Na Međunarodnom takmičenju za izbor najboljeg univerzitetskog vina održanom 19. i 20. septembra 2016. u Mariboru, Rektorsko vino Univerziteta u Novom Sadu - Probus, u konkurenciji 34 vina iz jedanaest univerzitetskih centara, proglašeno je najboljim crvenim vinom.

Status Rektorskog, Probus, proizveden na Departmanu za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, stekao je 2. juna iste godine, na predlog rektora Novosadskog univerziteta, prof. dr Dušana Nikolića, koji je tom prilikom priznao da nije neki stručnjak za vina, ali da je to učinio na nagovor mađarskog kolege, rektora Univerziteta u Pečuju, prof. dr Jožefa Bodiša, dobrog poznavaoca vina koji dolazi iz središta čuvenog Vilanji regiona, odakle i najbolja mađarska i evropska crvena vina.
Siniša Ostojić, enolog na Departmanu za voćarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da je još kao student zapazio ovu sortu, a u svoju beležnicu zapisao: „To je vino za Kraljevića Marka“. Njegovoj sreći nije bilo kraja kada je došao na Institut u Sremske Karlovce i od dr Keserovića i dr Ivaniševića dobio priliku i odrešene ruke da radi sa Probusom šta hoće. Čak je nabavio barik burad i ispostavilo se da je to bio pun pogodak.
- Probus se proizvodi od istoimene sorte grožđa, koju je stvorio tim na čelu sa prof. dr Dragoslavom Milisavljevićem, ukrštanjem Kadarke i Cabernet Sauvignon-a. Sorta je priznata 1983. godine. Probus je puno, ekstraktno vino intenzivne boje koja podseća na najcenjenije internacionalne sorte. Najbolje se slaže uz biftek, ali i sva mesa, gulaš, ozbiljnije meze... Interesantno je da sadrži veliku količinu bojenih materija. Npr. Cabernet Sauvignon se smatra za najobojeniju sortu među crvenim vinima sa oko 600mg/L antocijana. Probus bez problema „nagura“ do 1.200mg/L. Iako je stara više od trideset godina, još uvek o ovoj sorti govorimo kao o novoj, ali u poslednje vreme doživljava ekspanziju - objašnjava gospodin Ostojić.
Ova sorta zahteva dosta sunca, manje bujnu podlogu, južne terene sa kamenitim zemljištem... Ostojić kaže da na njoj ima još puno da se radi: od odabira uzgojnog oblika, najoptimalnije podloge, klonske selekcije, ali ima nepoznanica i u samom podrumu. Po njegovim rečima, mora da se ispita koja vrsta hrasta najbolje odgovara ovom vinu i sl., ali da se čitava stvar oko Probusa „zakotrljala“ i da za njega dolaze bolja vremena.
- Svaki Probus koji pijete je eksluziva. Na čitavoj planeti ima svega oko 10 - 15 ha zasada Probusa. Od toga na Oglednom polju Instituta za voćarstvo i vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima ima dva hektara. Poznate vinarije nisu imale dovoljno odvažnosti da započnu proizvodnju Probusa, ali su do sada to pokazali: Podrum Antonijević (Ledinci), Vinarija Mrđanin (Sremski Karlovci), Milanović (Surduk), odnedavno i čuvena iriška Vinarija Kovačević. I dalje se radi o malim površinama jer samo u Sremskim Karlovcima ima ukupno tri hektara. Međutim, ispituju ga i Crnogorci, i po mom mišljenju, njihovi agroekološki uslovi su daleko povoljniji od naših - kaže gospodin Ostojić.
On naglašava koliko su male površine mana, toliko vina Probus predstavljaju ekskluzivu, i da je to nešto čime možemo da se ponosimo. Strancima je dosta Cabernet-a i Merlot-a, koje mogu, i to mnogo kvalitetnije, da probaju u Francuskoj, a Probus mogu samo kod nas.
Da postigne punu zrelost, ovom vinu je potrebno tri godine, ali to se, zbog ograničene proizvodnje, retko dešava. Poslednja berba „čistokrvnog“ Probusa je bila 2013. Sledeće dve godine su išle u kupažu sa Cabernet-om i Merlot-om, a berba 2016. daće takođe čist sortni Probus. Godina 2013. nije bila sjajna za ovu sortu, dok je 2012. bila mnogo bolja, ali količine koje su tada bile na raspolaganju, bukvalno su ragrabljene. Probus iz 2013. koji je izdržao proglašen je najboljim vinom na takmičenju Univerzitetskih vina. To je još jedan dokaz da je ta sorta nepravedno zapostavljena svih ovih godina. Vinski znalci ovoj sorti predviđaju sjajnu budućnost, neki tipuju da će postati hit na prostoru Balkana, vino po kojem će nas vinski svet prepoznavati.