• Prethodna
• 1 of 2
• Sledeća

Ovakva teza nije česta. Zapravo poslednjih decenija retko i da se čuje, a izgovorila ju je prof. dr Mila Alečkovič, klinički psiholog, profesor i pisac. Žena kojoj je Rusija praotadžbina, Srbija otadžbina, a Francuska zemlja koja ju je prihvatila, i u kojoj je živela tokom 30 godina. Prisutna na V Business Samitu „Uposlimo Srbiju“ u Vrnjačkoj Banji, u organizaciji Etno centra „Gegula“ - Centar za uspešni razvoj turizma i poljoprivrede Kraljevo, gde se razgovaralo uglavnom na temu turizma, govorila je o konekciji EU i turizma Srbije. Osvrnula se na one grane turizma koje nisu dovoljno prepoznate kao mogućnosti turističkog razvoja, a to su kongresni, verski, preduzetnički i penzionerski turizam.

Kada je reč o verskom turizmu Srbije, postavlja se pitanje koliko je on prisutan, s obzirom da ne postoji ni strategija razvoja, ni konkretna ponuda turističkih agencija. Ovu vrstu turizma obeležavaju izleti trajanja od nekoliko sati, što je u ogromnoj nesrazmeri sa preko 700 zaštićenih verskih objekata, manastira i crkava. Postavlja se i pitanje: “Koliko su ti potencijali iskorišćeni?” Istraživanja kažu da je svako peto putovanje u svetu pokloničkog karaktera i da je u vreme najveće ekonomske krize zabeležen pad putovanja, osim kada je cilj bio verski turizam, koji je zabeležio rast od 20%. U Srbiji, među posetiocima verskih mesta je 2% onih koji su to učinili prvi put i preko 80% onih koji su to učinili više od šest puta.
Dr Alečković je iznela zanimljiv sociološki fenomen da Francuzi, posebno u njenim južnim delovima i delovima prema granici sa Španijom, masovno prelaze u pravoslavlje. Da li su tome razlog mešoviti brakovi, pokušaj suprotstavljanja islamizaciji, pomodarstvo, tek, oni predstavljaju potencijalne turiste koji bi rado boravili u srpskim manastirima.
Zašto Srbija? Zato što je Rusija svetska zemlja i za prosečne Francuze izuzetno skupa. Srbija im je privlačna zbog onoga što je na Zapadu najskuplje: priroda i tišina. Srbija osim toga ima fantastičnu ponudu hrane, pića, kulturne i istorijske znamenitosti... Ono što je takođe bitno, da planiraju da njihov boravak ne bude kraći od mesec dana.
Smatra da posebnu pažnju treba obratiti na kongresni turizam. Često domaćin takvih dešavanja u prilici je da bude i svedokom oduševljenja stranaca kada vide šta naša zemlja nudi. Pre svega Beograd. Ali, ona uvek ističe da Srbija nije Beograd, da Srbija ima mnogo lepih gradova, interesantnih sela, banja, planina i reka. Predlaže da recept preuzmemo od Francuza. Kao prvo, oni su svaki svoj grad bratimili sa gradom iz neke druge zemlje. Kao drugo, Francuska nije samo Pariz, to su i Strazbur, Monpelje, Tuluz… Sva mesta u toj zemlji imaju svoju manifestaciju, svako je po nečemu poznato. Svako mesto je jedan dan u godini najvažnije mesto na svetu. i to je tradicionalno tako. Ta delokalizacija morala bi, po njenom mišljenju, da se uvede u svaki grad, banju, selo u Srbiji, jer to daje identitet tom mestu i tada dolaze turisti, dolazi ceo svet.
Verski turizam je povezan sa kongresnim. Svi učesnici kongresa, osim što su imućni, su i obrazovani ljudi, poznaju istoriju, koja je u evropskom prostoru do raskola hrišćanske crkve (1054) imala zajednički tok, zajedničke svetitelje, začetnike i danas aktuelne naučne misli.
Po njenim rečima, strateški važan je penzionerski turizam. Prema pouzdanim izvorima veliki broj Frnacuza, pre svega penzionera, zainteresovan je za srpske banje. Oni ne traže veliki luksuz već mirno mesto okruženo prirodom.
Treba obratiti pažnju i na preduzetnički turizam, za ljude koji otvaraju, ili će otvoriti i raditi u srednjim i malim preduzećima širom Srbije, i želeće da je upoznaju.
Mogućnost razvoja turističke privrede je po rečima dr Alečković Božji dar, a Srbija je u tom pogledu neiskorišćen dragulj. Njeni potencijali su šume, planine, sela, čisti vazduh, i nezagađene vode. Ima tu još i mnogo posla: treba je očistiti, izgraditi infrastrukturu, pre svega saobraćajnu. Naš sistem iznošenja đubreta je na principima iz XIX veka, i to moramo promeniti.
- Hranu imamo izvrsnu, pića dobra, prirodu divnu, a Vrnjačka Banja će sigurno biti svetski banjski centar. Da bi to postala treba poraditi na psihologiji turizma, dovesti ugledne, poznate ličnosti koje će ubrzati taj proces - zaključila je istaknuta intelektualka.