Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija vrši kategorizaciju turističkih objekata prema svom pravilniku i to je u tehničkom pogledu sasvim u redu. Rad kategorisanog objekta je dalje apsolutno autonoman bez ikakvih ugostiteljsko turističkih pravila, što u velikom broju slučajeva daje loš kvalitet usluge. Reći ćemo, problem je za upravljače (menandžment).
Da, ali to umnogome šteti ugledu naše ponude posebno kod stranaca. Loša slika se teško briše iz sećanja nezadovoljnih. Dilema je prepustiti tržištu da to uredi ili ići napred i pomoći svima da napreduju. Ministarstvo godišnje izdvaja sredstva za unapređenje turizma i ugostiteljstva u Srbiji, posebno kroz edukacije. A gde je tu rezultat i kako “naterati“ ,,upravljače” kategorisanih i drugih ugostiteljskih objekata (hotelijere, restoratere i dr.), na merljivu edukaciju i učešće u dovoljnom broju učesnika iz istih?!
Ova pitanja su, između ostalog, bila tema na XXX Zboru turističkih i ugostiteljskih radnika, održanom nedavno u Kragujevcu. Posle diskusije, dati su i konkretni predlozi za poboljšanje stanja u ovoj oblasti, sa kojima su se saglasili svi prisutni turistički poslenici i predstavnici Samostalnog sindikata ugostiteljstva i turizma Srbije. Ukratko, predloge je izložio turistički poslenik, gospodin Zoran Jelenković.
Zaključeno je da je na turističkim destinacijama širom Srbije, potrebno organizovati sedam do deset zborova u toku kalendarske godine (Novi Sad ili Palić, Beograd, Niš, Đerdap, Vrnjačka Banja, Soko Banja, Kopaonik, Zlatibor……). Tako bi ugostitelji mogli da organizuju svoje aktivnosti, da određen broj zaposlenih (od 1-3) mogu biti odsutni 1 do 2 dana na Zboru, a da svaki ugostitelj može ostvariti učešće na npr. 2-3 zbora godišnje (najmanje 2, koliko bi zakonski okvir predviđao). Takođe, potrebno je izraditi pravilnik o organizaciji zborova, a učešće na njima bilo bi obavezno za sve kategorisane objekte koji se kategorišu od strane komisije Ministarstva, kao i za sve škole koje se bave obrazovanjem kadrova u turizmu i ugostiteljstvu.
Komisije za ocenjivanje isključivo treba da budu sastavljene od eminentnih stručnjaka sa naših fakulteta, srednjih i visokih škola, kao i od dosadašnjih dobitnika nagrada i priznanja za unapređenje i razvoj turističko-ugostiteljske delatnosti. Jedan broj predstavnika (od 1-3) iz svakog kategorisanog objekta i škole treba da učestvuje na dva do tri (najmanje 2) zbora u toku jedne kalendarske godine. (Može se vezati i za određeni broj bodova koje mora dobiti za svaku kalendarsku godinu ). Neispunjavanjem gore navedene obaveze objekat gubi dobijenu kategorizaciju, tj. to treba da bude obavezan element i uslovi za dobijanje, posebno visoke kategorije (od 3*-5*, npr. gubi ili dobija jednu zvezdicu).
U finansijski deo oko realizacije ovih zborova neophodno je ukljuciti i Ministarstvo prosvete, poslodavce, lokalne samouprave i druge zainteresovane asocijacije.
Kada je reč o takmičenju škola na zborovima, ocenjeno je da nema bolje edukacije od onoga što učenici mogu videti na ovim smotrama. Sem što se razvija takmičarski duh učenika, ovakve smotre primoravaju i nastavno osoblje na angažovaniji rad i usavršavanje nastave. U tom smislu na zborovima treba organizovati stručna predavanja. Zborovi su jedinstvena prilika i da se poslodavci upoznaju sa radom skola i da sa najboljima dogovaraju buduće kadrove. Istovrremeno, i učenici će se na ovakvim skupovima upoznavati sa kvalitetom poslovanja objekata, a zarad budućeg zapošljavanja.
Posebno je naglašeno da zborove treba da prate različiti prigodni sadržaji. Neophodno je znatno više uključiti proizvođače opreme za ugostiteljstvo i turizam, proizvođače pratećih proizvoda, stare zanate, etno i kulturnu ponudu čitave Srbije.
Ministarstvu je predloženo da za svaku godinu uvede nagrade i priznanja za najbolju organizaciju zbora, najuspesnije kategorisane objekte i najbolje škole.
