• Prethodna
• 1 of 3
• Sledeća

Ispraćeni novosadskim suncem krenuli smo put juga, ka bratskoj nam Makedoniji. U Skoplje smo stigli u večernjim časovima, gde nam je toplu dobrodošlicu priredila naša draga partnerka, a sada slobodno mogu reći prijateljica, Ema iz turističke agencije Macedonia Travel. Iscrpljeni od dosta pređenih kilometara, otišli smo na večeru u nacionalni restoran Kaj Pero, gde smo se uz obaveznu dobrodošlicu, čašicu makedonske loze, okrepili. Uživali smo u tradicionalnim makedonskim specijalitetima i dobrom vinu, a sve to uz nezaobilazne zvuke harmonike i nadaleko poznate makedonske, ali i srpske pesme.

Sutradan smo krenuli u obilazak grada, u pratnji turističkog vodiča Lile. Skoplje, grad spomenika. Pored dobro poznatih imena, kao što su Aleksandar Makedonski, Filip II Makedonski, Ćirilo i Metodije, Goce Delčev, car Samuil, tu su brojni spomenici podignuti brojnim makedonskim revolucionarima i junacima. Videli smo tvrđavu Kale, Mustafa-pašinu džamiju, posetili pravoslavnu crkvu Sv. Spasa, obišli staru skopsku čaršiju i prešli stari Kameni - Dušanov most, koji spaja stari i novi deo Skoplja, a zatim prošetali Trgom Makedonija. Trg je okružen brojnim hotelima i novim zgradama različite arhitekture i primetno je da novi deo Skoplja uzima primat nad starim delom. Svakako, kao jedno od bitnijih obeležja Skoplja ne smemo izostaviti impresivan Milenijumski krst, koji se nalazi iznad grada, na planini Vodno.
Nakon Skoplja krenuli smo put manastira Sv. Jovan Bigorski, koji predstavlja jedan od najznačajnijih verskih i kulturnih objekata u Makedoniji. Ušuškan na padinama planine Bistre, na obali reke Radike, ovaj manastirski kompleks odiše mirom i spokojem. Zahvalni smo Ocu Sergiju na ukazanom gostoprimstvu i toplom dočeku koji nam je priredio. Sa njegovim blagoslovom nastavili smo naše putovanje.
Pauzu za ručak napravili smo u selu Janče, u fenomenalnom hotelu Tutto, koji se nalazi u sklopu nacionalnog parka Mavrovo. Sa terase hotela pruža se predivan pogled na okolinu i prelepu, netaknutu prirodu. Ovaj hotel svojim enterijerom, hranom i ljubaznim osobljem predstavlja pravo mesto za odmor i uživanje.
U veličanstveni Ohrid stigli smo u večernjim časovima, gde nas je dočekala naša domaćica Lidija i smestili se u vile Jovan i Čun, koje se nalaze u samom srcu Ohrida. Nakon upoznavanja sa njom i kafe dobrodošlice otišli smo u restoran Kaneo, smešten na samoj obali Ohridskog jezera, gde smo uživali u ribljim specijalitetima, a pored izuzetno ljubaznog osoblja, društvo su nam pravile prelepe ohridske mačke, kojih ima na svakom koraku. Narednog dana krenuli smo u obilazak Ohrida, grada muzeja koji je pod zaštitom UNESCO-a, a nadaleko poznatog po tome što je nekada imao 365 crkava, za svaki dan u godini po jednu. U pratnji turističkog vodiča Aleka obišli smo grad, posetili crkvu Sv. Sofije, videli Antički teatar, manastir Sv. Nauma, obišli Samuilovu tvrđavu, sa koje se pruža veličanstven pogled na jezero, planinu Galičicu, grad i okolna mesta. Posetili smo i nacionalnu radionicu za ručnu izradu papira "Sv. Kliment Ohridski", gde se nalazi replika čuvene Gutenbergove prese i gde nam je vlasnik radnje, Ljupče Panevski, pokazao kako se ručno proizvodi papir. Nakon obilaska grada, uživajući u sunčanom danu, obišli smo suvenirnice i ohridsku pijacu, kupili tradicionalno makalo i svoju posetu Ohridu završili kafom na obali Ohridskog jezera. Ohrid, koji je poznat po čuvenim Ohridskim biserima slobodno možemo nazvati pravim biserom Makedonije, u koji ćemo se sigurno vratiti, jer nas je očarao svojom lepotom.
Nakon Ohrida krenuli smo ka Bitolju, gradu konzula, gde smo posetili antički grad Heraklea Linkestis iz grčkog perioda. Ovo mesto nam je predstavio Viktor, koji je svojom pričom upotpunio naš doživljaj. Posetili smo i vinariju Stobi, gde nas je srdačno dočekao gospodin Saško i osoblje vinarije, koja je nadaleko čuvena po svojim odličnim vinima. Upriličen doček, prezentacija i degustacija vina učinila je da iz vinarije Stobi izađemo sa rumenim obrazima i osmehom na licu.
Poslednje veče u Makedoniji iskoristili smo za posetu čuvenoj pivnici Stari grad, prvoj mikro pivari Skoplja, gde smo čuli i poznate stihove pesama stare jugoslovenske muzičke scene.
U povratku za Srbiju posetili smo mesto gde se odigrala čuvena Kumanovska bitka, Zebrnjak, nadomak sela Mlado Nagoričane. Tu nas je dočekao Stojan, Srbin iz Makedonije, koji danonoćno čuva ovaj jedinstveni spomenik tragičnog stradanja srpskih junaka u Kumanovskoj bici. Ispraćeni iskrenom radošću što smo ga posetili nastavili smo svoj put ka Novom Sadu.
Putovanjem u Makedoniju stekli smo nova saznanja, obišli neke od najvažnijih turističkih lokaliteta i videli potencijale koje Makedonija nudi kao turistička destinacija i uvideli smo da je makedonski narod gostoljubiv i izrazito srdačan. Najjednostavnije rečeno, došli smo kao gosti, otišli kao prijatelji.

Jelica Kurćanski, M.I.C.E Coordinator – PanaComp Zemlja Čuda, master turizmolog i autor monografije „Održivi turizam industrijskog nasleđa pojedinih gradova Banata“