Stalni učesnik, bilo kao predavač ili posmatrač, Međunarodne agrobiznis konferencije MAK, koje četiri godine za red organizuje Udruženje „Etno centar Gegula“ iz Kraljeva, krajem januara na Kopaoniku, je i akademik prof. dr Predrag Dašić, od decembra 2006. godine vlasnik sertifikata za ovlašćenog ECDL (Europen Computer Driving Licence), ekspert ispitivača, od 2012. počasni generalni direktor Međunarodnog biografskog centra (MBC) u Kembridžu, ugledni predavač na brojnim fakultetima i visokoškolskim institucijama, predsedavajući naučnih konferencija i urednik naučnih časopisa međunarodnog značaja. Tokom svoje 35-togodišnje karijere, gospodin Predrag Dašić je objavio veliki broj naučnih radova, od toga veliki broj u međunarodnim naučno-stručnim časopisima.

Rad pod nazivom: „Stanje i analiza naučnih časopisa različitih kategorija u okviru SSCI citatne baze podataka“, koji je imao priliku da predstavi i na XIV Mađunarodnoj konferenciji „Korporativna sigurnost u BiH i zemljama Zapadnog Balkana sa ekonomskog, pravnog i komunikološkog aspekta“, predstavljen je i u Zborniku radova sa MAK 2017. U svom radu dr Dašić polazi od činjenice da: „Nije važno koliki je vaš naučni doprinos, već kako je, odnosno koliko je ocenjen“, i da su iz tog razloga, u mnogim državama sveta, usvojeni kriteriji za vrednovanje i kvantitativno iskazivanje naučno-istraživačkih rezultata.
Dr Dašić podseća da se doprinosi u nauci društvene zajednice, institucije ili pojedinca, na osnovu svetski prihvaćenih standarda, mogu razvrstati u deset kategorija: naučna monografija i monografska studija; knjiga, udžbenik i priručnik; tematski zbornik radova, enciklopedijska, bibliografska, naučno-leksikografska i kartografska publikacija; članak u časopisima; urednik, šef ili gost urednik u časopisu; zbornik radova sa; tehničko i razvojno rešenje, inovacija, novi proizvod ili tehnologija, softver, industrijski prototip, nov metod ili metodologija, nova genetska proba, nova proizvodna linija, novo laboratorijsko postrojenje, novo eksperitmentalno postrojenje, novi tehnološki pristup, standardizovan ili atestiran instrument i sl.; patent, realizovana sorta, rasa ili soj; arhitektonsko, građevinsko ili urbanističko izvedeno autorsko delo, studija, ekspertiza zasnovana na naučno-istraživačkoj metodologiji, autorska izložba, rad kustosa i sl; ostale publikacije (testovi, upitnici, ankete i sl. zasnovane na naučno-istraživačkoj metodologiji, ukoliko predstavljaju metodološku inovaciju, tehnički izveštaj, radni članak, usvojen standard), a sve to na međunarodnom ili nacionalnom nivou.
On ističe da najdominantniji doprinos nauci daju citati u navedenim publikacija.
- Citati imaju za svrhu da održe intelektualno poštenje ili da izbegnu plagijat, kao i da ukažu na originalni izvor intelektualnog rada ili ideje. Na ovaj način se čitaocu omogućava da nezavisno odredi da li navedeni materijal podržava autorove argumente na predstavljen način i da pomogne čitaocu da oceni jačinu i validnost materijala koje je autor koristio – rekao je dr Dašić i dodao da je jedan broj državnih akademija nauka i umetnosti doneo odluku da u svoje redove više ne primaju članove koji nemaju minimalnu vrednost citata (100, 300 ili više), svojih publikacija u vodećim međunarodnim časopisima indeksiranim u jednoj od respektabilnih citatnih baza podataka: SCI-E u oblasti prirodnih i primenjenih, SSCI u obalasti socijalnih i A&HCI u oblasti umetnosti i humanitarnih naučnih disciplina. Ocena i vrednovanje naučnih časopisa u okviru citiranih baza određuje se na osnovu impakt faktora, preloženenog 1955. godine od strane Eugene Garfield i date numeričke vrednosti (JIF) kao prosečnog broja citata koje časopis ostvari u ovim bazama podataka.
Pa tako, u periodu 1995-2015., u kategoriji - Ekonomija, broj naučnih časopisa je povećan za 203 (od 142 u 1995. do 345 u 2015) , sa najvećim godišnjim rastom od 58 časopisa u 2010. godini; u kategoriji - Pravo, u istom periodu broj časopisa je povećan za 49 (porast sa 100 na 149), sa najvećim godišnjim rastom u 2010. za 17; u kategoriji - Psihijatrija, broj je povećan za 71 (sa 68 na 139), sa najvećim rastom takođe u 2010. i to za 16; u kategiriji – Eksperimentalna psihologija, broj naučnih časopisa je povećan za 28 (sa 57 na 85), sa najvećim brojem novih (sedam) u 2010. godini; u kategoriji – Socijalni rad, u ovom dvadesetogodišnjem periodu broj naučnih časopisa je povećan za 21 (od 20 do 41), a najveći godišnji rast zabeležen je 1997. i to za devet novih.
Dr Dašić navodi da je u toku 2015. godine unutar SCI-E indeksirano 8802 časopisa podeljenih u 177 kategorija, a unutar SSCI, 3224 podeljenih u 57 kategorija, što je ukupno 11.393 različitih časopisa. U okviru obe citatne baze nalazi se 633 časopisa.