• Prethodna
• 1 of 3
• Sledeća

Podrum Erdevik je opet u žiži interesovanja vinskog sveta. Menadžerski tim: Ramazi Inaišvili, Đorđe Stojšić i Bojan Dodevski, bio je domaćin prvog susreta partnera i njihovih saradnika, predstavnika distributerskih kuća, vlasnika ugostitljeskih objekata, konobara i somelijera, ličnih prijatelja, sa željom da otvore vrata starog podruma i upoznaju ih sa daljim planovima, da se druže i oduže što konzumiraju njihova vina. Ovaj susret imao je za cilj da se javnosti predstavi „Vinska kuća“, koja počinje sa radom, za sada samo vikendom.

Plan je da ona bude centar vinskog druženja i edukacije, kako bi se vratila vinska priča tamo gde joj je i mesto. Susret su ispratile i predstavnica sveprisutnog Udruženja „Žene i vino“, koje su se, predvođene predsednicom, mr Mirjanom Maksimović, u brojnom sastavu odazvale pozivu.
Ova tri mlada gospodina sa desetogodišnjim vinskim iskustvom, vlasnika male vinarije Chichateau (Šišato) iz Šišatovaca, kao „tri ratna druga“, zajedno od osnovnoškolskih dana, svoja znanja primenjuju u vinariji Erdevik. Njena istorija, kapaciteti i zahtevnost, uliva im poštovanje ali ne i strah, odlučnost da naprave nešto što će ih izdvojiti od drugih vinogradara i vinara. Ovaj trojac, sastavljen od Sremca, Makedonca i Gruzijca, kako u šali kaže gospodin Inaišvaili „genetski ne može da napravi loše vino“, ali suština je u tome da su oni i menadžeri, komercijalisti, traktoristi, i da se ne stide niti svojih ideja niti bilo kakvog posla.
Vinarija Erdevik je najstarija vinarija u Srbiji. Njeni počeci datiraju iz 1826. godine, kada je grof Livije Odeskalki, koji je iz Severne Italije doneo Traminac, podigao prvu vinariju u Erdeviku i uzdigao vinsku kulturu tako da se i danas Erdevik prepoznaje kao vinski kraj. Posle Drugog svetskog rata formirano je Poljoprivredno preduzeće “Erdevik” koje je u svom sastavu imalo 600 hektara vinograda i dva vinska podruma kapaciteta 10 miliona litara vina od sorti traminac, rizling, sovinjon, burgundac. Posle niza teških godina s kraja prošlog i početkom ovog veka, 2012. godine Podrum Erdevik doživljava svoju renesansu, ali sa sasvim drugom poslovnom politikom. Više nije bitan kvantitet već kvalitet, i željom da u bocu što vernije prenesu darove prirode. Prvo je procenjeno da su stari zasadi erdevičkih vinograda u jako lošoj kondiciji, zapušteni, a sortiment neodgovarajući, pa se trenutno vino proizvodi od grožđa iz vinograda u Krčedinu (45 ha), od belog grožđa Chardonnay i Sauvignon Blanc, i crnog: Cabernet Sauvignom, Merlot i Syrah.
- Od tih pet sorti planiramo našu buduću proizvodnju vina. Produkcija vina na godišnjem nivou sada iznosi oko 100 hiljada litara, oko 120 hiljada boca, a plan je da smanjujemo prinos radi boljeg kvaliteta grožđa i da se zadržimo na optimalnih 100 hiljada boca. Naši brendovi su na tržištu svega 6 - 7 meseci i to: sortno vino Erdevik Sauvignon Blanc, barikiriani Erdevik Chardonnay Omnibus Lector, a od crvenih: Erdevik Trianon kupaža Merlot 55%, Syrah 37%, Cabernet Sauvignon 8% i dva rozea različitog stila – Erdevik Roza Nostra, koje je proglašeno za najbolje rose vino u Srbiji u toku prošle godine, i Erdevik Tri Roze Koze, namenjeno pre svega ženskoj populciji - kaže gospodin Ramazi Inaišvili.
On smatra da raspoloživa količina novca nije preduslov da proizvodnju dobrog vinoa. Filozofija ovog mladog tima je više vinogradarska i glasi: “Ako imate dobar vinograd i dobar rod, treba ga što bezbolnije sprovesti u bocu – preneti ljubiteljima vina ono što je priroda dala.” Erdevički podrum ima najbolju opremu koja se trenutno može nabaviti u Evropi i svetu; nijedan truo grozd ne može da uđe u preradu, jer koristimo probirne stolove, i grožđe kada krene u primarnu preradu, ručno prebiramo i odbacujmo sve što smatramo da ne odgovara kvalitetu koji hoćemo da prenesemo u bocu; posle fermentacije vina odležavaju u baricima francuskog, američkog i mađarskog hrasta. Nastojimo da vinograd bude ono što pravi razliku između, uslovno rečeno konkurencije, jer se mi vinari međusobno jako lepo družimo i svi težimo istom cilju, da potrošnja vina u Srbiji značajno poraste. Smatramo da ako je vino iz Srbije i od srpskog grožđa, da svo vino treba da prodamo u našoj zemlji, da ne moramo da izvozimo. Ono što proizvodimo trudimo se da sami brendiramo, plasiramo, i da takvim stavom privolimo ljude da probaju naša vina i mislim da u tome uspevamo. Vino je tako spcifičan, ličan proizvod da marketinške agencije na te zahteve ne mogu najbolje da odogovore. Taj naš koncept je dobro prihvaćen iako smo tek osam meseci na tržištu, a sa nekim etiketima još i kraće. Pred nama je ozbiljan zadatak, a to je da proizvedemo najbolje vino u Srbiji, što 99% zavisi od prirode. Na nama je da samo spakujemo to u bocu - objašnjava Ramazi Inaišvili.
Da se poštuje kazano, uverili smo se i sami. Situirana u krajolik nedirnute prirode, u blizini po nekima najlepšeg sela u Vojvodini, za čiji su jedinstven identitet zaslužne tri crkve, tri jezera (od kojih su Moharač i Bruje, veštačka, a jezero Banja, za čija su lekovita svojstva znali još stari Rimljani, prirodno), obližnji manasti Kuveždin, Đipša, Petkovica i Šišatovac, a pre svega Stevan Mojić, koji je 1902. godine zasadio u devet reda drvored platana, lipa, čempresa i kestena, Podrum Erdevik već danas može da bude dobar povod za dolazak u ovaj kraj.