 časova.