Možeš svašta raditi stojeći, ako moraš, čak i voditi ljubav, ako umeš. Ali, ne možeš stojeći piti vino. To je divljaštvo. Jer, čovek koji stoji i pije tako plemenito piće, radi bilo čega osim da nazdravi nečem uzvišenom, je čovek koji ne preza ni od čega - parafraza je misli izrečene u romanu Šantaram, Gregora Dejvida Robertsa.

Koliko je u tim rečima istine potvrđuje sve više naslova, polemika, naučnih studija koje elaboriraju konzumiranje Božanskog pića. U tome se otišlo i korak dalje i kao glavna tema nameće se slaganje vina i hrane. Koliko je vino nadgradnja nekom jelu ili obrnuto i koliko je to bitno u ponudi jednog restorana, pitali smo jednog od najrespektabilnijih vinara Srbije, gospodina Miroslava Kovačevića, vlasnika vinarije „Kovačević“ i restorana „Vinska kuća Kovačević“ iz Iriga.
- Mora se poštovati pravilo da jelo nikada ne nadvlada vino, već da ga hrana prati i podigne. Ako je jelo „ jače“ od vina, napravili ste grešku u koracima. Ali, ako imate jelo koje upotpunjuje vino i još ističe njegov kvalitet, dodirnuli ste suštinu uparivanja vina i hrane – obrazložio je ovaj iskusni vinar.
U restoranu „Vinska kuća Kovačević“ nema mogućnosti da se načine greške tog tipa. Prednost ovog restorana u odnosu na standardne je očigledna. Dok klasični restorani nude vina različitih proizvođača iz različitih zemalja, u „Vinskoj kući Kovačević“ se služe isključivo vina iz ove vinarije, i uparuju se sa jelima, uglavnom lokalnim specijalitetima pripremljenim od domaćih proizvoda.
U „Vinskoj kući“ svi konobari tačno znaju koje vino paše uz koje jelo. Ali, uvek ima neko ali. Gospodin Kovačević kaže da čovek u toku svog života evoluira. On je u mladosti bio pun entuzijazma i razmišljanja o vinu i njegovim uklapanjem sa hranom. Ko nije pio vino, izgledao mu je kao da ima problem. Posle nekog vremena je video da ima ljudi, i to sasvim pristojnih, koje ne interesuje vino. Oni piju pivo, rakiju ili ništa ne piju.
- Morate imate sagovornika kada nešto preporučujete. Morate imati nekoga ko to želi, nekoga ko upija, i ko dođe sa željom da nešto nauči, nešto novo proba i ko ume da se oduševi onim što mu preporučite - kaže naš sagovornik.
Njegova ljubav prema vinima ne jenjava, ali ukus se menja. Kada je počinjao da se bavi ovim poslom voleo je mlada vina, kada je reč o belim, i robusna vina koja štipaju i napadaju, od crvenih. Danas preferira bela glatka, lepa, okrugla vina i meka, sazrela crvena. Zato se u „Vinskoj kući Kovačević“ velika pažnja posvećuje izboru jela na jelovniku i vina na vinskoj karti, da zadovolje i najistančanija čula svojih gostiju.
Poznata po svojim vinima, ali i ukusima domaćih delicija, želja vlasnika je bila da još više podigne nivo kuhinje. Ta želja dovela je početkom septembra ove godine neprikosnovenog autoriteta u svetu kulinarstva, Stevu Karapandžu, u Irig. On se u „Vinskoj kući Kovačević“ otisnuo u avanturu da postojeća jela popravi, uvede neka nova, a neka stara izbaci.
Rezultat dva maga, iza kojih stoji dugogodišnje iskustvo, jednog u vinarstvu, drugog u kulinarstvo, napravila su čudo. Greh je to ne iskusiti.